Порекло презимена села Бусур, општина Петровац на Млави – Браничевски округ. Према књизи „Млава“ – Антропогеографска проучавања Љубомира Јовановића. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Бусур се налази поред речице Бусура у изворном – горњем – току његову. Куће су сеоске већином y самом клисурастом речном кориту десно и лево, обично око ушћа других поточића на нанесу речном. Чим мало већа киша падне, куће сеоске бивају плављене. а приликом већих киша ретко која кућа, да није под водом.
Воде.
У селу има неколико извора, од којих ови не пресушују: Васиљев Кладенац, кладенац код школе, код Гичиља Потока, код Циганског Потока, у Станчило-Брду и извор Бабин Поток. Усред села налази се један извор, који се створио приликом земљотреса 1893. године. У атару сеоском су извори од којих постају потоци: Плешићски Поток, Цигански Поток, Ђуриначки Поток, Бабин Поток и др. У селу има 15 бунара.
Земље и шуме.
Земља за обрађивање је сва изван села. Око кућа нема ни честите градине, и ако су куће раздалеко једна од друге. Крајеви за рад носе ове називе: Велико Поље, Црвенац, Река, Церовак, Царина, Ђуриначко Брдо, Бучина, Буљана, Врба, Туњевац, Вакароцу, Велико Брдо, Златовско Брдо, Думбрава, Коланце Поље, Станчилово, Семеновски Поток, Палилуле. Најдаљи је крај Буљана – читав сат хода далеко. На овим местима су и њиве и ливаде и пашњаци и браници — шуме. Ова је земља приватна својина, само у Палилулама има општинске земље 1—2 ха, која се даје под аренду. Шуме су од листопадног дрвећа, али су већ проређене.
Тип села.
Село је више растурено, него збијено. Добар сахат хода има од крајних кућа док се кроза село прође. Све су куће поред реке и поточића, тако да је корито речно уједно и главни друм у селу. Чим падне киша, друмом се не може ићи. Река ваља камење доста велико.
Село је полељено на две мале: Горњу Малу, од школе уз реку и Доњу Малу, од школе низ реку. Куће су једна од друге далеко по 50 -100 м. Школа је у средини села, а имају и три крчме y Доњој Мали. Имају и три ковачнице; једна је у селу, а две су на трлима. Ове две мале деле на мање, које носе назив према породици, која ту живи. Куће појединих породица су већином груписане.
Али, поред тога што сељаци имају кућу у селу, већина их се одселила на имања у пољу – трлу и тамо живе. У село неки само долази о слави, а већина их никако и не долази, осим кад га кмет позове.
Ово ie село, дакле, почело да се растура, а томе је узрок незгодан положај његов, јер му вода јако досађује.
Задруга има, али су мање. Највеће су задруге од 20 душа, као например Траила Бранка Љољана, Јове Јелића и Видоља.
У селу има око 225 кућа са 271 пореском главом.
Сеоска је заветина Св. Тројица а преслава Тодоров Петак.
Приче о имену села.
Старац Јанко Траила Барбуран прича да село није било увек на овом месту, већ на месту, што се сада зове Палилуле и звало се Честобродица. Тамо је било, вели, свега 7 кућа. Али, како су им овде Турци досађивали сваки час, побегну они даље уз реку код кладенца испод Ђурћева Брда.
Па како је овде била шума и клисура, тоје кад падне киша вода реком бучила и услед тога назвали су га Бучур, а ово се доцније променило у Бусур.
Оснивање села.
Од прилике пре 150–160 година прадедови породица Барбурана, Плешића, Семенова, Негроња и Шојмања дошли су на место, звано Палилуле и основали село од 7 кућа. Али, како су их Турци на овом месту узнемиравали и често нападали, побегну они са овога места мало дубље уз реку у клисуру код кладенца испод Ђурђева Брда, где раскрче шуму и настане се. Овде им Турци нису више досађивали, јер нису смели улазити у шуму, и они се почну размножавати. За читавих 50 година живели су сами и тек после, почеле су долазити и остале породице, тако да су у времену од 20-40 год., а то је при крају XVIII века или у почетку XIX, дошли дедови свих осталих породица. Старац Павле Кодоњ од 100 година, памти кад у селу беше 25 кућа и како су долазиле поједине породице, премда не може баш тачно да одреди који су дошли пре а који после. Све су породице долазиле због земље, а само су Фрунзанешће дошли као слуге и настанили се овде.
Порекло становништва.
У селу су ове породице:
-Барбурани [Барбурани (3), Шолдоњи (4)] (7) y Доњој Мали, досељени пре неких 150 година из Бобова у Ресави. Прво су бежали „преко“, па су се после овде повратили. Славе Св. Јована.
-Плешићи (10) у Доњој Мали, досељеници из Лубнице у Црној Реци. Славе Св. Јована.
-Семенови (12) y Семенову Потоку, досељени такође из Лубнице у Црној Реци. Славе Петковицу.
-Негроњи [Негроњи (10), Станчулоњи (5), Фрунзанешће (3), Бранкоњи (6), Мартинешће (3)] (27) у Доњој Мали и средини села, досељеници из Злота у Црној Реци. Славе Михољдан.
-Шојмањи (13) у средини села, досељеници из Крајине. Славе Cв. Јована.
-Кодоњи (4) у Горњој Мали, досељеници из Крајине. Славе Св. Николу.
-Крџалоњи (3) y Горњој Мали, из Лубнице у Црној Реци. Славе Св. Јована.
-Иљанкоњи (8) у Доњој Мали, досељени из Црне Реке. Славе Св. Јована.
-Брукићи (8), Обреткоњи (8), Робоњи (2), Мачокоњи (3), Сараноњи (6), Вихороњи (7) сви у Горњој Мали, досељени скоро сви заједно из Шљивара у Црној Реци. Славе Петковицу.
-Марчићи (12) у Доњој Мали, из Црне Реке. Славе Малу Госпођу.
-Јаношеви (8) у средини села, из Дубочана у Крајини. Славе Велику Госпођу.
-Петкоњи (1) у Доњој Мали, из Лубнице у Црној Реци. Славе Велику Госпођу.
-Викоњи (4) растурени у свима малама, из Лебана. Славе Велику Госпођу.
-Тренчули (4) у Горњој Мали, из Црне Реке. Славе Митровдан.
-Минлејоњи (12) у Доњој Мали, из Слатине у Црној Реци. Славе Св. Аранђела.
-Горојанови (15) у Доњој Мали, из Нереснице у Звижду. Славе Св. Аранђела.
-Љољани (8) у средини села, из Великог Ласла. Славе Св. Алимпија.
-Пајкићи (4) y Горњој Мали, (Филипоњи (2) y Горњој Мали, Небелкоњи (1) y Доњој Мали, дошли заједно из Црне Реке. Славе Св. Алимпија.
-Ђукоњи (2) y Горњој Мали, из Стамнице. Славе Св. Алимпија.
-Зајчарани (1) у Горњој Мали, из Црне Реке. Славе Св Алимпија.
-Пејићи (9) y Доњој Мали, из Лебана. Славе Св. Николу.
-Фироњи (6) у Доњој Мали, досељени из Дубочана y Крајини. Славе Св. Николу.
-Маџароњи (3) у Доњој Мали, Радулешће (1) у Горњој Мали, су рођаци. Доселили се из Маџарске у Брезницу у Хомољу, а одатле прешли овамо. Славе Св. Николу.
-Калинешће (2) y Горњој Мали, из Црне Реке. Славе Св. Николу.
-Иванешће (3) у Горњој Мали, такође из Црне Реке. Славе Св. Николу.
-Карабашањи (6), половина их је у Горњој, а половина у Доњој Мали, из Црне Реке. Славе Св. Николу.
-Белоњи (1) у Доњој Мали, такође из Црне Реке. Славе Св. Николу.
-Делибашоњи (6) у Доњој Мали, из Ресаве. Славе Св. Јована
-Кадићи (4) y Горњој Мали, из Црне Реке. Славе Св. Јована.
-Лацкоњи (2) y Горњој Мали, из Црне Реке. Славе Св. Јована.
-Белоњи (1) у Горњој Мали, из Црне Реке. Славе Св. Николу.
-Новакоњи (1) у Доњој Мали, из Злота у Црној Реци. Славе Св. Николу.
-Ђорђевићи (1) у Доњој Мали, досељени из Шумадије у Свилајнац, а одатле овде. Славе Св. Николу.
Село је много више расло досељавањем но прираштајем. Највећа досељавања из области Црне Реке била су у почетку XIX века. Према томе, и ако се то не може позитивно утврдити, главни узрок овој селидби био је општи покрет – устанак – који је у то доба захватио Србију.
Старине, селиште, гробља и др.
У атару овога села има само једно селиште звано Палилуле, које је сад обрађено. Старих насеља било је у сеоском атару већ више. Тако у пољу поред Нореничке Реке било је неко римско насеље, јер се на томе месту налази множина тугала – цигала, као и посуђе, прстење, златне и друге парице из римскога доба.
Осим тога на путу у Табановац на левој страни Бусура налазе се и сад каменови од старога гробља, за које се ништа не прича. Ово место зову и Црквине, али нема трагова да је било цркве. Исто тако има и старо гробље, које јелинским гробљем зову, y Црвењачком Пољу (ово је оно исто што га поменусмо код Ћовдина и Везичева). Од места Велико Поље па до Падине налазе се рбине од посуђа, тугле, тегови, римске парице и др, што је доказ да је овде такође било насеље. За ово место кажу и сада да је ту била стара чаршија, али нико ништа више не зна о њој.
Траг старог пута – „калдрме“ – иде из Црвењачког Поља преко Кореничког Поља и реке Коренице на Коланце Поље, па на Црвени Грм, затим на Думбраву, онда између Златова и Роанде у Ресаву. Ово је насип, који се и сада одржао у ширини од 4–6 м. Преко њега су изоране њиве.
Село има једно гробље, али поред овога сваки сељак сахрањује своје на своме имању, јер му је гробље далеко.
Занимање становништва.
Главно је занимање земљорадња и сточарство. Удруживања нема. Поред овога занимају се и занатима, као: дунђери, абаџије, али то само раде неколицина и то им је споредан посао.
Има и један ковач Циганин, који је скоро дошао.
ИЗВОР: Према књизи „Млава“ – Антропогеографска проучавања Љубомира Јовановића. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)