Хаплогрупа I2

28. март 2019.

коментара: 69

ОПШТЕ НАПОМЕНЕ:

Хаплогрупа I2 је данас једна од најмногобројнијих и најраширенијих хаплогрупа на европском континенту, и вероватно најстарија хаплогрупа настала у Европи. Највише проценте бележи у Југоисточној Европи, пре свега међу јужнословенским народима. Више од једне трећине Срба припада овој хаплогрупи (~33-36%), а посебно високе проценте бележи код херцеговачких Срба (преко 40%).

ПОРЕКЛО И МИГРАЦИЈЕ:

Хаплогрупа I2 настала је пре неких 25.000-30.000 година (Yfull), највероватније на простору Европе. Проистекла је, заједно са својом сестринском хаплогрупом I1, из хаплогрупе I, која је била заступљена већ код носилаца Граветијенске културе, једне од најранијих скупина људских популација које су насељавале Европу. Хаплогрупа I2 била је доминантна код европских познопалеолитских и мезолитских ловаца-сакупљача, који су се након последњег глацијалног максимума (пре око 16.000 година) раселили широм Европе, а појављивала се и у свим каснијим периодима, додуше у не тако високим процентима.

SNP МУТАЦИЈЕ: M438

МАПА РАСПРОСТРАЊЕНОСТИ:

 

СТАБЛО:

ПОДГРУПЕ И ЗАСТУПЉЕНОСТ:

Хаплогрупа I2а је карактеристична пре свега за европске народе, мада се у траговима налази и у неким суседним областима, као што су Блиски Исток и Ценрална Азија, међутим то је највероватније последица миграција у ближој прошлости. Данас се, у виду великог броја својих подграна, јавља код готово свих европских народа, у мањем или већем постотку. Највеће постотке достиже у јужнословенским, и њима суседним земљама: Босни и Херцеговини (~55%), Хрватској (~38%), Србији (~33%), Црној Гори (~31%), Румунији (~28%), Македонији (~24%), Словенији (~22%), Бугарској (~22%), Мађарској (~18%) и Албанији (~13,5%). Високе проценте бележи и у Молдавији (~24%), Белорусији (~18,5%), Словачкој (~17,5%) и Украјини (~13,5%). (Eupedia). Убедљиво највећи део хаплогрупе I2 у наведеним државама чини, релативно говорећи, веома млада подграна Y3120 (позната и као I2-Slavic-Carpatian, раније I2-Dinaric), која се везује за ширење словенских племена у раном средњем веку. Једина област у остатку Европе која бележи висок проценат хаплогрупе I2 је Сардинија (~39,5%), међутим за разлику од раније наведених области, код становника Сардиније убедљиво доминира грана L158/M26, која је од гране Y3120 удаљена преко 18.000 година. (Yfull)

I2b: L416

За сада забележена код свега неколико људи у свету, са удаљених подручја (Немачка, Шкотска, Италија, Иран) па се о њој за сада ништа конкретније не може рећи.

I2c: L596

Такође прилично ретка грана, која се још током палеолита поделила на две гране, које су данас географски прилично јасно подељене. Грана I2c1-S6635 је скоро искључиво европска, заступљена највише у северној и западној Европи, а пореклом је по свој прилици из Скандинавије, где је пронађена у скелету мезолитског ловца-сакупљача. Са друге стране, грана I2c2-Y16649 највеће постотке бележи на подручји Анадолије и Јужног Кавказа, код Јермена, Турака и Грузина, а пореклом је највероватније од европских ловаца-сакупљача који су прешли у Анадолију и утопили се у претке раних анадолских земљорадника.

I2a2a: M436>M223

Ово је најзаступљенија грана I2 у највећем делу Западне и Северне Европе. Подграна M284 се јавља скоро искључиво у Великој Британији и Ирској, где је присутна још од неолита, а у траговима се јавља и у Француској, Немачкој, Португалу и Норвешкој. Грана CTS10057>Z161 је најбројнија подграна испод М223, и јавља се у облику своје подгране L801 претежно код германских народа, у Немачкој, Данској, Холандији и Енглеској. Грана CTS10057>L701 је такође најзаступљенија у Западној Европи, мада се у мањем проценту јавља и у Централној и Источној Европи. Њена подграна L701>P78>A427 јавља се код неких српских родова (нпр. код дела рода Ковачана из околине Лепосавића), и може се рећи да је ово најзаступљенија подграна М223 код Срба.

I2a2b: M436>L38

Једна прилично ретка грана, заступљена у значајнијем проценту пре свега у централној-западној Европи (северна Италија, Швајцарска, југозападна Немачка, Холандија и Белгија, Велика Британија). По свему судећи носиоци ове подгране припадали су староевропском становништву, које се у раном бронзаном добу утопило у надолазећа индоевропска племена, а у каснијим периодима се ширила Европом најпре као део (Прото) келтских племена, а касније вероватно и као део појединих германских племена.

I2a1a1: P37>CTS595>L158

Ова подграна је широко распрострањена, пре свега у Западној Европи, а највише постотке достиже на Сардинији (~39,5%), и међу Баскима (~5%), две специфичне и изоловане популације. Занимљиво је да управо Сардињани и Баски бележе и највеће проценте аутосомалне компоненте која је била карактеристична за најраније неолитске земљораднике, па је вероватно да је ова грана била заступљена код носиоца мегалитских култура југозападне Европе (Иберијско полуострво, јужна Француска, северна Италија, Корзика и Сардинија) током касног неолита и енеолита (бакарног доба).

I2a1a2: P37>CTS595>S21825

Заступљена је у веома малим процентима скоро искључиво у Западној Европи, а највећи део припада јако младој подграни L233, чији најскорији заједнички предак је живео пре неких 2100 година, и која је претежно ограничена на простор Велике Британије.

I2a1b1: P37>M423>L161.1

Колоквијално називана и I2-Isles, у највећем проценту се среће код Ираца (5-10%) и Шкота (1-5%), мада се у траговима среће широм Европе, од Шпаније до Скандинавије, Балкана и Балтичких земаља.

I2a1b2: P37>M423>L621

Ово је најмногобројнија грана хаплогрупе I2, из које проистиче и подграна CTS10228, најзаступљенија код Срба и осталих јужнословенских народа. I2a-CTS10228 или како се раније често називао “динарик“, због његове процентуалне заступљености у динарском басену, је уједно и најзаступљенија хаплогрупа међу Србима. Старије гране „динарика“ су пронађене међу становништвом западне Европе, тачније у сливу реке Рајне. Старост ове гране је, на основу Yfull-a 3.800 година. Сам I2a-CTS10228 се дели на I2a-CTS10228*, грана којој за сада припада Немац из Алзаса и I2a-Y3120 (YP196), којој припада 99% целе I2a-CTS10228. Како  везујемо I2a-CTS10228 за етногенезу Словена, а очито I2a-CTS10228* у тој етногенези није учествовао, можда је реалније да говоримо о словенској етногенези користимо искључиво  I2a-Y3120, који је мигрирао ка централној и источној Европи. Старост ове гране, на основу Yfull-a, је 2.200 година.  Као што можемо да видимо, то је прилично млада грана, која је у генетском смислу, произашла из „уског грла“ (bottleneck).

I2 -Y3120 се дели на 4 основне гране:

1) Y18331

2) Y4460

3) Z17855

4) S17250

I2-Y18331 је занимљива грана, јер нам тренутни резултати говоре да она није учествовала у етногенези Словена, већ се са простора источне Европе, инкорпорирала у грчки етнос, а вероватно преко грчког етноса и у јеврејску заједницу. Тако да данас ову грану налазимо искључиво међу припадницима грчког и јеврејског порекла. Грана је стара око  2.100 година. Скоро у потпуности је представљена кроз грану А2512, која се даље дели на:

1)    А7134

2)    А10959

Грана А7134 се даље дели на: В61, која је присутна код Чуваша и А14877, која је ексклузивно грчка. Старост гране је процењена на 1.650 година.

Грана А10959 је стара 2.000 година и дели се на : Y66192, која је присутна код Грка и Y23115 која је ексклузивно јеврејска. Y23115 се дели на гране:  А13655  и А11523. Обе су распрострањене међу јеврејском заједницом на истоку Европе.

Можемо закључити да ова грана Y18331 из области Закарпатја, око краја старе ерe ушла у грчки етнос, а да се затим ширила, ушавши и међу Јевреје источне Европе и Чуваше, у последњих 1.000 година.

………………………………………

I2-Y4460 је грана која је заступљена у највећем броју код источних Словена, али се јавља и међу западним. Добро је заступљена и у Молдавији и Румунији. Од јужнословенских народа, има је у добром проценту међу Словенцима, као и у нешто мањем проценту међу Бугарима. На „штокавском“ подручју је има у траговима и вероватно је део неких каснијих миграција. Грана је стара око 2.200 година. Дели се на гране:

1)    Y70430

2)    B57

3)    SK1241

Грана Y70430 је врло слабо распрострањена. За сада се јавља код Белоруса и једног понтијског Грка из Трабзона у Турској. Можемо претпоставити да је матица била у области Црног мора и то на њеним северним обалама.

Грана SK1241 се јавља међу источним Словенима, а има је и у Мађарској. Старост гране је око 2.200 година. Дели се на Y31845 и Y93886. Подграна Y93886 се јавља искључиво у Белорусији.

Најбројнија грана која проистиче из Y4460 је Y3106. Распрострањена је на ширем подручју источне и централне Европе. Старост гране је око 2.200 година. Дели се на гране:

1)    Y3118

2)    Y91535

3)    S8201

4)    A6105

5)    FGC63213

Грана Y3118 је најбројнија, и распрострањена је на широком подручју источне Европе, пре свега Белорусије, Пољске, Украјине, Литваније, Финске, Русије и Румуније. Старост гране је око 2.200 година. Дели се на А13916 и Y5598. Грана А13916 се дели на подгране: Y90421, А21812 и Y25010.  Подграна Y90421 је заступљена на североистоку Европе. Подграна А21812 се јавља код Пољака и Казака белоруског порекла, а Y25010 се јавља код Белоруса и Финаца. Старост гране је око 1.450 година.  Дакле, цела А13916 гравитира ка Белорусији и ка северу до Финске. Грана Y5598 је претежно распрострањена у Украјини. Старост гране је око 2.200 година.

Грана Y91535 је прилично ретка и јавља се међу Белорусима.

Грана S8201 је такође распрострањена на истоку Европе, пре свега у Белорусији. Старост гране је процењена на око 1.550 година.

Грана А6105 је распрострањена на широком словенском простору, преко централне и источне Европе. Заступљена је и у Словенији, где чини добар део свих грана I2a-CTS10228. Старост гране је око 2.000 година.

Подграна FGC63213 се за сада јавља код Литванаца и Украјинаца, па се и за њу може рећи да јој је матица у Белорусији.

На основу горе изнесеног се може закључити да је Y4460 раширена на широком простору централне, источне и северне Европе, пре свега међу словенским становништвом, чија је највећа разноврсност, а самим тим и матица, на простору Белорусије.

……………………………………………….

I2- Z17855 је заступљена међу становништвом источне Европе, пре свега Румуније, Украјине и Русије. Код јужних Словена се јавља претежно у централнобалканским областима и то код Бугара, Македонаца, Срба и Грка. Ова хаплогрупа се добро уклапа у сеобу Словена, који су преко доњег Дунава населили простор источног Балкана, северне Грчке, стигавши до Пелопонеза. Сама грана је стара око 1.600 година. Дели се на:

1)    A1221

2)    A21934

3)    PH3414

4)    A16413

5)    BY116090

6)    Y68571

7)    BY190177

Грана А1221 је присутна код источних Словена, као и на простору централног Балкана, код Бугара и Срба. Грана је стара око 1.450 година. Грана  BY37207 се дели на две подгране: Y52071, која је присутна у источној Европи и A19454, која је присутна на централном Балкану. Обе ове подгране су старе око 1.000 година. Грану А19454 карактерише вредност 12 на маркеру DYS533. Од српских родова припада јој део рода Ковачана.

Грана А21934 је присутна код Грка, који гравитирају према Тесалији. На основу маркера припадника ове гране, старост гране је око 1.500 година. Узимајући у обзир старост ове гране, она се може повезати са словенским племенима из раног средњег века на простору северне Грчке и Тесалије. Посебно место међу тим племенима која су настанила Тесалију у раном средњем веку били су Велегезити.

Грана РН3414 је посебно занимљива код Срба, јер јој за сада припада велики род Мириловића, који иначе има предање о пореклу из Македоније. И у Македонији, Грчкој, као и југу Србије, постоје хаплотипови који се могу сматрати блиским Мириловићима. Ову грану карактеришу маркери DYS385=14-14 и DYS448=21.

Грана А16413 је за сада ексклузивно „српска“, јер се јавља искључиво код Срба. Претежно су са подручја Црне Горе, али и југоисточне Србије. Грана је стара око 1350 година. Дели се на: А16413* којој припадају Божовићи из И. Колашина (DYS635=22 и DYS481=27/28), Цеклињани-Горњаци и део Ковачана са вучитрнског Косова и Топлице (DYS19=17 и DYS481=27)  и А20030 којој припадају Љешњани-Војинићи и родови у Топлици. Грана је стара око 1.350 година. Љешњани-Војинићи припадају веома младој грани BY66632. Карактерише их маркер DYS385=15-16.

Z17855* (за сада без низводно утврђених подграна) је присутна на широком појасу од источне Европе до Турске. Код нас је присутна како на југу Србије, тако и на западу. У Црној Гори овој групи припада део Шекуларца. Има је у значајном броју и међу српским родовима на југоистоку Србије.

На основу свега изнетог можемо закључити да се грана Z17855 ширила са словенским племенима почетком VII века, највероватније преко доњег Дунава, и да је била значајније заступљена код словенских племена на подручју Македоније и Тесалије.

…………………………………………………

I2-S17250 је заступљена претежно код јужних Словена, али је присутна и код других словенских народа у централној и источној Европи. Старост ове гране је процењена на око 1.800 година. Дели се на:

1)    BY82079

2)    Y5596

3)    Y4882

4)    PH908

Грана BY82079 јавља се код Белоруса.

Грана Y5596 се јавља на широком простору од Чешке до Русије, пре свега код словенских народа, али је присутна и код етничких Немаца и Мађара, вероватно словенског порекла. Грана је стара око 1.600 година. Дели се на:

1)    А14973

2)    Z16971

Грана А14973 јaвља се на простору Галиције, код Украјинаца, Мађара и Пољака. Грана је стара око 1.100 година.

Подграна  Z16971 је знатно већа подграна. Јавља се на простору централне и источне Европе. Стара је око 1.550 година. Дели се на ниже подгране:

1)    А2423 присутна у Украјини и Русији

2)    А815 стара око 1.550 година, присутна у централној и источној Европи, од Немачке, преко Словачке, до Украјине и Русије.

3)    A16681, грана стара око 1.300 година

Грана Y4882 је присутна на широком простору централне Европе, источне Европе и западног Балкана. Старост гране је око 1.800 година. Дели се на:

1)    Y16473

2)    Z16969

Грана Y16473 јавља се код Чеха и Пољака. Старост гране је око 1.800 година.

Грана Z16969 је већа грана у оквиру Y4882. Јавља се на широком подручју централне и источне Европе, али и код нас. Дели се на гране: А21222, А10230, А1328, А7358 и А12505.

Подграна А21222 се јавља код Немаца и Швајцарца.

Подграна А10230 је највећа грана у оквиру Z16969. Старост гране је око 1.700 година. Дели се на две основне гране. Прва је PLE07 која је ексклузивно пољска грана, стара око 1.600 година. Друга грана је А811, стара je око 1.450 година и присутна je код Немаца, Чеха, Срба и  Руса.

Подграна А1328 се такође јавља на истоку Европе, али и код Срба. А1328* (без утврђене дубље подгране) јавља се у Словачкој и код Срба. Гране испод А1328>BY30333 су присутне у Украјини и Белорусији.

Подграна А7358 се јавља код Украјинаца и Пољака.

Подграна А12505 је стара око 1500 година. За сада се јавља код једног Швеђанина и Пољака.

Грана I2-PH908  „Динарик Југ“, како је некада био радни назив ове хаплогрупе, појединачно представља најбројнију хаплогрупу међу Србима и креће се од 25-30%. Прилично је равномерно распоређена на читавом српском простору. Свој максимум достиже у областима које су у раном средњем веку биле насељене Србима: Паганија, Захумље, Травунија, Рашка, Босна. По прорачуну на  YFull-у, старост гране I2-PH908 је око 1800 година, односно предак свих данашњих I2-PH908 је живео крајем II века нове ере.

I2-РН908 од осталих грана I2-Y3120, одваја вредност DYS448=19, док остале гране, скоро по правилу, имају на овом маркеру вредност 20. Постоје одступања и независне мутације код појединаца, али они су на нивоу статистичке грешке.

SNP низ за I2-PH908 изгледа овако: CTS10228>Y3120>S17250>PH908.

Такође је постојала и потреба да се и сама РН908 подели, па су администратори I2a пројекта са FTDNA, након већег броја тестираних, дали врло опрезно поделу на основу маркера DYS561, где је модална вредност 16, а постоје гране са вредношћу 15. Сада знамо да је ова подела прилично јака.

Дакле, I2-PH908 се може поделити на две главне гране на основу поменутог маркера:

1. DYS561=16

2. DYS561=15

У оквиру ове гране DYS561=16 можемо уврстити пронађене подгране:

1.     DYS557=17

2.     DYS557=16

Грану DYS557=16 можемо поделити на:

1.     Y51673

2.     А13912

3.     Y144303

4.     BY135769

У оквиру А13912 постоје за сада две подгране: А13912* и А13908. И овде можемо опрезно предложити одређујући маркер за ову грану, а то би био DYS439=11, па би маркери који одређују ову грану могли бити  DYS448=19>DYS561=16>DYS439=11 (мада управо у овој грани имамо одступање на маркеру DYS561, јер је вредност 15). Јавља се код Бугара, Хрвата и Мађара, а вероватно и код Срба, с обзиром да један број тестираних поседује споменуте маркере. Грана је стара око 1.300 година (https://www.yfull.com/tree/I-A13912/).

Грану Y144303 можемо поделити на Y144303* и А22770. Ова група се јавља код једног исељеника са ових простора, док се А22770/А22771 јавља код двојице међусобно  блиских Хрвата из велебитског Подгорја. СНП низ би био РН908>DYS561=16>557=16>Y144303. Грана је стара око 1400 година (https://www.yfull.com/tree/I-Y144303/).

У оквиру групе DYS557=17, разликујемо:

1.      Y52621

2.      Y56203

3.     BY191170

Грани DYS557=17*припадају многи српски родови, међу којима су сигурно најбројнији Никшићи. Присутна је и код других родова на читавом српском простору, који своје порекло везује за Херцеговину.

Грану Y56203 карактеришу маркери DYS19=14 и DYS640=12, па би за њу одређујући маркери били DYS448=19>DYS561=16>DYS557=17>DYS19=14. Старост гране је око 1400 година (https://www.yfull.com/tree/I-Y56203/). Ова грана показује „пољско-јужнословенску“ везу. Овој грани припадају многи родови из Херцеговине, пре свега сконцентрисани у долини Неретве. Овој грани припадају поред једног Пољака и Белорус, велики број Срба, Хрвати, Бугарин, Румун, Мађар, Грк. Овој грани такође припадају и Тарски Никшићи, чија је матица Потарје у околини Мојковца, заправо њеној подграни Y134578, која је испод Y56203. Карактерише их маркер DYS643=11. Грана је стара око 1.000 година (https://www.yfull.com/tree/I-Y134578/).

Цела ова грана PH908>DYS561=16>DYS557=17  је добар кандидат за становништво средњовековног Захумља (Захумљани).

У оквиру гране DYS561=15 се могу издвојити следеће подгране:

1) Z16983

2)  A5913

3)  Y84307

4) Y32084

Грана Z16983 се одликује маркером DYS391=10. СНП низ би био PH908>DYS561=15>DYS391=10. Старост гране је око 1.550 година (https://www.yfull.com/tree/I-Z16983/). Дели се на подгране:

1.     Z16983*

2.     А493

Док се Z16983*јавља међу Србима и Украјинцима, a подграна А493 се може везати за чешко-немачки простор, али је има и међу Србима и може се поделити на:

1.     А493*

2.     Y6651

3.     А8740

Грана А5913 се осим код Срба јавља и међу Украјинцима и Русима. Старост гране је око 1500 година (https://www.yfull.com/tree/I-A5913/). Може се поделити на:

1.     А5913*

2.     А22312

3.     А16863

Док се А22312 може везати за Србе, А16863 је присутна на украјинско-руском подручју. Одређујући маркери за А22312 би могли бити GATAH4=11 и DYS570=16.

Грана Y32084 се јавља на простору Украјине, Бугара и међу Србима. Старост гране је око 1750 година (https://www.yfull.com/tree/I-Y32084/). Ова грана се може поделити на:

1.     Y32084*

2.     РН3310

Y32084* се јавља код Бугара, док се РН3310 јавља код Срба и Украјинаца. РН3310 се дели на:

1.     РН3310*

2.     А20333

3.     РН1012

Грани DYS561=15* од већих српских родова припадају Озринићи.

Ово је тренутно стање што се тиче филогенетског стабла РН908, које ће се сигурно временом мењати и још дубље профилисати.

 

СТАРИ НАРОДИ:

Као хаплогрупа која је у Европи присутна преко 30.000 година, може се слободно рећи да је хаплогрупа I2, у облику својих многобројних грана, била у мањем или већем проценту присутна међу свим старим популацијама и народима који су насељавали Европу од палеолита и неолита, преко бакарног, бронзаног и гвозденог доба, све до антике и средњег века, а потврда за то је пронађена у преко две стотине древних скелета из наведених периода који су до сада тестирани, о чему ће бити више речи испод.

Посебно ћемо истаћи код нас најзаступљенију грану Y3120, јер се она по свим тренутно расположивим подацима са великом сигурношћу може повезати са словенским племенима и њиховим ширењем у раном средњем веку. Мапа распрострањености ове гране скоро перфектно осликава и распрострањеност словенских народа, а тамо где се словенска племена нису насељавала нема ни припадника ове гране у иоле значајнијем проценту. У прилог словенском пореклу ове гране иде и чињеница да је највећа разноврсност њених подграна управо на простору тромеђе Украјине, Белорусије и Пољске, на простор где већина археолога и историчара и смешта прапостојбину Словена.

На основу старости гране Y3120, географског распореда њених раније издвојених “рођачких” грана, као и на основу неких археолошких налаза и историјских извора, постоји могућност да је грана Y3120 у централну-источну Европу, односно на простор који се сматра матицом раних Словена, доспела са западнијег подручја, и то могуће као део неког од германских племена. Зашто се као највероватнији кандидат за једно такво племе сматрају Бастарни биће детаљније објашњено у будућем засебном тексту.

У оквиру гране Y3120, најбројнија подграна PH908 је најзаступљенија на простору Балкана међу јужнословенским народима, па се може основано претпоставити да су је донела управо јужнословенска племена током средњег века. Грана PH908 највеће проценте данас бележи на простору Херцеговине и јужне Далмације, а то је управо територија Травуније, Захумља и Паганије коју су по доласку на Балкан населили Срби, као што у свом делу “О управљању царством” сведочи Константин VII Порфирогенит. Наравно, како је грана PH908 настала неколико стотина година пре почетка словенских сеоба, не може се са сигурношћу тврдити да су је на ове просторе донели искључиво Срби, један део је могао доћи и са другим сродним словенским племенима. Међутим, на основу историјских навода, догађаја и миграција, и дистрибуције и заступљености ове гране и њених подграна међу савременим становништвом ових простора, сасвим је извесно да један велики део припадника гране PH908 јесте дошао са Србима.

 

 

ДРЕВНА ДНК:

Захваљујући напретку у истраживању ДНК из скелета старих и по неколико десетина хиљада година, научни радови из последњих неколико година који се баве овом темом пружили су нам увид у структуру и генетско порекло најстаријих становника Европе.

Грана I2c-L596 откривена је у мезолитским скелетима из Скандинавије, али и међу неолитским земљорадницима Анадолије и југоисточне Европе. Пронађена је и међу каснијим бронзанодопским скелетима из Чешке и Немачке.

Грана I2a2a-M223>L701 пронађена је у неолитским скелетима из Украјине, узорцима из бакарног доба из Мађарске, и међу узорцима Јамне културе из Русије и Бугарске. Пронађена је и у каснијим периодима, код једног Скита са територије Молдавије и код једног Сармата са територије Русије.

Грана I2a2a-M223>Z161 пронађена је у мезолитским скелетима културе Лепенског Вира, неолитским скелетима са Иберијског полуострва и из Пољске (Култура кугластих амфора), и скелетима Културе линеарне ерамике (Corded Ware). У каснијим периодима пронађена је међу скелетима Велбарске културе која се везује за источногерманска племена, и међу раносредњовековним лангобардским скелетима из Мађарске.

Грана I2a2a-M223>M284 пронађена је искључиво на територији Велике Британије, највећим делом у скелетима из неолита, али и у неколико скелета из бронзаног доба.

Грана I2a2a-M223>Y6098 пронађена је скоро искључиво на територији Шпаније, у скелетима из неолита, бакарног и бронзаног доба, као и у једном бронзанодопском скелету из Чешке.

Грана I2a1a1-L158 пронађена је међу неолитским и бакарнодопским скелетима са Иберијског полуострва, скелетима бакарног доба из Мађарске (Баденска култура) и северне Италије (Ремедело култура), као и међу скелетима бронзанодопске културе Звонастих пехара (Bell Beaker) из Мађарске и Португала.

Грана I2a1a2-S21825 пронађена је у палеолитским и мезолитским скелетима западне Европе (Белгија, Француска, Швајцарска), али и међу каснијим ловцима-сакупљачима Шведске, Мађарске (Корош култура) и Литваније (Нарвска култура).

Грана I2a1b-M423* (негативна на све данас постојеће подгране) пронађена је у скелетима мезолитских ловаца-сакупљача из Луксембурга (Loschbour), Шведске (Motala3, Motala12) и Норвешке (Steigen).

Грана I2a1b1-L161.1 пронађена је у мезолитском скелету из Литваније, неолитским скелетима са Иберијског полуострва, из Велике Британије, Шведске и Немачке.

Грана I2a1b2-L621 пронађена је у једном средњовековном скелету из Пољске, а једини древни скелет за који је утврђено да припада “словенско-карпатској” грани Y3120 пронађен је на археолошком налазишту Сунгир у Владимирској области у Русији, датиран је у средњи век (1100-1220 н.е.), и припада дубљој подграни Y3120>S17250>Y5596>Z16971>Y5595>А16681.

 

ПОЗНАТЕ ЛИЧНОСТИ:

 На основу тестирања блиских сродника по мушкој линији, са великом сигурношћу може се тврдити да хаплогрупи I2 припадају, и припадале су следеће истакнуте личности:

Грана I2a1b2-L621>CTS10228>Y3120 (непозната дубља подграна)

Ђорђе Петровић (1768 – 1817), познат као Карађорђе и Црни Ђорђе, вођа Првог српског устанка и родоначелник династије Карађорђевића. Командовао је устаничком војском у победи против турске војске током битке на Мишару и у опсади Београда 1806. године. После слома устанка 1813. године прешао је у Аустрију, а потом у Русију. По повратку у Србију јула 1817. године убијен је по налогу кнеза Милоша Обреновића.

Грана I2a1b2-L621>CTS10228>Y3120>S17250>PH908

Живојин Мишић (1855 – 1921), српски и југословенски војвода (фелдмаршал), учесник српско-турских и Балканских ратова, и Првог светског рата. Један од најистакнутијих војсковођа Првог светског рата, и један од најзаслужнијих за победе српске војске у Кумановској, Брегалничкој и Колубарској бици. Носилац Ордена Карађорђеве звезде са мачевима, Ордена Белог орла, као и француског Ордена Легије части.

Јанко Вукотић (1866  – 1927) , озринићки сердар, дивизијар Црногорске војске, председник владе, војни министар и начелник штаба Врховне команде Краљевине Црне Горе током Првог светског рата, генерал-ађутант краља Николе, армијски генерал, члан Војног савета и ађутант краља Александра I Карађорђевића у војсци Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Новак Ђоковић (1987), српски професионални тенисер. Од стране многих тениских критичара, бивших играча и саиграча сматран једним од најбољих тенисера у историји.  У досадашњој каријери освојио је 15 гренд слем титула, 5 титула на завршном Мастерс купу и 32 титуле из АТП Мастерс 1000 серије. Такође је освојио и бронзану медаљу на Олимпијским играма 2008. у Пекингу, а са репрезентацијом Србије и Дејвис куп 2010. године.

Предраг “Саша” Даниловић (1970), бивши југословенски и српски кошаркаш. Са репрезентацијом Југославије освојио је четири Европска првенства (1989,1991, 1995 и 1997) и сребрну медаљу на Олимпијским играма 1996. Био је члан најуспешније генерације КК Партизан, која је 1992. освојила титулу шампиона Европе, а Даниловић је проглашен за најкориснијег играча (MVP) фајнал-фора. Од стране ФИБЕ проглашен је и за најбољег кошаркаша Европе 1995. године.

Петар Кочић (1877 – 1916) , српски песник, писац и политичар. Захваљујући својој популарности међу обичним народом, као национални и социјални револуционар изабран је за посланика аустоугарског провинцијског Босанског сабора у Сарајеву, а због проповедања беспоштедне борбе против Аустрије и остатака феудалног ропства био је често хапшен и кривично гоњен. Био је и покретач листа “Отаџбина” у Бања Луци. Сматра се једним од првих писаца модерне у српској књижевности, а његовим најпознатијим делом сматра се сатирична комедија “Јазавац пред судом”.

Жарко Лаушевић (1960), српски и југословенски филмски глумац, најпознатији по филмовима Шмекер, Официр с ружом, Браћа по матери, Бој на Косову и Нож, као и по телевизијским серијама Сиви дом и Корени.

Грана I2a1b2-L621>CTS10228>Y3120>Z17855

Момчило „Момо” Капор (1937 – 2010) , српски сликар, књижевник и новинар. Нека од најпознатијих дела су му Белешке једне Ане, Фолиранти, Провинцијалац, Исток-Запад и Хало Београд. Превођен је на француски, руски, немачки, пољски, чешки, бугарски, мађарски, словеначки и шведски језик. Био је члан Сената Републике Српске и Академије наука и уметности Републике Српске од 1996. године.

Вук Стефановић Караџић (1787 – 1864) , српски филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и писац првог речника српског језика. Вук је најзначајнија личност српске књижевности прве половине XIX века. Рођен у вријеме зло и мучно, у дане када се чињаше да је скоро угашен живот српског народа. Вук је стао на снагу у вријеме јуначкоСтекао је и неколико почасних доктората. Имао је неколико браће и сестара који су умрли. У тадашње време се веровало да је то због духова и вештица. После смрти доста његове браће његови родитељи су му дали име Вук да би то име отерало духове и вештице.

АУТОРИ: Милош Милетић, Никола Вукосављевић, Јован Бојанић, Милан Радуловић, Лука Јелић и Милан Рајевац

 

Извори података:

Литература:

  • Genetic Heritage of the Balto-Slavic Speaking Populations: A Synthesis of Autosomal, Mitochondrial and Y-Chromosomal Data; Kushniarevich et al. 2015
  • Y chromosome genetic data defined by 23 short tandem repeats in a Serbian population on the Balkan Peninsula; Kačar et al. 2019
  • Molecular diversity of 23 Y-chromosome short tandem repeat loci in the population of Tuzla Canton, Bosnia and Herzegovina; Babić et al. 2016
  • A glance of genetic relations in the Balkan populations utilizing network analysis based on in silico assigned Y-DNA haplogroups; Šehović et al. 2018
  • Y-Chromosome Haplogroups in the Bosnian-Herzegovinian Population Based on 23 Y-STR Loci; Dogan et al. 2016
  • Genomic Diversity and Admixture Differs for Stone-Age Scandinavian Foragers and Farmers; Skoglund et al. 2014
  • Ancient human genomes suggest three ancestral populations for present-day Europeans; Lazaridis et al. 2014
  • Population genomics of Bronze Age Eurasia; Allentoft et al. 2015
  • Upper Palaeolithic genomes reveal deep roots of modern Eurasians; Jones et al. 2015
  • Eight thousand years of natural selection in Europe; Mathieson et al. 2015
  • Ancient genomes link early farmers from Atapuerca in Spain to modern-day Basques; Gunther et al. 2015
  • Parallel palaeogenomic transects reveal complex genetic history of early European farmers; Lipson et al. 2017
  • The population genomics of archaeological transition in west Iberia: Investigation of ancient substructure using imputation and haplotype-based methods; Martiniano et al. 2017
  • The genetic prehistory of the Baltic Sea region; Mittnik et al. 2017
  • Ancient genomes show social and reproductive behavior of early Upper Paleolithic foragers; Sikora et al. 2017
  • The Neolithic Transition in the Baltic Was Not Driven by Admixture with Early European Farmers; Jones et al. 2017
  • Understanding 6th-century barbarian social organization and migration through paleogenomics; Amorim et al. 2018
  • 137 ancient human genomes from across the Eurasian steppes; Damgaard et al. 2018
  • The genomic history of southeastern Europe; Mathieson et al. 2018
  • The Beaker phenomenon and the genomic transformation of northwest Europe; Olalde et al. 2018
  • A genomic Neolithic time transect of hunter-farmer admixture in central Poland; Fernandes et al. 2018
  • Population genomics of Mesolithic Scandinavia: Investigating early postglacial migration routes and high-latitude adaptation; Gunther et al. 2018
  • Ancient genomes suggest the eastern Pontic-Caspian steppe as the source of western Iron Age nomads; Krzewinska et al. 2018
  • Four millennia of Iberian biomolecular prehistory illustrate the impact of prehistoric migrations at the far end of Eurasia; Valdiosera et al. 2018
  • Population Replacement in Early Neolithic Britain; Brace et al. 2019
  • The genomic history of the Iberian Peninsula over the past 8000 years; Olalde et al. 2019
  • A western route of prehistoric human migration from Africa into the Iberian Peninsula; Gonzalez-Fortes et al. 2019
  • Survival of Late Pleistocene Hunter-Gatherer Ancestry in the Iberian Peninsula; Villalba-Mouco et al. 2019
  • Population history from the Neolithic to present on the Mediterranean island of Sardinia: An ancient DNA perspective; Marcus et al. 2019
Avatar photo

Аутор чланка:
Милан Рајевац

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (69)

Одговорите

69 коментара

  1. Adam Najstariji

    Haplogrupa I-L233 je imala slicnu proslost kao I-L621, mada se vise selila u suprotnom pravcu. Prema Yfull nastala je pre oko 7600 godina, ali njeni danasnji nosioci poticu od jednog muskarca koji je ziveo pre oko 1950 godina. Verovatno je nastala u Zapadnoj Evropi, u vreme rimskih osvajanja je presla u Britaniju, nedugo zatim dobila veci broj podgrupa, a kada su Evropljani poceli da naseljavaju Ameriku, neke su presle tamo. Zanimljivo je videti raspored nosilaca podgrupa I-L233 iz SAD po pribliznom vremenu kada je ziveo njihov najskoriji zajednicki predak sa nekim Evropljaninom: 9% pada izmedu 1950 i 1500 godina, 45% izmedu 1500 i 1000 godina, 0% izmedu 1000 i 500 godina, a 45% je ispod 500 godina. Jedan maksimum odgovara sirenju I-L233 po Britaniji, drugi industrijskoj revoluciji u Britaniji i naseljavanju Amerike.

  2. Sašo

    Konkretnije i bez imena. Baš zato je DNK zanimiva, jer se ne bavi sa nacionalnim pitanjima.
    Ako je recimo zadnji zajednički prednik pre 2000 godina, kako možemo govoriti o sadašnjim narodima ili državama, što i nije bistvo DNK analize?
    Objasnite nadalje i I2a1b3 ect…..

    Lp

    • Љубомир

      Ја сам та група,ако имаш информације јави се

      • Časlav Sašo Ignjatović

        Zdravo Ljubomir !
        Izvini zbog kasnog odgovora.
        Moj DYS 448 = 20, CTS 10228, Y 3120, PH 908
        Sada je tu mnogo bolje objašnjeno stanje odnosno znanje do kojeg se je došlo.
        Moram reći da je i moje laično istraživanje došlo do sličnih rezultata.
        Malo iznenadjenje je za mene Belorusija i Bastarni ali radim i na tim proverama.

        Srfačan pozdrav.

    • Adam Najstariji

      I2a1b3 je naziv koji se ponegde koristi za I2-L621, na primer u prilicno konfuznom clanku https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A5%D0%B0%D0%BF%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D1%80%D1%83%D0%BF%D0%B0_I2. Njeno poreklo i rasprostiranje su bolje objasnjeni na ovoj stranici. Pogledajte i https://www.yfull.com/tree/I2/, https://www.yfull.com/tree/I-L621/, https://www.familytreedna.com/public/y-dna-haplotree/I;name=I-L621 i https://www.familytreedna.com/public/I2aHapGroup?iframe=ymap, gde se detaljno mogu videti njene podgrupe i danasnji pripadnici.

      DNK ne odreduje neciju nacionalnu pripadnost, samo pokazuje ko su mu bliski rodaci. Ljudi teze da se povezu u grupe ( plemena, narode, nacije) i te grupe vide kao velike “porodice”. Genetska istrazivanja danasnjeg stanovnistva pokazuju da te “porodice” ( osim nekih izolovanih plemena u dzunglama ili pustinjama) imaju vise haplogrupa, a arheogenetska da je uglavnom slicno bilo i u proslosti. Verovatno je i zajednicki predak svih nosilaca I2-Y3120 pripadao nekoj “porodici” za koju danas ne znamo kako se zvala, ali je u njoj bilo i nosilaca drugih haplogrupa.

      Srbi se u istorijskim izvorima pominju od VII veka, Hrvati nesto kasnije, da li su postojali i pre 2000 godina poznato je samo “autohtonistima” koji te izvore koriste na vrlo mastovit nacin.

      Trecina danasnjih ( muskih) Srba i Hrvata ima I2-Y3120 i to vecinom I2-PH908. Trenutno se procenjuje da je zajednicki predak I2-PH908 ziveo pre oko 1700 godina, sto je 300-350 godine pre njihovog dolaska na Balkan prema Porfirogenitu. Ako se uzme u obzir da postoje i podgrupe I2-PH908 van Balkana, sa Srbima i Hrvatima je maksimalno doslo desetak hiljada pripadnika I2-PH908. Postavlja se pitanje da li je to bila njihova dominantna haplogrupa kao sto je danas ili su to bile druge podgrupe I2-Y3120 ili R1a, a da je I2-PH908 postala brojna tek krajem srednjeg veka ulaskom u vlaske katune i kasnijim seobama, kao sto se dogodilo sa N2-FGC28435, J2-Y22059 ili I1-FGC22045 koje su se naglo razgranale u periodu od pre 1000 do 700 godina, a zatim teritorijalno rasirile.

      Medutim veliki broj podgrupa I2-PH908 nastaje ili se grana u periodu od pre 1700 do 1300 godina, dakle pre ili u vreme doseljavanja Slovena. I2-PH908 je najbrojnija u centralnom delu Balkana, dok na zapadu, jugu i istoku dominiraju druge podgrupe I2-Y3120 i R1a. Da je I2-PH908 postala dominantna tek u kasnom srednjem veku, umesto te jednostavne raspodele Balkan bi izgledao kao leopardova koza sa manjim oblastima u kojima dominiraju druge podgrupe I2-Y3120 i R1a. Koncetracija I2-PH908 pretezno u centru, I2-Y18331 na jugu i I2-Z17855 na istoku Balkana pokazuje da su se te haplogrupe doselile kao clanovi odvojenih zajednica – plemena, naroda. I2-Y18331 se razgranala pre oko 2100 godina i verovatno je dosla na Balkan pre I2-PH908 i mozda ju je I2-PH908 potisnula na jug. I2-Z17855 i I2-A1328 su se razgranali pre oko 1550 godina i mozda su dosli posle I2-PH908 i potisnuli je zapadnije.

      Treba imati u vidu i da najmanje trecina danasnjih Srba ima haplogrupe nasledene od predslovenskog stanovnistva, pa su Srbi pre doseljenja verovatno imali vise I2-PH908, nego sto je imaju danas, mozda kao danasnji Bosnjaci ili Hrvati u BiH.

      Najverovatnije da su Srbi i Hrvati ( i “Dukljani”) nastali bar 100-200 godina posle zajednickog pretka I2-PH908, jer je bilo potrebno da zajednica u kojoj je nastao naraste dovoljno da bi mogla da se podeli na manje. Porfirogenit tvrdi da su Srbi u Dalmaciju stigli ubrzo posle Hrvata, a da su i u postojbini bili susedi. To odgovara tome da se srpske i hrvatske grane I2-PH908 razdvajaju uglavnom u periodu pre doseljenja.

      Moguce je I2-PH908 stigla na Balkan u okviru jedne zajednice koja se neposredno posle toga podelila na Srbe, Hrvate itd. Ali to je u suprotnosti sa franackim izvorima koji pominju Srbe pod franackom vlascu pocetkom VII veka.

      Naravno, moguce je da su Srbi i Hrvati postojali i pre I2-PH908, pa cak i pre I2-Y3120, ali u tom slucaju medu njima je prvo morala da dominira neka druga haplogrupa koja je kasnije postala manjinska, jer je I2-PH908 imala nekakvu prednost nad njom: sklonost seobama, ratovanju ili samo vise srece.

  3. Радован Јовчић

    Не знам зашто се Хрвати толико ложе на ову страницу. Ова страница уопште нема политичку садржину, она се бави генетиком Срба. Хрватима је криво што ће се можда открити колики постотак Хрвата су генетски Срби који су претопљени насилно хрватизацијом уз помоћ римокатоличке цркве. Мада нсите много непристрасни око генетике ни једни, ни други. Много страница сте написали о свему на овој станици, а заборавили сте навести да Западни и Источни Словени немају ову генетску скупину много заступљену, односно она није изворно “славенска”. Заборавили сте навести да је код чеха, Пољака, Словака, Уктрајинаца, Бјелоруса и Рус, и код сусједних Мађара најзаступљенија скупина Р1а која је по свему судећи и свим повјесним чињеницама изворно славенска.За моје Србе да се не наљуте, нека само гледају живописе по богомољама, храмовима и манастирама видјеће да су средњовјековни Срби били плавокоси, свјетлокоси, понекад и риђокоси, те плавооки и зеленооки. А такав изглед је баш највише заступљен код Западних и Источних Словена, и то је та изворна словенска скупина Р1 а, а о њој нисте написали ни једну једину реченицу, нити чланак.

    • Adam Najstariji

      Zasto da se ne loze, ako trecina ima haplogrupu I2-Y3120.

      Srbi u svim oblastima gde zive danas imaju vise I2-Y3120 nego R1a i izvesno je da je tako bilo i kada su dosli na Balkan. Medu Hrvatima postoje oblasti sa R1a vecinom, pa je moguce da su u vreme doseljenja bili vecinski R1a, a da su vecinski I2-Y3120 postali tek u srednjem veku ili u doba Turaka ( oblasti sa vecinom R1a medu Hrvatima nisu bile pod Turcima). Ali moguce je i da su Hrvati u vreme doseljenja bili vecinski I2-Y3120, a da u oblastima sa R1a vecinom zive potomci drugih slovenskih plemena ( Duljebi, Moravci?) koja su dosla pod hrvatsku vlast. Za sada je tesko reci gde su u vreme doseljenja u Dalmaciju vecina bili I2-Y3120, a gde R1a. I granica izmedu Srba i Hrvata u Dalmaciji je detaljnije opisana jedino kod Porfirogenita.

      Podgrupe I2-Y3120 medu Hrvatima su nedovoljno ispitane da bi se uporedile sa srpskim. Za sada izgleda da su njihovi zajednicki preci ziveli pre doseljenja na Balkan, sto ne ide u prilog tvrdnjama da je bilo veceg prelaska iz jedne u drugu zajednicu ( versku, etnicku, nacionalnu). Da ih je bilo pokazuje struktura ove haplogrupe: https://www.yfull.com/tree/E-BY5430/.

      Pokrstavanje Srba i Hrvata je takode slabo poznato. U pocetku su i jedni i drugi uglavnom bili pod rimskom, a ne carigradskom crkvom. Opredeljivanje gradova i vladara u primorju za rimsku, kasnije katolicku crkvu i podredivanje bugarske crkve carigradskoj, kasnije pravoslavnoj crkvi, pa time i raske episkopije su bili odlucujuci. Izgleda da su kasniji prelazi iz jedne u drugu veroispovest, na primer u BiH, Dalmaciji, Zumberku obuhvatali samo manje grupe. A hrvatizacija katolika koji, ako su i bili srpskog porekla, vec vekovima se nisu izjasnjavali kao Srbi, se odigrala u XIX i XX veku vise uz pomoc hrvatskih politicara, naucnika, svestenika, stampe, skole. Za organizaciju koja u planu ima globalnu dominaciju, katolickoj crkvi bi vise odgovaralo da ima Srbe koji sire katolicanstvo, kao sto su komunizam sirili Srbi komunisti.

      U clanku lepo pise da je I2 ( t.j. njena podgrupa I2a-CTS10228) dosla sa Rajne. Ako je u Istocnu Evropu stigla pre nego sto su Sloveni nastali, pa ucestvovala u njihovom nastanku, onda jeste izvorno “slavenska”. Tacno je da Istocni i Zapadni Sloveni imaju vise R1a nego I2, ali balticki narodi imaju jos veci relativni odnos ove dve haplogrupe ( i vise plavokosih, plavookih itd.), pa je R1a “baltickija”, a I2 “slovenskija”. O R1a postoji clanak https://www.poreklo.rs/2018/06/10/y-dnk-haplogrupa-r1a/.

      • Радован Јовчић

        Добро је што пишеш без набоја, мада ниси баш добро све рекао. Тачно је да је И2 већ била славенска при доласку из старе постојбине, мада то не доказује да је била изворно словенска. Што се тиче односа Р1а и И2 баш и ниси у праву. Генетика и изглед средњовјековних српских владарад који нису били све баш у родо или сродству, мислим на домаће племство које се није мијешало са Грци, Бугарима и осталима због властелинских положаја говори баш супротно од твојих тврдњи. Њихови изгледи говоре да су баш Срби прије косовске битке више припадали Р1а, а то нечуди, јер ако успоредимо са нама најближим рођацима, тј. са остацима Срба горе за Лабе из Њемачке, наравно мислим на Лужичке Србе. Лужички Срби имају преко 63% свога живља који припада Р1а, те такође имају највећу количину гледајући уопште међу Словенима у цјелини. Такве ствари се не могу баш тако потцјењивати у истраживању, тј. гледати непристрасним оком. Што се тиче Римокатолика, гледаш површно. Да би неко постао Хрват довољно је данас престане били Србин Православац, и будућа покољења његова више нису Срби. Ако то вриједи данас када је свијест међу Србима већа, колики је постотак расрбљавања био тек у старим временима коада је свијест била много мања око припадности. не гледај површно ствари,и са тачке себе.Ако ти припадаш гену И2 уреду, то је насљеђе твојих предака, али у науци не смије бити навијања. Још један дока око изгледа наших предака, тј. Срба прије косовске битке јесте да се само за Марка Мрњавчевића, тј. за Краљевића Марака може са сигурношћу рећи да је било тамнопут човјек, и његови Мрњавчевиће. а за друге докази говоре да су били жутокоси, риђи плавооки и зеленооки. Било ти криво или право, али тако је.

  4. Adam Najstariji

    Mozda cemo jednog dana imati isto misljenje o tome da li je I2-Y3120 stigla iz zapadne u istocnu Evropu pre ili posle nastanka Slovena, jer za sada niko nema odgovor na to pitanje. Po autosomalnoj genetici Juzni Sloveni se nalaze na pola puta izmedu njihove brace na severu i Grka i Albanaca, dok je zapadnoevropski uticaj neznatan. Jedno moguce objasnjenje je da su nosioci I2-Y3120 dugo vremena boravili u istocnoj Evropi i poprimili tamosnju autosomalnu genetiku pre dolaska na Balkan. Drugo je da su se iz zapadne Evrope naselili prvo negde izmedu Balkana i istocne Evrope, pa posle nekog vremena krenuli da se sire na sever i jug. U tom slucaju, ili su prvo nastali Sloveni u istocnoj Evropi, a I2-Y3120 je stigla medu njih sa Ilirima ( Panoncima, Norcima) ili su je sami Sloveni doneli iz Panonije, njihove prapostojbine prema Olegu Trubacovu https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9E%D0%BB%D0%B5%D0%B3_%D0%A2%D1%80%D1%83%D0%B1%D0%B0%D1%87%D0%BE%D0%B2, https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B0, http://www.promacedonia.org/ekds/ekds_summary.htm. Ako su Sloveni nastali u istocnoj Evropi, a I2-Y3120 su im doneli Kelti ili Germani, onda je mozda rec o jednom jedinom coveku sa puno potomaka koji su se zenili Slovenkama. O Baltima, Slovenima i R1a cu komentarisati jos na https://www.poreklo.rs/2018/06/10/y-dnk-haplogrupa-r1a/.

    Mesto gde je nastao neki narod ili genetska skupina cesto nije i mesto gde ga sada ima najvise, jednostavno zato jer se ljudi sele, menjaju etnicku pripadnost, a i geni mogu izumreti. Na primer I2-Y3120 ima najvise u zapadnoj Hercegovini, ali nije tamo nastala, tamosnje podgrupe su uglavnom mlade. R1b je verovatno nastala u Aziji, a imaju je najvise Irci i neka plemena u Kamerunu. I haplogrupa Q je nastala u Aziji, a najvise je imaju Indijanci. Slicno je i sa haplogrupama C i australijskim Aboridzinima, D i Andamancima itd. Gotovo po pravilu visoki procenti nisu posledica starosti, vec naglih ekspanzija i tzv. “uskih grla”.

    Haplogrupe, kao i sve mutacije DNK, se javljaju prvo u pojedincu, pa se sire na potomstvo. Dakle, svaka genetska osobina pocinje kao apsolutna manjina, jer svi ostali je nemaju, ponekad to i ostane, ponekad nestane, a nekad je potrebno mnogo generacija da se rodi da bi postala vecina. Uzrok uvecanju moze biti slucajnost ili neka prednost koju njeni nosioci imaju. Kako sam vec ranije pisao, oni koji ucestvuju u seobama prezivljavaju lokalne katastrofe i umnozavaju se, a oni koji stoje u mestu, stradaju.

    O Luzickim Srbima su pisali ranije drugi komentatori, pa i ja, ali meni nije problem da pisem ponovo. Oni se jesu mesali sa Germanima, ali se to mesanje uglavnom odvijalo tako sto su se oni germanizovali, a ne tako sto su se Germani posrbljivali. Zato danas ima vise Nemaca slovenskog, nego Luzickih Srba germanskog porekla. Sto se tice njihove R1a i I2a, najverovatnije Srbi na Balkanu nisu potomci Luzickih Srba, nego se jedan manji deo Srba iz Podunavlja naselio u Polablje u VII, a u IX veku je pod njihovu vlast palo pleme Luzicana. Srbi u Polablju su se ponemcili, ali su njihovo ime sacuvali posrbljeni Luzicani. Jos jedan primer kako granice odreduju identitet. Manje je verovatno da je manja grupa Srba iz Polablja sa visokim % R1a dosao na Balkan i nametnula svoju vlast nekim drugim Slovenima sa visokim % I2a. I o tome i o Antima cu jos komentarisati.

    Recimo da su pre Kosovske bitke Srbi imali 63% R1a, a posle nje spali na 20%. Ako me matematika jos dobro sluzi, zato je bilo potrebno da Turci pobiju 53,75% srpske muske populacije, naravno zaobilazeci pripadnike svih drugih haplogrupa. Nisam bio prisutan, ali prilicno sam siguran da im pre bitke nisu radili DNK test. Mozda neko veruje da je srpska vojska bila narodna, a ne feudalna. Pocetkom XVI veka smederevski sandzak je imao najmanje 500000 stanovnika, to je bar 100000 sposobnih za oruzje, da je toliko ucestvovalo u Kosovskoj bitki, danas bi Aja Sofija bila hram Svetog Save u Beogradu na Bosforu. Ako bi stradanje u ratovima bilo objasnjenje za manjak R1a u balkanskih Srba, jos bolje bi objasnilo manjak I2a kod Luzickih, jer su oni sa Francima vodili 14 ratova, da ne pominjem koliko je jos vojski preslo preko Luzice do 1945.

    Vikinzi ( nije naziv za narod, vec za razbojnike ili siledzije) su se pojavili u VIII veku, hiljadama godina posle najstarijeg do sada I1 nadenog u neolitskom grobu u Madarskoj. Kod njegovih savremenika u Skandinaviji je pronadena I2, jos jedan primer da danasnji odnosi nisu odraz proslosti. A o bliskosti: zajednicki predak nekog Srbina sa I2 i Svedanina sa I1 je ziveo pre oko 27500 godina, dakle stariji je od zajednickog pretka nekog Rusa sa R1a i nekog Kamerunca sa R1b ( 22800 godina) i malo mladi od zajednickog pretka Indijca sa R2 i Indijanca sa Q ( manje od 30700 godina).

    Primera promene vere ili/i narodnosti ima mnogo. Da pomenem Frigijce, Likijce i druge narode Male Azije, koji su, kada ih je Aleksandar “oslobodio” od etnicki i verski tolerantne Persije, ubrzo postali Grci, kasnije hriscani Romeji, a danas su vecinom muslimani Turci. Ili pravoslavni Ukrajinci i grkokatolici Rusini ciji preci su bili pravoslavni Rusi.

    • Радован Јовчић

      Добро је дам смо бар приближили у неким дијеловима мишљења. Врло вјеројатно си у праву око војске српске у средњем вијеку. како докази говоре била је више народна, него плаћеничка, са изнимцима плаћеничке војске Душанове састављене углавном плаћеницима са сјевера, и наших веома високух људи. што се тиче Лужице, онда си сам одговорио на питање, ако су они настали сеобом из наших крајева, односно Подунавља на сјевер. Они имају генетику више Р1а, него И2а, а ми супротоно. мало је бесмислено да Словени са сјевера имају већинску Р1а, а ми И2а. Ако смо заједнички народ у старирини, онда морамо имати и спољене особине. то да је разлика до 10% имало би смисла, али тако огромне разлике имају само за смислене закључке о неком страшном геноциду у прошлости понајприје на овом нашем простору, јер су овјдје увијек пролазили освајачи, и стране војске, и то је трајало много дуже, него горе нпр. код Лужичких Срба. Да је којим случајем нпр- 45% И2а код нас, а 35 %-38% Р1а, онда би имало смисла неког. Али овако да на сјеверу И2а чини 10%, највише 20%, а Р1а скоро свуда чини 60% па на више, ту нешто смрди. без обзира да ли се некоме то допада, или не. Свако ко мисли главом има некакав закључак по томе питању. не замјери, али увијек сам гањао истину макаква она била, такав сам човијек по својој природи. Волио бих само да једном дотични истраживачи направе генетско истраживање до сада очуваних костију Немањића, Лазаревића и остале срспке властеле. могао бих се кладити да сви скоро до једног припадају Р1а генетској скупини. То доказују неки средњовјековни списи који говоре о њиховој грађи, изгледу очију и мастилу косе, можда би могли једино Мрњавчевићи припадати И2а, јер се углавном приказују и описују као високи људи тамнопути, и тамнооки, што одговара И2а која је данас утврђеана на овим нашим просторима.

      • Радован Јовчић

        Геноцид на Косову се може и доказати мислим на тисућу триста осамдесет девете године, јер осим “митологије”, и стари списи говоре о великој погибији Срба на Косову, не само властеле, него и обичнога народа, обичних Срба сељака. Али ја када мислим ан геноцид, не мислим нужно само на једну битку. Просто када узмеш да од пада државности немаш владара, а астално се дижу буне, и гине народ. Мислим да сам негде нашао да припадници генетске скупине Р1а по својој природи имају побуњеност против неправде, и да су стално у стању да дижу буну. Када се уклопе сви ти докази, онда се стварно може доказати да је од тисућу триста седамдесет прве године, па до ослобођења од Турака гинуо највише ген Р1а баш због тебе особине, сталне побуне против неправде. да се осврнем само на твој тврдњу да ген може и нестати, да може, али под оклностима да га друга хаплоидна скупина ситријеби као Жидови околне народе у старо завјету, мислим буквално истријеби. побије мушке припаднике, женске припаднике, и сву дјецу. Или временске непогоде нпр. ледено доба, овако из ведра неба баш и не може нестати. Мора имати неку позадину нестанка.

        • Adam Najstariji

          Prema https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4990.msg128346#msg128346 Y hromozom ima veoma malo gena, zbog cega Y haplogrupa ne utice na fizicke, ali ni na psihicke osobine, kao sto je sklonost bunama. Da se nosioci R1a po prirodi bune protiv nepravde, onda bi se i Slovenci, Zagorci i Bosnjaci cesce bunili nego Srbi, jer imaju vise R1a. Doduse, mozda nisu ni bili cesto izlozeni nepravdama, pa se nisu ni bunili. Da su Turci istrebili R1a tamo gde su zavladali, onda tamo gde nisu mora biti vise R1a. Ali, po podacima sa https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=146.0;all u Dubrovniku je I2/R1a 54.2%/13.4%=4.0, na Lastovu 33.3%/8.3%=4, Mljetu 33.3%/20.5%=1.6, Visu 44.7%/19.1%=2.3; takode je na Bracu I/R1a 55.1%/26.5%=2.1, Hvaru 65.9%/8.8%=7.5, Korculi 53.7%/20.1%=2.7. Po https://dnk.poreklo.rs/DNK-projekat/ u primorju od Perasta do Spica je I2/R1a 58.3%/25%=2.3. Dakle i tu ima vise I2 nego R1a, kao i u susednim podrucjima koja su bila pod turskom vlascu.

          Da bi neka haplogrupa ili gen izumrli nije nuzan genocid. Svako dobija priblizno polovinu DNK od oca, polovinu od majke. Ako roditelji imaju samo jedno dete, oko 50% njihovih genetskih specificnosti se nece preneti na potomstvo. Ako imaju dvoje, nece se preneti oko 25% itd. Oni koji imaju puno dece uspesniji su u prenosenju gena, oni koji imaju malo nisu. Za haplogrupe uslovi su jos tezi. Ako muskarac ne dobije sina, njegova Y haplogrupa se nece preneti. U proslosti, kada je mortalitet dece bio visok, samo je visok natalitet obezbedivao prenosenje haplogrupe. Neznatna prednost ili slucajnost je odredivala koja haplogrupa ce imati buducnost. Zato je stablo haplogrupa vrlo usko pri korenu, a siroke krosnje. Danasnji muskarci su potomci oceva sa puno sinova, dok su oni sa malo izumrli ili su vrlo retki. Istocnoevropski i zapadnoevropski I-L621 na primer.

      • Миливоје Стојчевић

        Радоване, није ми јасно зашто свијетлу косу, плаве очи… везујете за R1a. R1a је изворно азијска хаплогрупа са Бајкалског језера. Међу Киргизима је 63% R1a, међу Таџицима и Афганцима нешто мање од 60%. Они су ниског раста, тамније пути и црне косе. Њихови потомци су посвијелнили кад су дошли у Европу послије неколико хиљада година, мијешајући се са домородачким становништвом (узимајући њихове жене да им рађају дјецу). Плаве очи , смеђа коса и висок раст су доминантне код Динараца. Многи људи код нас имају предрасуде да су Руси, Пољаци, Словаци, Чеси плавокоси и слично. Боравио сам тамо и видио да су исти као ми, само знатно нижег раста, као и острали народи Европе и Свијета.

      • Predrag

        I2a velika vecina su svetlooki

  5. Adam Najstariji

    @Радован Јовчић

    O brojnosti vojski na Kosovu 1389 se moze procitati na http://www.sedmica.me/anatomija-kosovskog-boja-sta-se-zaista-desilo-1389/, http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1998/11/article-6.html, https://pescanik.net/brate-moj-hane/, https://www.znanje.org/i/i21/01iv11/01iv1133/kosovska_bitka.htm, https://www.facebook.com/Sveovojsci/posts/kosovski-bojo-kosovskoj-bici-do-danas-u-potpunosti-pouzdano-znaju-dva-podatka-da/1686222238328005/, https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0. Jedino turski izvori tvrde da je na srpskoj strani bilo 300000 vojnika, mada je po njima pola Evrope bilo tamo.

    Nema sumnje da su Srbi stradali pod Turcima, narocito krajem XVII veka, kada su centralna Srbija, Kosovo i Metohija gotovo opusteli. Veliki deo danasnjih Srba u ovim oblastima potice od doseljenika iz Crne Gore i Hercegovine, gde je I2 znacajno brojnija od R1a. Trenutno https://dnk.poreklo.rs/DNK-projekat/ pokazuje odnos I2/R1a 47.6%/15.3%=3.1 za Hercegovinu, 42.7%/6.7%=6.4 za Staru Hercegovinu, 44.6%/12.5%=3.6 za Zetu, 32.6%/7.2%=4.5 za Brda. Odgovor na pitanje da li je prethodno stanovnistvo imalo vise I2 ili R1a moze se naslutiti ako se pogledaju oblasti u koje su ovi doseljenici slabo dolazili. Tako je u Zapadnom Banatu I2/R1a 22.6%/9.7%=2.3, u Ponisavlju 33.3%/16.7%=2, u Vranjskom Pomoravlju 27.3%/15.9%=1.7 ( zanimljivo je prisustvo I-Z16971 kod Srpske Crnje koji ima rodake na severu Nemacke, I-BY169115 kod Vranja i I-Z16983* kod Pirota koji imaju rodake u Nemackoj i Ceskoj, E-A6295 kod Pirota sa rodacima u Nemackoj i Poljskoj, R-YP4278 kod Bele Palanke sa rodacima u Ceskoj). Moze se zakljuciti da je stanovnistvo u Srbiji do kraja XVII veka imalo odnos I2/R1a izmedu 2 i 3.

    O stradanju polapskih Slovena http://kovceg.tripod.com/luzicki_srbi.htm, https://www.srbijanac.rs/tekst.php?prica=17&pismo=cyr, https://amarilisonline.com/seca-knezova-srba-nemacke/, https://en.wikipedia.org/wiki/Battle_of_Lenzen. O luzickim Srbima https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/bf/Lu%C5%BEi%C4%8Dkosrpska_plemena.png/1024px-Lu%C5%BE%C4%8Dkosrpska_plemena.png, https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1410.0;all, https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9B%D1%83%D0%B6%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B0, https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%B8%D0%BD%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D0%B8,_%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B7%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D0%B8_%D0%B8_%D0%9D%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D0%B4%D0%B8, https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:%D0%9B%D1%83%D0%B6%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8_%D1%83_9._%D0%B8_11._%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D1%83.svg, https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B7%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3_%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8, https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:BOGUS%C5%81AWSKI(1861)_Das_Siedlungsgebiet_der_Sorben_vom_7._bis_11._Jahrhundert_in_Mitteldeutschland.jpg, https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8_(%D0%BF%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5), https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D1%83%D0%B6%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8_%D1%83_%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B5%D0%BC_%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D1%83, http://www.rastko.rs/rastko-lu/uvod/jbrankack-srednji_l.html, https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B0_%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%BF%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%BC_9._%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%B0.svg, https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Marchia_Wschodnia_ok._1000.svg, https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:%D0%9B%D1%83%D0%B6%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE-%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0.png. O njihovom poreklu https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%87%D1%98%D0%B5.svg.

    • Радован Јовчић

      Када ови људи који воде страницу изврше генетко испитивање на српском племству, доћи ће до закључка да је Р1а био заступљенији од И2а. Читајући житије светитеља не постоји нијејдан срдњовјековни Срби који је био таман, сви су били “жути, свјетло смеђи”, плавооки и зеленооки, а то није генетика И2а, него Р1а. У сви “Славенским државама је главна скупина Р1а, и то значајно у већем односу, него на И2а, иако и тамо има између 10 и 20 % И2а генетске скупине у присуству. Ја сматрам да је само Р1а искључиво изворна “славенска скупина”, а да је И2а скупина коју су Словени покупили од неког “неиндоевропског народа којега су покорили још горе у прапостојбини и поодавно “словенизирали. Њена најближа сестринска скупина је И1а која је својствена за “Викинге”, а доказано је да је предгермаснка, тј. да изворно није индоевропска грана. Закључак је да данашњи Срби не личе на своје средњовјековне претке, односно личе, али у мањој мјери. Због губитака, али и због склоности да се један дио Р1а “потурчава” изграђен је мит да су свјетлокоси људи “Швабе”, а то ни тачо. Узмемо ли само Козару за вријеме другог свјетског рата гдје је постојао “њемачки нацрт да се сви Плавокоси Аријевци са Козаре воде за Њемачку и претварају у Нијемце. моје питање гласи колико нам се пута десило да су нас тако генетски окрњили,и да су се ширили само они који су остајали, тј. они које нико није хтио. Неосновано је тврдити из данашње таке гледишта да је И2а српске, па уопште да је уопште слвенске хаплоскупина. Мјерило су Лужички Срби. Ако они и дан данас имају преко 63 % Р1а гена, то би било мјерило какав је био однос међу средовјековним Србима.

  6. Adam Najstariji

    U odgonetanju genetskih razlika balkanskih i Luzickih Srba, treba obratiti paznju na dve stvari. Prva je da postoji prostorna i vremenska razlika izmedu Polapskih i Luzickih Srba. Polapski Srbi su nekada postojali u medurecju Zale i srednje Labe, a kasnije su delom raseljeni, a delom ponemceni, dok istocno odatle i danas zive Luzicki Srbi, uglavnom oko reke Spreje.

    Druga je uloga razlicitih arheoloskih kultura u nastanku balkanskih, Polapskih i Luzickih Srba, kao i ostalih Slovena. Prema Sedovu, tokom VI i pocetkom VII veka veci deo sliva Odre, podrucje na istoku do srednje Visle, a na zapadu do donje Labe, ukljucujuci i veci deo sliva Spreje naseljavali su pripadnici sukovsko-dzedzicke kulture. Na severoistoku danasnje Ukrajine, na jugu Poljske, u Ceskoj i Slovackoj ziveli su pripadnici prasko-korcaske kulture. Iz Ceske su prodrli u medurecje Zale i srednje Labe, a na jugu su se spustili u donje i srednje Podunavlje, ponegde i do Jadranskog mora. Jedan deo ce se pod pritiskom Avara naseliti u Alpima i osnovati Karantaniju. Od Pruta do Severskog Donjeca, sto obuhvata veci deo Ukrajine i Moldavije razvila se penjkovska kultura mesovitog slovenskog i iranskog ( skitsko-sarmatskog) porekla.

    U “Getici” pisanoj sredinom VI veka stoji da, pocev od izvora Visle zive mnogobrojni Veneti, koji se imenuju po rodovima i mestima, ali se uglavnom zovu Sklaveni i Anti. Na drugom mestu se pominje da Veneti sada imaju tri imena: Veneti, Anti i Sklaveni. Podrucje Anta se poklapa sa penjkovskom kulturom. Izgleda da se ime Sloveni sirilo sa prasko-korcaskom kulturom, mada Sedov smatra da su se tako zvala sva plemena koja su govorila dijalektima praslovenskog jezika i da su Anti posle VII veka, zbog velikog raseljavanja Slovena, poceli da koriste zajednicki etnonim Sloveni. Ime Veneti se sacuvalo u germanskim, baltickim i finskim nazivima za Slovene: Vendi ili Vindi.

    Po njemu, u Ante spadaju i Srbi i Hrvati, a njihovi delovi su pod pritiskom ili vodstvom Avara bez zadrzavanja na Dunavu dosli u Dalmaciju, ali su postali saveznici Vizantije. Anti su delimicno ucestvovali i u genezi drugih plemena i naroda. Na prelazu iz VII u VIII vek migracija nosilaca imenjkovske kulture sa srednje Volge pod pritiskom Bugara na podrucja prasko-korcaske na desnoj obali Dnjepra, penjkovske na levoj obali, kolocinske u porecju Sejma i Desne i moscinske na gornjoj Oki dovela je do stvaranja volincevske kulture i plemena Severjana i Vjatica. Na levoj obali donjeg Dunava sredinom VI veka nastala je ipotesti-kindeska kultura mesanjem nosilaca cernjahovske, prasko-korcaske i penjkovske kulture. Sloveni ipotesti-kindeske kulture kasnije ce biti romanizovani, a juzno od Dunava zajedno sa nosiocima penjkovske ce posloveniti Bugare. U srednjem Podunavlju simbiozom Avara, nosilaca penjkovske kulture koje su oni doveli i zatecene prasko-korcaske nastaje avarsko-slovenska – dunavska kultura. Mesavina dunavske i penjkovske kulture dala je Makedonce. Sedov tvrdi da je deo pripadnika dunavske kulture krenuo na sever, niz Vislu i naselio se medu Balte u Mazurskom pojezerju i na zapadu danasnje Litvanije i Letonije. U VIII i IX veku doseljenici iz Podunavlja usli su u sastav kulture smolensko-polockih izduzenih kurgana – plemena Krivica. Preci Ceha i Slovaka su mesavina nosilaca prasko-korcaske i dunavske kulture.

    Doseljavanjem nosioca dunavske kulture Srba-Sorba iz Ceske pocetkom VII medu ranije naseljene pripadnike prasko-korcaske na Zali i srednjoj Labi nastala je rusenska kultura koja ce prodreti delimicno i u Tiringiju. Sorbi su se prvo naselili na reci Muldi, a kasnije se tim imenom nazivaju i druga plemena koja su usla u savez sa njima: Daleminci, Kolodici, Siusli, Zitici, Hudici, Neletici, Nuzdici i dr., mozda prasko-korcaskog porekla. Ove seobe su dovele i do pomeranja pripadnika tornovske kulture iz Slezije na srednju Odru i u sliv Spreje i Hafela, medu pripadnike sukovsko-dzedzicke i prasko-korcaske ( na gornjoj Spreji). To je dovelo do stvaranja Luzicana koji su u svoj sastav ukljucila plemena Milcana, Trebovana, Lubusana, Zarovjana, Slubjana i Dedosana. U IX veku sorbski savez se prosirio na luzicke oblasti, pa se sorbsko ime prosirilo i na njih. Kasnije, pritisak Nemaca doveo je do germanizacije vecine clanova tog saveza. Opstala su samo dva dijalekta: donjoluzicki i gornjoluzicki, slican ceskom, sto upucuje na zajednicke korene iz srednjeg Podunavlja.

    Ako je tacno da su balkanski Srbi direktni potomci Anta, onda su Anti morali imati visok procenat I2. Luzicki Srbi imaju puno tornovskog, sukovsko-dzedzickog i prasko-korcaskog, a malo penjkovskog porekla, pa zato imaju i malo I2. I drugi narodi izgleda da imaju I2 srazmerno udelu penjkovskog porekla. Moldavci imaju vise I2 nego R1a, dok je kod Ukrajinaca obrnuto, mada oni imaju veci procenat I2 nego drugi istocni i zapadni Sloveni. Mozda su napadi Madara, Pecenega, Kumana i Tatara do XVIII veka uticali na raseljavanja populacije sa vecinskom I2 koja im je bila prva na udaru. S druge strane I2-PH908 nije vecinska grana medu ukrajinskim I2-Y3120, sto znaci da ako Srbi poticu odatle, mora da su bili neko manje antsko pleme. Srpski I2-PH908 imaju bliskih rodaka medu Nemcima, verovatno potomcima Polapskih Srba – Sorba, ali imaju i dosta srodnika u Poljskoj. Mozda su to tragovi seoba iz Podunavlja na sever ili je rec o potomcima ukrajinskih izbeglica. Najveci problem je teorija o slovensko-iranskom poreklu Anta. Genetika Srba za sada tome ne daje potvrde.

  7. More ajde bre "sunce"

    Re: по правилима гркога језика Порфирогенитом написану реч ваља изговарати “војки” или “ви́ки”

    Valjda Wikipedianci praktikanti Wiccae iz Vikingije? More ajde bre “sunce”, huncutu jedan!