Порекло становништва села Драганац, општина Гњилане – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село је у горњем делу Драганачког Потока, испод Зеленог Врха.
Воде.
Воду за пиће Стари Драганац добија из два бунара и два извора, а Мали Драганац из три извора.
Земље и шуме.
Топографски су називи за њиве: Паункова Ливада, Смрдан, Плужина, Грошето, Лотра, Шљивак, Пландиште, Бачевиште; за шуму: Пландиште, Студени Кладенац, Манастир, Лозанце, Савина Глава, Голема Сечнна.
Тип села.
Село је разбијеног типа. дели се у две махале: Стари Драганац (на северу) и Мали Драганац (на југу). Махале су одвојене Драганачким Потоком. Удаљење између махала је око пола км. Куће у махалама су груписане.
Историјат.
Село се помиње око 1400. године. На месту садашњег манастира Драганца постојала је порушена црква која је 1868. године обновљена и претворена у манастир.
Постанак села.
У почетку прошлог века, када су се садашњи најстарији досељенички родови населили, село је било пусто. Отада је оно расло прираштајем н досељавањем. Године 1878. су се у селу настанили и Арбанаси мухаџири.
Порекло становништва.
Родови у махали Стари Драганац:
-Марковци (2 к., св. Никола). Старином су из Кололеча, одакле су пресељени пре 140 година због убиства неког Арбанаса. Ово су обнављачи села.
-Павићи (1 к., св. Арханђео); непознатог порекла.
-Рамнобањ (3 к.,) арбанашки мухаџирски род од фиса Бериша; досељен из Равне Бање (Јабланица).
У Малом Драганцу:
-Љумци (7 к., св. Аранђео); досељепн из Љуме ускоро после Марковаца. Прво су се настанили у Бобовнику (Огоште), па су потом прешли у Драганац.
-Пуринци (3 к., св. Ђорће Алимпије). Предак им је био „доведен“ (пасторак), али се не зна одакле.
-Каракушеви (2 к., св. Никола); пресељени пре 60 година из Јасеновика, од истоименог рода. Даља старина као код Каракушаца у Јасеновику.
-Мoзговљани (2 к., св. Никола); пресељени пре 80 година из Мозгова. Један су род са Мозговцима у Царовцу.
ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)