Порекло презимена Бастаћ

8. април 2019.

коментара: 3

Презиме Бастаћ налазимо у Црној Гори и Хрватској.

У Црној Гори, Бастаћи су стариначки род из Црмнице. Ови Бастаћи су изумрли у Црмници, односно неки од њих су се раселили и узели друга презимена. Братство са овим презименом постојало је у време Ивана Црнојевића, а свакако и раније. Након успостављања османске власти у Зети Црнојевића, црмнички Бастаћи су већином примили ислам. Махала Бастаћи пописана је у турским дефтерима из 1521. и 1523. године у Црмници. Имена пописаних су словенска што указује да је ово братство примило ислам у наредном раздобљу.

Један од ових Бастаћа, Хакоч (или Хакија) Бастаћ, био је османски заповедник и имао је своје утврђење крај Поља ораховског. Остао је упамћен по разури Манастира Светих Мироносица у Дупилу, од чијег камена је саградио утврђење. Ови Бастаћи су потиснути из Црмнице почетком 18. века у време истраге потурица.

Данашње братство Бастаћа у Црној Гори није истог порекла. Почетком 18. века, један братственик Поповића из Стијене Пиперске је због неког убиства пребегао у Црмницу и настанио се у селу Бастаћи, тада у племену Дупило. Како би заметнуо траг могућим гонитељима, узео је себи за презиме назив села где је добегао. Касније је његов потомак Ђуро Бастаћ, опет због неког убиства, предигао на Дубово, а затим у Ријеку Црнојевића. Део ових Бастаћа касније се населио на Цетиње, а данас их има и у Београду.

У Дупилу није остало презиме Бастаћ, јер је потомство Ђуровог брата узело за презиме – Лаковић (вероватно се Ђуров брат звао Лако). Од ових Лаковића су Стефановићи у Котору и Лаковићи на Цетињу (један пресељен крајем 19. века), од којих је један касније узео презиме Влаховић.

Предање једног дела Бастаћа се углавном подудара са изнетим, осим што наводи да је предак, Поповић са Стијене Пиперске, убио неког османског заповедника у време истраге потурица, те је за ту заслугу добио од владике Данила Петровића право да се насели у Црмници ослобођеној од османске власти. У обе верзије, време досељења Поповића из Пипера у Црмницу је – почетак 18. века.

Само презиме Бастаћ потиче од глагола „бастати“ и придева „бастан“, – приличити, бити способан за нешто, храбар, одважан. Ови језички облици постоје углавном свуда по Црној Гори. У Приморју Црне Горе постоји израз „бастадур“ што значи – одважан, способан човек.

Реч долази од раноиталијанског „bastar“ – бити довољан, овде донет од Млечана, а даље порекло речи је вероватно од грчког „вастаксон“ – носити, подносити.

Није познато да ли хрватски Бастаћи имају везе с црногорским.

С обзиром на утврђени резултат једног тестираног Поповића са Стијене Пиперске, са хаплогрупом R1b DF27 Z209, требало би очекивати да је ово генетика коју носе и црмнички и ријечки Бастаћи.

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=391.6080

Извори:

„Црмница“, Јован Вукмановић

„Стара Црна Гора“, Јован Ердељановић

„Презимена у Црној Гори“, Аким и Вукота Миљанић

„Етимолошки речник српског језика“

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Небојша Бабић

    Тестиран је један Бастаћ од ријечких Бастаћа и резултат показује да нема блиске генетске везе са стијенским Поповићима, али има са Пиперима:

    R1b-BY611-Z2705

    https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=391.msg112923;topicseen#msg112923

    Тако да би се могло закључити да је предак Бастаћа који је добегао у Црмницу био неки Пипер са Стијене, а да је прича о пореклу од Поповића можда служила да прикрије прави идентитет, с обзром да је његово пресељење било због крви…

    • Arsenije Bastać

      Zdravo druže.

      Daj mi izvor o ovoj katastrofalnoj grešci!

      U Hrvatskoj su Dostaić, Dostić, Basta, Bastadur itd.

      U Crnu Goru i Srbiju Filipović, Popović, Baka, Basta, Bajo, Babići itd.

      Sve prikrivanje krvnih osveta. Nema jednog Bastaća koji je preuzeo Islam!

      Razlog odlaska iz Crmnice je upravo ubistvo Osmanlije.

      Zaboravih ali pleme je Maca ili Macović.

      Ko ti je izvor?

      Dolazak Bastać plemena u Orahovo je 1100-1200godine iz Hercegovine.

      Mahala ne postoji! Naselje Bastać i crkva Bastać koja je preuzeta od strane Đurić plemena postoji i danas.

  2. Небојша Бабић

    Богоми, и ти сам себе…