Порекло презимена, село Беривојце (Косовска Каменица)

7. јануар 2019.

коментара: 0

Порекло становништва села Беривојце, општина Косовска Каменица  – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је на ушћу Снетојованског и Мочарског Потока у Криву Реку.

Воде.

Воду за пиће добија из бунара које има свака кућа. Земље и шуме.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Дуге Њиве или Арат–е-Гата, Мас Кодра (Иза Брда), Шаварине, Мас Киша (Иза Цркве), Смрдан, Улица, Главичица; за шуму: Забели Мал (Велики Забел), Забели Вогељ (Мали Забел), Лазина, Локве, Белопач, Дугачка Лазина, Големи Поток и Мали Поток.

Тип села.

Село је збијеног типа, само су мухаџирске куће изван села близу рушевина Манастира св. Јована. Изузев Мухаџирску Махалу село се дели на пет махала од којих се четири зову по арбаиашким родовима у њима. Пета се махала на југу зове Српска Махала, у којој живе само Срби.

Старине у селу.

На месту Мас Киша има порушена црква која је вероватно била црква српског становништва овог села.

Порекло становништва.

Пре око 170 година у селу су живели само Турци диздарци, који су се преселили са Новог Брда. Потом су се у селу опет настанили Срби, а нешто доцније и Арбанаси. Године 1878. на сеоском се хатару настањују и мухаџири. После Првог светског рата су се почели насељавати Срби из околних села, Па и из северне Србије.

Родови:

-Диздарци (1 к.), Турци. Пресељени са Новог Брда пре 170 година.

Српски родови:

-Костићи (2 к., св. Арханђео). Најдаљу старину знају у Бостану; доцније су живели у Робовцу. Кад су прешли у Беривојце, затекли су само Диздарце.

-Спасићи (3 к., св. Петка); досељени пре 110 гоцина из Ђурковице (врањске) што, како кажу, нису имали да плате порез.

-Миаљинци (3 к., св. Арханђео). Старина им се не зна, јер су живели по многим криворечким селима као чифчије. У Беривојце су досељени пре 50 година из Мочара.

-Миљковци (1 к., св. Арханђео), исто тако не знају старину, јер су живели по многим околним селима као чифчије. У Беривојцу су настањени пре 55 година.

-Петковић (1 к., св. Никола); пресељени из Братиловца 1924. године на купљено имање.

-Васићи (3 к., св. Петка); досељени 1922. године из Дреновца (врањског).

-Анђелковић (1 к., св. Никола); пресељен 1925 године из Костадиица, Од рода Королејаца.

Поисламљен и поарбанашен српски род је:

-Томанчанин (1 к.). Садашњи домаћин куће Ишљам, који се раније звао Ђорће, прешао је у ислам око 1895. године, наговорен од Арбанаса, код којих је био слуга. У ислам је прешао сам, доцније се оженио Арбанаскињом. Пореклом је из Томанца (Изморник).

Арбанашки родови:

-Лаћовит (15 к.), Чељовит (18 к.), Демовит (7 к.), и Муљок (9 к.), сви из фиса Гаша. Досељени из Малесије као „браћа“ пре 170 година.

Арбанаси мухаџири, досељени 1878. године:

-Боровац (3 к.) од фиса Бериша; досељени из Боровца (Јабланица).

-Шилова (1 к.), од фиса Сопа, из Шилона (Јабланица).

-Лалинца (1 к.), Од фиса Тсача, на Лалиица (врањског).

-Липовица (1 к.), од фиса Хота, из Липовице (Јабланица).

-Власа (1 к.), од фиса Бериша, из Власа (лесковачког).

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.