Порекло презимена, село Лесковац (Петровац на Млави)

Порекло становништва села Лесковац, општина Петровац на Млави – Браничевски округ. Према књизи „Млава“ – Антропогеографска проучавања Љубомира Јовановића. Приредио сарадник Порекла Милодан

Положај села.

Лесковац се налази на десној страни Млаве, на странама брда Пржоља и Никопоља. Куће сеоске налазе се већином порећане око Великог Потока, који раздваја ова два поменута брда, а има воде само за време киша. Само 12 кућа налазе се у самој млавској долини, који крај зову Баре. Велики Поток не може да плави куће сеоске, јер су оне на странама брдским, али подрива стране, те се ове урвају и на тај начин утиче на помештање кућа. Оне, пак, куће у Млави бивају за време киша опкољене барама, али их Млава ипак не плави.

Воде.

У селу има само један извор, који не пресушује; зове се Труићев Кладенац. Осим овога има 6 кладенаца, који пресушују, од којих се један зове Мартинов Кладенац. Од овога почиње Beлики Поток.

Осим извора, имају у селу три бунара: два ћерма и један обичан, са којих се није вода. Али, сељаци пију воду и са реке Млаве, нарочито зимских месеци.

Земље и шуме.

Земља за обрађивање већином је око села, премда има доста земље и око кућа. Најдаљи крај за обрађивање јесте Кулме, 1/2 cax. од села далеко. Други су крајеви: Никопоље, Пржоље, Коварна и Кључ. Њива има највише у Коварни, а на осталим местима налазе се поред њива, ливаде и шуме.

Шума има мало више на местима: Царина и Дубрава, која су 3/4 сата удаљена од села, а има их и на свима осталим местима, само је прорећена.

Тип села.

Лесковац је село више збијено иако скоро сваки сељак око куће има 1-3 дана ораће земље. Куће су поређане око Великог Потока и овај дели село на две мале: Горњу Малу, десно и Пржољску Малу. лево од потока. Онај крај у млавској долини зове се Баре. Крајеви нису један од другог далеко.

Коз село пролази пут, што води у Горњак и Жагубицу. Десно on овога налази се крај Баре, а лево су све друге две мале. Од овога пута полазе два, главна сокака, који иду готово паралелно поред потока, један кроз Горњу Малу, а други кроз Пржољску Малу.

За цркву, школу и механу иду у Петровац. У селу има око 100 кућа са 137 пореских глава. У Барама је 12 кућа, у Горњој Мали 40 и у Пржољској Мали 48.

Задруге су највеће: Јове Јанковића и Николе Петровића, које броје по 15 душа. У Пржољској Мали има више задруга но у осталим. Узрок овом распореду кућа је поток и земљиште на коме су куће.

Салаши, појате.

Половина сељака има на имању ван села и салаш. Најдаљи салаш је на месту Кулме, 30 мин. далеко од села. На салашима се баве лети сви, а зими најстарији чланови и по једно дете које чува стоку.

Приче о имену села.

Име је селу дошло, причају, отуда што је на овом месту, било много леске, које и сада има по мало.

Крај Баре зове се стога, што је ту и била бара из које су ва.дили рибу, па су је засули.

Оснивање села и порекло становништва.

Лесковац је био некад на месту Медвећаку, у атару петровачком. Тамо ·су живели 5—6 кућа Трујића и Костандиновића. Како су туда често пролазили Турци и досаћивали им, то се то место расели и Трујићи и Костандиновићи дођу на садање место, па се Трујићи настане код Кладенца, а Костандиновићи десно од Великог Потока и тако оснују данашње село. Доцније су долазиле остале породице из разних крајева и тако од 2 куће постало је у току од 150 година село са 100 кућа. Одмах за овим двема породицама дошле су и породице Дулкањи, Здронци и Грујићи и тако је село порасло на 7 кућа. За овима су долазиле и остале породице. Одакле су поједине породице долазиле, види се из следећег прегледа, али се не зашто су се са свога старога места иселили.

У селу су ове породице:

-Трујићи (10) у Пржољској Мали око Кладенца, дошли из штреља у Црној Реци, прво су били у Медвеђаку, па су се отуд доселили овде. Славе Петковицу.

-Костандиновићи (17) y Горњој и Пржољској Мали, из Косијака у Крајини. И они су се прво били доселили у Медвеђак, па су после прешли овде. Славе Св. Аранђела.

-Дулкањи (17) у Горњој и Пржољској Мали, дошли из Брестовца у Црној Реци, а старином су из Крајине. Славе Петковицу.

-Здронци (6) y средини села и Пржољској Мали, из Валакоње у Црној Реци. Славе Св. Николу.

-Грујићи (6) y Пржољској Мали и Барама, из Злота у Црној Реци. Славе Св. Николу.

-Којићи (4) y Барама, из Злота у Црној Реци. Славе Cв. Николу.

-Мејлоњи (4) y Барама и Горњој Мали, дошли из Злота у Црној Реци. Славе Св. Јована.

-Цароњи (3) у Горњој Мали, досељеници из Прљите, а старином су из Влашке. Славе Петковицу.

-Бунџетоњи (3) y Горњој Мали и Барама, из Шарбановца у Црној Реци. Славе Св. Николу.

-Серафинешће (6) у Пржољској Мали и Барама, из Злота у Црној Реци. Славе Петковицу.

-Курићи (6) у Пржољској Мали и Барама, дошли из Злота у Црној Реци. Славе Св. Јована.

-Благојоњи (3) на крају села у Великом Потоку, дошли из Прљите, а у Прљиту су се доселили из Влашке. Славе Ђурђиц.

-Новакоњи (3) у Пржољској и Горњој Мали, из Злота у Црној Реци. Славе Петковицу.

-Траилоњи (6) у Пржољској и Горњој Мали, из Валакоње у Црној Реци. Славе Св. Николу.

-Попазоњи (4) у Горњој и Пржољској Мали, такође из Валакоње у Црној Реци. Славе Св. Николу.

-Перићи (2) лево поред пута, досељеници из Ждрела. Славе Св. Николу.

Из овог се види да је село више расло прираштајем него досељавањем, јер старије породице имају и више кућа.

Први становници морали су крчити шуму, да би се могли наставити. Последњи су дошли, пре неколико година, Перићи из Ждрела и овде купили земљу и настанили се. Распоред кућа утолико је y вези са старином што су најстарије породице узеле и најбоља места око извора, а остале лошија, али оне нису уједно и у средини села.

Сеоска је заветина Мали Спасовдан.

Становници овога села разликују се од непосредне околине по говору, јер они готово говоре влашки, а у оделу су се скоро изједначили с околином.

Старине, селишта, гробља и др.

У атару овога села има само једно селиште и то је у Медвећаку, где се сад развио Петровац.

Било је неко старо гробље на Пржољу, али се не зна чије је. Сад га нема. Исто тако на месту Коварни има трагова од старог гробља.

Сеоско је гробље заједничко са петровачким на брду Лешју.

Занимање становништва.

Сељаци се занимају земљорадњом и сточарством, а прилично се баве и неговањем воћа, нарочито шљива. Једино Серафинешће поред тога, што се баве земљорадњом они су и дунћери и до скоро су ишли по неки у Влашку на рад.

ИЗВОР: Према књизи „Млава“ – Антропогеографска проучавања Љубомира Јовановића. Приредио сарадник Порекла Милодан.