Poreklo prezimena, selo Kremenata (Kosovska Kamenica) Reviewed by Momizat on . Poreklo stanovništva sela Kremenata, opština Kosovska Kamenica – Kosovskopomoravski okrug. Prema knjizi dr Atanasija Uroševića „Novobrdska Kriva Reka“, izdanje Be Poreklo stanovništva sela Kremenata, opština Kosovska Kamenica – Kosovskopomoravski okrug. Prema knjizi dr Atanasija Uroševića „Novobrdska Kriva Reka“, izdanje Be Rating: 0
You Are Here: Home » Zavičaj - sela i gradovi » Poreklo prezimena, selo Kremenata (Kosovska Kamenica)

Poreklo prezimena, selo Kremenata (Kosovska Kamenica)

Poreklo stanovništva sela Kremenata, opština Kosovska Kamenica – Kosovskopomoravski okrug. Prema knjizi dr Atanasija Uroševića „Novobrdska Kriva Reka“, izdanje Beograd 1950. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Selo je po kosama i brdima oko Kremeiatske Reke, a neke kuće su pored reke.

Vode.

Vodu za piće dobija iz izvora.

Zemlje i šume.

Topografski su nazivi za njive i šumu: Tovarnik, Drma, Bužinica, Jelen, Kulina (tragovi neke kuće, karaule).

Tip sela.

Selo je razbijenog tipa. Deli se u tri mahale: u Kremenatu (na sredini), Oskovičku Mahalu (na jugu) i Tovarnik (na severoistoku). Udaljenja između mahala su 3-5 km. Kuće u mahalama nisu grupisane.

Starine u selu.

U blizini sadašnjeg srpskog groblja je, kod Imerove Valjavipe, porušena crkva, za koju kažu da je bila srpska. A pored sadašnjeg groblja je i staro srpsko groblje.

Postanak sela.

Selo je pre 120 godina bilo pusto kad su se u njemu nastanili novi doseljenici. Od tada je rasla priraštajem i doseljavanjem. Godine 1878. se u njemu nastanio priličan broj muhadžira, a po oslobođenju 1912 g. u selo se doseljavaju i Srbi.

Poreklo stanovništva.

Rodovi u mahali Kremenata:

-DŽvrgići ili Govedarci (2 k., Đurćic, i 1 k. poislamljena i poarbanašena). doseljeni pre 120 g. iz Brasaljca, odakle su se iselili ispred Arbanasa. U Kremenati, tada pustom selu, zemlju su kupili od gospodara Novobrđana. Jedna je njihova kuća od četiri člana prešla u islam oko 1895 godine. Domaćin kuće Trnfko, dobio je ime Adem, njegov-sin Nedeljko – Azir, Trifkova žena Nevena – Sofija, a Trifkova kći Stojna – Hava. Oni sami, a i muslimani njihova sela vele da su u islam prešli dobrovoljno. Srbi pak kažu da ih je na ta primorao zulum. Ušli su u Sop, fis nekih mukadžira ovog sela.

-Bučkovići (1 k., sv. Nikola); preseljeni pre 80 godina iz Oraovice, od roda Stojkovića, zovu ih i Tularci, jer su starinom iz Tulara (Jablanica) kao i Stojkovići u Oraovicn.

U Oskoničkoj Mahali:

-Zajčevc (3 k.), od fisa Krasnića; prećeljeni iz Zajčevca kad i DŽvrgići. I oni su kupili zemlju od gospodara.

Ostali su rodovi muhadžirski, a doseljeni su 1878 godine:

-Prapaštic (1 k.), od fisa Krasnića iz Propaštice (Lab).

-Vrapca (1 k.), od fisa Krasnića, iz Vrapca (Jablanica).

-Šaić (1 k.), od fisa Krasnića, iz Šaića (Jablanica).

-Sijarina (6 k.), od fisa Hota iz Sijarine )Jablanica).

-Marovc (2 k.), od fisa Beriša, iz Marovca (Jablanica).

-Rafuna (3 k.), od fisa Gaša, iz Rafune (Jablanica).

-Tupala (4 k.), od fisa Gaša iz Tupala (Jablanica).

-Svirc (2 k.), od fisa Beriša, iz Svirca (Jablanica).

-Rikovc (1 k.), od fisa Sopa iz Rujkovca (Jablanica).

-Kljajić (1 k.), od fisa Sopa, iz Klaića (Jablanica).

-Lapaštica (1 k.). od fisa Sopa iz Lapaštice (Jablanica).

U mahali Tovarnik:

-Mladenovići (2 k., Mitrovdan):

-Zdravkovići (1 k., sv. Jovan) i:

-Stanojkovnći (1 k., sv. Jovan). Svi su doseljeni iz Lapaštice (Jablanica) 1913. g. na kupljena imanja.

U Tursku je 1924. godine iseljena jedna arbanaška kuća od roda Zajčevc.

IZVOR: Prema knjizi dr Atanasija Uroševića „Novobrdska Kriva Reka“, izdanje Beograd 1950. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.


Ostavi komentar

© 2012- 2013 POREKLO poreklo.rs

Scroll to top