Порекло становништва села Недакуси, општина Бијело Поље – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Ово сгаро насеље, које се помиње још у средњем веку, заузима повољан положај на ободу Бјелопољског поља. Куће cу на додирној линији плодне равни и богатих страна где избијају и јаки изворн минерадне воде.
Тип насеља.
У најновије време Недакуси су постали приградско насеље, јер су на његовом котару у Гусињском пољу и Шуравицама подигнуте фабрике. То је утицало на промене у Недокусама. Поред старог основана су нова насеља.
Земље и шуме.
Главнији потеси у недокуском котору су: Доње и Горње Поље, Подбарје и Трумбарине.
Порекло становништва.
Најстарији данашњи становници су:
-Рашовићи (3 к.),
-Бабаче (1 к.), који сигурно не знају своје порекло.
У старинце се убрајају и српске православне породице:
-Раловићи (3 к.),
-Шуњеварићи (3 к.) и:
-Ракоњци (3 к.),
-Пипери (2 к.) и:
-Цвијовићи (2 к.), који су род са Цвијановићима у Сутивану.
После Првог светског рата овде су насељени из околине Берана (Иванграда):
-Јеврићи нз Заграђа (8 к., сл. св. Пантелејмон),
-Бјелићи из Заостра (2 к.),
-Бакићи из Берана (l к.),
-Шћекићи из Заостра (3 к.),
–Славковићи из Корита (4 к.),
-Вуковићи нз Љешнице,
-Јелићи (1 к.) из Стожера,
-Чуљковићи (1 к.) из Црниславних.
Населиле су се и неке породице муслимана из Доњег и Горњег Колашина:
-Маџгаљи (1 к.),
-Мушовићи (3 к.),
-Капетановићи (5 к.) и:
-Малагићи (3 к.).
После Другог светског рата, када се развила индустрија у непосредној близини Недакуса, број досељеника се нагло повећавао. Они су из околине Бијелог Поља и суседних области:
-Лаковићи из Грнчарева (1 к.),
-Меденице из Мораче (1 к.),
-Новаковићи из околине Мојковца,
-Бубање (l к.) из Бубања,
-Ковачевићи (1 к.) и:
-Раичевићи (2 к.) нз суседног села Ораховца,
-Конатари (1 к.) и:
-Бојовићи (1 к.) из Миоча,
-Љујићи (1 к.) из Грнчарева,
-Чупићи (1 к.) пореклом Дробњаци,
-Шпањевићи (1 к.),
-Ракоњци (l к.) из Осмабеговог седа (Корита),
-Булатовићи (1 к.) из Лепенца,
-Секулићи (1 к.) из Коврена,
-Медојевићи (1 к.) из Пришћења,
-Перковићи (1 к.) из Расова,
-Дуловићи (1 к.) из Љешнице,
-Јелићи (1 к.) из Стожера,
-Чуљковићи (1 к.) из Црнишице,
-Јоксимовићи (1 к.) из Павиног Поља.
-Вукићи (1 к.) и:
-Вишњићи (1 к.) из Ораховице,
-Грбе (1 к.) и:
-Чоловићи (1 к.) из Сјеничких Бара,
-Кијамети (1 к.) из Годијева,
-Бегановићи (1 к.) из Подграђа,
-Авдијићи (1 к.) из Црхља.
Процес исељавања (муслимана) и досељавања (православних), као што се види почео је после Првог светског рата. Муслимани (Рашчевићи, Садиковићи, Ганићи, Бекташевићи, Малагићи) делом су се иселили у Турску, а делом у Македонију. Уместо њих су се најпре досељавали православни из околних села, a сада и муслимани који се запошљавају у фабрикама.
Y Шуревицама, на атару Недокуса, у најновије време се развија ново насеље у правцу Бијелог Поља. Дo сада су насељени:
-Хајдуковићи из Церова (1 к.),
-Кајовићи (1 к.) и:
-Ћатовићи (1 к.) из Кукуља,
-Недовићи (1 к.),
-Поповићи (1 к.) и:
-Гутићи (1 к.) из Пећарске,
-Величковићи (1 к.) из Његњева и:
-Дуловићи (1 к.) пореклом из Мораче.
У засеоку Шљепашници код киселе воде, где су раније живели Лукачи и Кодијићи из Колашина, населили су се:
-Ђукићи (4 к.), из Црног Врха код Иванграда,
-Радуловићи (2 к.) и:
-Делићи (2 к.), од Дурипоља,
-Марјановићи (1 к.), од Мојковца.
Осим тога, код киселе воде, где су подигнути повиљони насељени су и:
-Басагићи (1 к.) из Бијелог Поља.
ИЗВОР: Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)