Порекло становништва села Врбица, општина Петњица – Црна Гора. Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан
Име и положај села.
Ово ведико бихорско село без сваке сумње добило је име по врбама које су расле као и данас поред потока. Насеље је у додинама потока који се стичу га падина Турјака у Трпежницу (Прослап, Тржница, Аговића река, Ћелије и др.). Врбицу одваја од предела Полице поток и Букова страна а од Трпсзи Трпешко брдо.
Тип села.
Село се дели на Доњу и Горњу Врбииу, а ове на насеља по братствима. Доњa Врбица је у равни око потока, на благим падинама, а Горња на странама већих брда.
Земље и шуме.
Прилично плодно земљиште, пашњаци, шуме и воде и заклоњеиост од штетних ветрова условили су постанак већег насеља. Оно се крчењем шуме ширило уз падине Турјака. Обе Врбице се деле још и на мање крајеве и потесе. У Д. Врбици крајеви носе ова имена: Дугачке диваде (сада њиве под кукурузом), Селиште, Мрче луке, Присоје, Задубље, Дужице, Момовићи, Ајровићи, Беглук (ливаде), Мељаче, Жаре, Дворишта и Ступе. Шуме и пашњаци су: Раван. Осоје, Боровњак, Летина, Тикова, Каце, Вељи врх. У Горњој Врбици главнији сеоски потеси су: Осоје, Осоје Аговићи, Прнсоје, Ступови, Ложњаци (раније селина а сада стадно насеље), Равна гора (шума искрчсиа и претворена у ливаде пре 40 година), Црни врх (лнваде и шуме). Трештенице, Лазови, Баре Аговића (планина) и Ћелије
Воде.
Као што је речено. Врбица обилујс водом. Брдо је густа мрежа извора и потока. Главни извори и чесме у Д. Врбици су: Камешница (врдо хладна вода), Студенац у Осоји, Бијела вода у Платачама, Ступе (Ч), Зукова вода, Улица, чесма у крају Дужице, а у Г. Врбтши: Врба, Иванова вода, Јоше (најбоља вода), Орнице, Крушчица, Вруће баре у Аговнћа барама, Ковраг и Брестова раван. Сем ових извора, на којима су по правилу чесме, за појила се користе многобројни потоци. Неки су тодико јаки те покрећу и воденице. У новије време из њих су изведене и воде за наводњавање усева. Из Прослапа један крак воде тече кроз крај Дужицу, а други кроз Мемовићс у A. Врбици.
Старине у селу.
Врбица је бида одавно насељена, али се становништво у њој смењивало. Остаци старијег становницима су црквине и гробља. На брежуљку у Задубљу је „грчка црквина” и „грчко гробље”. Од цркве су остади само темељи, док је гробље доста добро очувано. Гробови у њему покривени су дугачким монолитним плочама. У овом средњовековном српском гробљу сахрањивани су и доцнији досељеници све док нису прешли на ислам. Назив “Запис” на брду према седу Заграћу такоће је и у вези са пређашњим становништвом.
И у Горњој Врбици има оваквих трагова. У крају Присоје старо гробље и црквине зарасли су у шуму. Више Г. Врбице је још једно „црквиште” и око ње гробље са дугачким плочама. Сем тога, један крај у атару Врбице носи назив Дворишта, а други Ћелије (поток Ћелије). Дворишта су сада селина у којој су њиве, ливаде и летњи станови. Међутим, она су раније била стално насељена. То сведоче остаци кућа, црквина и гробаља.
У Ђурашнновом долу и Пријеким ливадама виде се трагови гробља. На доњој странн близу шуме и потока, где је данас стан н тор једног Врбичанииа, кажу да је била црквица. Ово скровито место као и поток Ћелије указују да је овде било калуђеско боравиште. Сам назив дворишта упућују на сталну насељеност, када је кућа називана двор. Према томе, назив дворишта у прошлости значи исто што и кућишта сада.
Порекло становништва.
Преци данашњег становништва Врбице су досељеншш из Црне Горе и Брда:
-Адровићи (100 к.) у Доњој Врбици пореклом су из Старе Црне Горе. Њихов родоначелник Андро дошао је из Цеклина пре 300 година, кад и њихови православни рођаци у Лушцу код Иванграда (Томашевићи, Поповићи, Пајковићн, Вековићи, Радичевићи и др.). Кажу да су од Ђурашковића. Тако се и сада презива један део цеклинских братстава у Будимљи и Дапсићу. Адровићи су били угдедно и борбено братство. Њему је припадао горњобихорскн барјак. Иако су разгранати, Адровићи се ни сада не жене између себе.
-Аговићи (35 к.) у Г. Врбици. Кажу да је њихов предак досељен из околине Плава пре девет појасева. Тамо је као католик примио ислам. Населио се најпре у Петешевицн код Туцања а одатле се иселио један део у Г. Врбицу, а други у суседно ссдо Орахово.
-Ћемани (30 к.), чији је предак из Куча, род су са православннм Божовнћима у Заграду и Горажду код Иванграда.
-Талевићи (5 к.), род су са Тадевићима у Трпезима.
-Цикотићи (6 к.), роћаци су са Цикотићима у Трпезима.
-Тигањи (3 к.). досељени из суседног седа Петњице.
ИЗВОР: Према књизи Милисава В. Лутовца „Бихор и Корита“, издање Београд 1967. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)