Порекло презимена, село Чар (Бујановац)

2. март 2019.

коментара: 0

Порекло становништва села Чар, општина Бујановац  – Пчињски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла  Милодан.

Положај села.

Село је на западној падини истоименог брда и на десној страни долине Чарске Реке.

Воде.

Воду за пиће добија из извора.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Дула, Тршон (Овас), Трска, Утар; за шуму: Самарџик, Манастир, Брег, Лепо дрво, Големо Чук, Камен.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се у четири махале, чији су називи по родовима који у њима живе. Удаљења између махала су четврт до пола часа хода. Куће у махалама нису груписане, већ су растурене у групице од по 2 до 6 кућа.

Старине у селу.

Арбанаси кажу да је на месту Манастир при досељавању њихових предака био неки српски манастир, али да је још тада био пуст.

Порекло становништва.

Кажу да село није тада затечено. По српским топографским називима које употребљавају за делове сеоског атара изгледа да то није тачно и да то намерно прикривају. По досељењу свих арбанашкнх родова село је расло прираштајем.

Родови:

-Рамовић (9 к.);

-Реџеповић (7 к.) и:

-Ибраимовић (4 к.), сви су од фиса Тсача. Досељени су пре 140 година из Љуме.

-Садиковић (9 к.), од фиса Кастрата; досељени из Малесије после првих.

Године 1920. се једна арбанашка кућа иселила у Неговце (прешевско), одакле је 1929. године исељена у Албанију.

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла  Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.