Порекло становништва села Ђуришевце, општина Косовска Каменица – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село је по брдима, косама н долинама дуж Ђуришевског Потока све до ушћа Жујског Потока.
Воде.
Воду за пиће добија из извора и чесама.
Земље и шуме.
Топографски су називи за њиве: Језерина, Рога, драгаштаја, Самоков; за шуму: Кодра Мал (Велико Брдо), Поглавље, Магура.
Тип села.
Село је разбијеног типа. Дели се у три махале: Јусуфовић,Фазлијовић и Рафуна. Називи махала су по родовима који у њима живе. Удаљења између махала су око пола часа хода. Куће у махалама нису груписане.
Порекло становништва.
Арбанаси су при досељењу пре 170 година затекли Србе у селу који су се потом почели расељавати. (деда-Илинци у Босцу су исељени одавде пре 140 година). Село је од досељења Арбанаса расло прираштајем и досељавањем.
Родови:
-Јисуфовићи (19 к.), су од фиса Хота; досељени пре 170 година из Малеснје.
-Фазлијовић (5 к.), су од фиса Красиића; досељени из Малесије ускоро за првима.
-Рафуна (10 к.), од фиса Гаша; досељени 1878. године из Рафуне (Јабланица), као мухаџири.
ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)