Znamenti Gružani: Vasa Tomić Reviewed by Momizat on . AUTOR: Saradnik portala Poreklo Saša Zarić Vasa je rođen u Kniću krajem sedamdesetih godina XVIII veka. Prezime Tomić poneo je po svom ocu Tomi Raduloviću, koji AUTOR: Saradnik portala Poreklo Saša Zarić Vasa je rođen u Kniću krajem sedamdesetih godina XVIII veka. Prezime Tomić poneo je po svom ocu Tomi Raduloviću, koji Rating: 0
You Are Here: Home » Preporučeni tekstovi » Znamenti Gružani: Vasa Tomić

Znamenti Gružani: Vasa Tomić

AUTOR: Saradnik portala Poreklo Saša Zarić

Vasa je rođen u Kniću krajem sedamdesetih godina XVIII veka. Prezime Tomić poneo je po svom ocu Tomi Raduloviću, koji se u Knić doselio od Sjenice. Vasa je imao tri brata, Blagoja, Milovana i Mihaila. Tomići su slavili Aranđelovdan kao svoju krsnu slavu.

Vasa je zajedno sa svojim bratom Blagojem i brojnim Gružanima učestvovao u bici Hadžiprodanove bune koja se 1814. godine odigrala u Kniću.

U Kniću se tada okupilo između 500 i 1.000 Gružana pod oružjem. Oni su pod  vođstvom Tome Vučića, Jovana Dobrače, Sime Paštrmca, Stanka Milčevića, Nilole Vučkovića i Petra Tucakovića preko noći iskopali  šanac. Nasuprot ušančenih Gružana, sa turske strane je bilo 1.000 pešaka i oko 150 konjanika. Turke je predvodio Ašim–beg zajedno sa Milošem Obrenovićem i Milosavom, sinom kneza Teodosija. Turci su poslali oberkneza Teodosija Filipovića iz Knića da pregovara sa pobunjenicima i ubedi ih da se umire i odustanu od bune. Pregovori nisu upeli a Teodosije je jedva izvukao živu glavu. Prema nekim izvorima do bitke nije ni došlo, Miloš Obrenović je pobunjenim Gružanima poručio da se noću povuku a vojnicima koji su bili pod njegovom komandom naredio je da pucaju u vazduh. Po drugima, u odsudnoj bici kod Knića koja se odigrala sledećeg dana Gružani su odneli pobedu i potukli Ašim-begovu i Miloševu vojsku ali su se posle toga razišli i time je označen kraj bune.

Vasa Tomić je sa bratom Blagojem učestvovao u dizanju Drugog srpskog ustanka. Dan uoči Cveti, na Lazarevu subotu, predvođeni Tomom Vučićem Perišićem, braća Vasa i Blagoje Tomić iz Knića, rođeni brat kneza Miloša Jovan Obrenović, Simo Paštrmac, Jovan iz Dobrače, Antonije Pećanin iz Konjuše, Mijailo i Proko iz Zabojnice, sa još  nekoliko Gružana, poubijali su turske porezdžije u selu Konjuša i oteli im novac prikupljen od naroda u rudničkoj nahiji. Novac su odneli u Crnuću i predali ga Milošu Obrenoviću. Sutradan su sa Milošem krenuli u Takovo.

Vasa Tomić je odigrao odsudnu ulogu u boju na Ljubiću, jednoj od najznačajnijih bitaka u Drugom srpskom ustanku koja se odigrala 8. maja 1815. nedaleko od Čačka na brdu Ljubić.

U donjem šancu na levoj obali Morave bili su Gružani pod komandom Jovana Dimitrijevića Dobrače. Kako je Dobračin šanac bio prvi na udaru Turcima, oni su na njega prvo naleteli. Gružani predvođeni Dobračom spremno su dočekali i jakom vatrom iz svojih pušaka odbili napad Turaka, nanevši im znatne gubitke. Turci su nekoliko puta ponavljali napad na šanac sa Gružanima ali su uvek bivali odbijeni. Potom su izdalje zaobišli Dobračin šanac i započeli su napade sa boka i leđa na šanac sa Valjevcima i Rudničanima. Posada ovog šanca se razbežala ka Ljubićkom brdu dok su Turci jurili za njom na svojim brzim konjima sekli i klali svakoga koga su sustigli. U opštem metežu koji je nastao, jedan deo razbijenih ustanika je pokušao da se skloni u bateriji kod srpskih topova. Pri tome su srušili ogradu šanca Tanaska Rajića i napravili pometnju među tobdžijama tako da je na kraju u šancu ostao samo Rajić. On je odbio da preda topove, pre nego što su ga Turci oborili i isekli jataganima uspeo je da ubije par njih. Tako su Srbi, izuzev Dobračinog šanca sa Gružanima, izgubili sva svoja utvrđenja na obali Morave, oba svoja topa i više stotina ljudi.

Bitka na Ljubiću

Turci su se u svojoj nadmoći toliko osmelili da je i sam glavnokomandujući Turčin Išmir Ćaja-paša prišao blizu Morave i dovikivao Gružanima u Dobračinom šancu da ne ginu uzalud već da se predaju.

U tom trenutku, na levoj obali Morave, na ljubićskoj strani ispred Dobračinog šanca, prikriven u žbunju sa još dvojicom Gružana stajao je Vasa Tomić. Kada je Vasa čuoĆaja-pašu, kog je od ranije poznavao, kako dovikuje pozvao ga je da priđe bliže jer ga od moravske vodene huke ne čuje dobro. Ćaja-paša je sišao sa obale Morave i zašao u reku, dovikujući Srbima da mu se predaju a on će ih poštedeti. Vasa je ponovo dozvao Ćaja-pašu rečima: „Hoćemo, gospodaru, hoćemo se predati i to najvolimo tebe, no nam hodi, čestiti pašo, i nas sobom prihvati“.  Turčin ponosan što ga Srbi dozivaju i nude mu predaju zagazio je vodu i stigao  do polovine reke.

U tom trenutku Vasa našina i opali iz svoje puške i pogodi Ćaja-pašu u vrat. Istovremeno je opalio i Vasa Šarga i pogodio pašu u nogu. Pogođeni Turčin se na trenutak povio konju oko vrata, a zatim mrtav stropoštao u Moravu koja ga je odnela dalje niz vodu. Po nekim izvorima, Toša iz gružanskog sela Grabovac, zagazio je u Moravu pa motkom dotukao Ćaja-pašu.

Ovaj događaj koji se odigrao u predvečerje 6. juna 1815. godine, iako je tokom borbe ostao gotovo neopažen, kasnije je imao značajan psihološki efekat na obe zaraćene strane. Turci su tek sutradan saznali da je Ćaja-paša poginuo, našli su ga u nekom vrtlogu gde ga je bila odnela Morava.

Vasa Tomić je ubistvom Išmir Ćaja-paše preokrenuo tok boja na Ljubiću. U trenutku kada su saznali za smrt Ćaja-paše turske vojnike je obuzela panika i nastalo je rasulo. Srpska ustanička vojska je do Ćaja-pašine pogibije bila u rasulu a od tog događaja je osokoljena krenula u nove pobede.

Komandu nad turskom vojskom preuzeo je Ismail Beg Serezlija, a Muhamed Beg Sulejman Pašić postao je njegov pomoćnik.

U boju na Ljubiću učestvovao je i Panto Šaman,  zvani Panto Veliki iz gružanskog sela Pajsijević. Panto je i pre ustanka bio poznat po tome što je zadavao strah Turcima. U boju na Ljubiću turski top mu je razneo nogu, kažu da je u mukama dozivao i molio Gružane da ga ne ostave živog, poslušali su ga.

Knez Miloš je 20. decembra 1824. godine svojom objavom zbog zasluga zauvek oslobodio Vasu Tomića i njegovu kuću od poreza i kuluka, tako da mu ni kmetovi seoski ni vlasti državne nikakve obaveze ne mogu nalagati. Istom objavom od poreza je oslobođen i Vasin brat Blagoje, a dan kasnije knez Miloš je od poreza i kuluka oslobodio i Janićija Košanina iz Knića.

Vasa Tomić se kasnije iz predostrožnosti od turske osvete odselio iz Knića u Konjsku, današnji Mihajlovac, u smederevskom okrugu. Vasa je umro u Konjskoj 7. novembra 1835. godine. Vasini potomci u Mihajlovcu su po njemu poneli prezime Vasići. Povodom pedesetogodišnjice od Drugog srpskog ustanka, 23. maja 1865. godine, knez Mihailo je posmrtno odlikovao Vasu Tomića medaljom. Knez Mihailo je pismo i medalju poslao Vasinom sinu Đoki Tomiću.

U Narodnom muzeju u Beogradu čuva se puška kojom je Vasa Tomić ubio Ćaja-pašu i preokrenuo tok boja na Ljubiću.

U varošici Knić, Vasinom rodnom mestu, jedna ulica je u njegovu čast nazvana Vase Tomića.


Ostavi komentar

© 2012- 2013 POREKLO poreklo.rs

Scroll to top