Порекло презимена, село Зрзе (Ораховац)

23. март 2019.

коментара: 0

Порекло становништва села Зрзе, општина Ораховац. Према студији Милете Букумирића “Из ономастике јужне Метохије”, Ономатолошки прилози V, САНУ, Београд, 1984. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Положај и тип села.

Село се простире поред пута и поред железничке пруге Метохија — Призрен, недалеко од леве обале Белог Дрима. Налази се југозападно од Ораховца, и удаљено је од њега око 10 км. Северно од села уздиже  се благи брежуљак. Северозападно од села у страни брежуљка налази се заселак Орловић, а у њему око 35 кућа. Поред засеока налази се српско гробље.

Структура становништва.

Заједно са засеоком, Зрзе има око 250 кућа, од којих девет српских, а остале су албанске. У селу се налази основна школа, у којој се изводи настава на албанском и српскохрватском језику (у четири разреда уче само шест српских ученика).

Зрзе је село збијеног типа. У њему се налазе железничка станшда и месна канцеларија. Силос и фабрика пластичних маса умногоме су изменили лик села.

Од девет српских кућа шест се доселило за послом. Из суседних села доселило се пет кућа, од којих две из Геџе 1972, једна из Чифлака 1963, једна из Зочишта 1968, и једна из Ратковца 1975. године. Једна породица је дошла из Владичиног Хана 1934, једна из околине Даниловграда 1936, једна из околине Вучитрна 1963. и једна из Малог Ђурђевика код Клине 1969. године. Просечан број чланова у кући износи 5,33.

Од ослобођења из села се иселило 19 српских кућа.

Родови.

-Бездановић, раније презиме Радоњића.

-Јарић, једна кућа. Доселили су се из села Пестова код Вучитрна 1963.  године, а у Пестово из Дрвара 1922. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи.

-Кркотић, једна кућа. Доселили су се из суседног села Чифлака 1963, а у Чифлак из Враке 1934. године. У Враку су им преци прешли пре 300 година из Бера код Титограда. Слава Свети Никола ; мала слава Свети Никола летњи. Преци су им се презивали Раикчевић кад су живели у околини Титограда.

-Крстић, једна кућа. Доселили су се из села Зочишта 1968. године. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола летњи.

-Мартиновић, две куће. Доселиле су се из Геџе 1972. године. Даље о њима в. на стр. 428.

-Мирановић, једна кућа. Доселила се из суседног села Ратковца 1975, а у Ратковац из Доњих Кокота код Титограда 1934. године. Слава Свети Никола; мала слава Свети Никола љетњн.

-Радоњић, једна кућа. Доселила се из Комана код Даниловграда 1936. године. Чувају предање да су потомци Немањића. Драгутинов унук прешао је из Бањице (Косово) y Чево код Никшића. У Чеву су се презивали Бездановић. „Прије 600 година узели су ново презиме.“ Слава Аранђеловдан.

-Раикчевић, раније презиме Кркотића.

-Станковић, једна кућа. Доселили су се из села Џепа код Владичиног Хана 1934. године. Слава Аранђеловдан.

-Стојановић, раније презиме Крстића.

-Филиповић, једна кућа. Доселила се из села Малог Ђурђевика код Клине 1969. године, а ту из Живкова код Лесковца 1932. Слава Аранђеловдан; мала слава Аранђеловдан летњи.

ИЗВОР: Према студији Милете Букумирића “Из ономастике јужне Метохије”, Ономатолошки прилози V, САНУ, Београд, 1984.

* * *

Порекло становништва села Зрзе, општина Ораховац – Призренски округ. Према књизи „Гора и Опоље“ Милисава Лутовца, издање 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан

Положај села.

Зрзе или Зрзево, како се помиње у хрисовуљи краља Дечанског, лежи у изворишту Зрзевског Потока на сграни брда Рудине.

Земље и шуме.

Крајеви око села су: Рудине (пашњак), Шулан (њиве), Цуљан, Шпат (њиве, шуме и пашњаци), Кљушес (пашњаци).

Воде.

У селу ша доста воде за пиће и напојиште стоке, али њихов поток не може да покреће воденице. Главне воде су: Топила и чесма код Старог Гробља.

Тип села.

Зрзе се дели на две махале: Караџа и Доња Махала или Поштар. Једна од ове две махале, које су издвојене једна од друге, звала се по Јастребову Превиша и имала је 10 кућа.

Порекло становништва.

Причају да је ово село имало некад 80 кућа. Због помора остале су само две куће, чија су чељад побегла у Шаиновачку Планину. Од њих је данашњи род:

-Караџе, 27 к., који су, кажу, досељени однекуда пре 200 година.

ИЗВОР: Према књизи „Гора и Опоље“ Милисава Лутовца, издање 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.