Порекло презимена, село Глобочица (Гора)

23. март 2019.

коментара: 0

Порекло становништва села Глобочица, општина Гора – Призренски округ. Према књизи „Гора и Опоље“ Милисава Лутовца, издање 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан

Положај села.

Данашње село је на месту где и старо. Лежи готово на врху присојне стране која се нагло пење из дубоке Глобочичке Реке.

Земље и шуме.

Главни делови сеоског атара су испод насеља. Они носе ове старе називе: Волковница, Пајкоица, Ливађе, Млаке, Котлина, Лика, Смилоица, Радешец, Бождарце, Рице, Јамне, Подбрђе, Присоје (њиве и ливаде). Утрине су: Страторје, Прекораван, Poe – Гозд (шума), Задев (Забран), Бука (вакуфска шума), Спротива (шума), Глобочица. Планине су: Мурган, Трмкин Гроб, Крстово Поље, Чопор и Јасичка Шума.

Историјат.

Глобочица је постојала у Средњем веку. У хрисовуљи Св. Арханђела овом се селу допушта да сече дрва у Новом Гозду и Чистама, који су припадали општини Орћуши.

Воде.

По целом сеоком атару има доста извора, али многи пресуше у лето, те народ корист реку за појило стоке. На реци су и три сеоске воденице. Пијаћа вода je доведенаиз Вирчишта у Козарици са даљине два км и разведена у три краја (Сретенска, Џамиска и Мазска Чесма).

Старине у селу.

Сем топографских имена, која су остаци предана данашњег становништва, у Глобочици има и других трагова из прошлости. Црква је била на месту данашње џамије. Када су ову подизали, ископани су црквени темељи. За ову цркву народно предање каже да су се звона са ње чула чак у Љуми.

Тип села.

Данашње село Глобочица (Дубочица) груписано је; дели се у три главне махале: Пајковска, Хајдаревска и Доња Махала. Ван махала су плевње за смештај сламе и сена.

Порекло становништва.

Становништво је стариначко, сем малог броја.

Старинци су:

-Пајковци, 10 к., прозвани по родоначелнику Пајку;

-Хајдаровци, 35 к.;

-Кајкушевци, 10 к.;

-Шолићевци, 10 к.;

-Лајковци, 5 к.;

-Муратовци, 8 к.

Досељеници су:

-Хочковци, 10 к., досељени „због крви“ из Хоче код Призрена пре 150 година;

-Поштаровци, 15 к., преци Али–Садик и његов брат носили пошту између Београда и Ниша, те су по томе прозвани Поштаровци:

-Рамадановци, 2 к., досељени из Злог Потока.

ИЗВОР: Према књизи „Гора и Опоље“ Милисава Лутовца, издање 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.