Порекло презимена, села Горња Рапча и Доња Рапча (Гора)

Порекло становништва села Горња Рапча и Доња Рапча (по књизи Рапча), општина Гора – Призренски округ. Према књизи „Гора и Опоље“ Милисава Лутовца, издање 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан

Положај села.

Рапча је у долини Рапчанске Реке, која истиче из Коритника и улива се у Реку. Има врло повољан положај: cа једне стране је шумовити Коритник, а cа друге, прилично широка од ветрова заклоњена, долина око реке. To je било од утицаја да се ту одржи важно насеље од Средњег века до данас.

Историјат.

Цар Душан је био дао Рапчу манастиру Св. Архангела Гаврила и Михаила c попом Главатом и попом Рајком и њиховим родом и баштинама. Том приликом у повељи су одређене и међе села.

Земље и шуме.

Атар Рапче je доста простран. У њему су крајеви који носе називе предака данашњег становништва. Утрине између Кукољана и суседства атара називају: Свињаска Рупа. Петрова Њива, Маринац (између доње и Горње Рапче), Марићеве Њиве, Крш Марића и Марићеве Воденице, Ковачеве Њиве.

У Горњој Рапчи су крајеви: Пољена (њиве и шуме), Крвоклака и Рупје (шуме), Црвен Камен, Равниште (пашњак), Бело Поље (њиве), Урвиште, Појат (брдо), Голем Пажић, Богданов Погок (према Бучју), Сртеш, Штежно и Ливађе, Брзи Поток (шума), Корита, Ступишта (њиве), Студенац, Килаец, Капеш (шума).

Воде.

Главне Воде су сем реке: Студенац, Хасанов Извор, Извор, Хасанова Чесма и Цитин Камен.

Старине у селу.

У Рапчи има остатака из старије прошлости, пре преласка данашњег становништва из православне у муслиманску веру. У Маринцу, код данашње школе, била је православна црква посвећена св. Петки и гробље око ње. Испоф Доње Рапче, до реке, виде се остаци неке старе грађевине.

Тип села и порекло становништва.

Рапча се дели по положају на Доњу и Горњу Рапчу, а ове на махале.

У Доњој Рапчи, која је млађа од Горње, махале су: Маленковска, Бричковска и Сурдуловска, назване тако по родовима који у њима живе.

-Бричковци, 20 к., и:

-Сурдуловци, 15 к., кажу да су староседеоци;

-Маленковци, 20 к., пореклом су из подримског Хaca; добегли су да би избегли крвну освету.

Горња Рапча има четири махале и четири братства:

-Пачаризовци, 18 к.;

-Балабановци, 21 к.;

-Куачевци (Ковачевци), 16 к. и:

-Ибровци (Шуке), 80 к.

И у Рапчи је, као и у другим горским селима, становништво доста опало. Само 1917. године за време аустриске окупације, у њој се од глади затрло 14 кућа.

ИЗВОР: Према књизи „Гора и Опоље“ Милисава Лутовца, издање 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан