Порекло презимена, село Маровце (Косовска Каменица)

23. децембар 2018.

коментара: 0

Порекло становништва села Маровце (по књизи Маревце), општина Косовска Каменица – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село захвата цело извориште Маревске Реке, а јужни део му се пружа и долином Криве Реке, од планине Козниие до врха Модре Главе код села Лештара. Махале и групе кућа онога села су на разноврсним положајима: у долинама потока, на брдима или њиховим странама, косама итд. Простор села се у дужини пружа за 8 км – а толико исто и у ширини.

Воде.

Воду за пиће  добија из извора и чесама. Бунара има само у махали Големе Ливаде.

Земље и шуме.

Њиве и шуме су помешано. Топографски су називи: Рајко-Koлo, Нишино Коло, Фратиш, Градиште, Чука, Стомалија, Подворииа, Дајковца, Месовић, Кукавица, Модри Поток или Прони Гурит (Камени Поток), Клокоч, Грбеш, Велика Зугза, Добра Вода, Вучак, Врела, Видина или Витиња или Витија, Ваковц, Селиште, Драголисица.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се на 18 махала: Голема Ливада, Пацовнћ, Модри Поток, Врајоиит, Врело. Грбеш, Ваковц, Витнја (Витиња, Видина), Клокоч, Метовит, Ајдаровит, Аџовит, Цановић, Браовит, Сумаловит, Буловић, Јашаровић и Драголисица*. Удаљења између суседних махала износи 1-4 км. Куће у махалама нису груписане.

Постанак села и старине.

Село је старо. У Градишту се налази темељи од кућа. У махали Ваковц има топографски назив Селиште, које је сад под шумом. Има три порушене цркве у хатару села: једна y Кукавичкој Реци, једна у Модрон Потоку и једна на месту Клокоч. Поред гомила згуре у Витињској Реци, Рајко—Колу и Нишином Колу има и трагова темеља од камених кућа, ваљда од топионице. Пре досељаања Арбанаса у селу је било Срба, који су се доцније расељанали, па и све до пре 70 година. Многи српски родови по криворечкнм селима знају своју старину у појединим махалама овога села (Станковићи у Ваганешу, Запоља у Стрезовцу, Цекићи у Паралову и др.). Сада у селу живе само Арбанаси.

Порекло становништва.

Родови:

-Пацовић, 46 к. (у махали Големе Ливаде 8к., у махали Пацовић 12 к., у махали Модри Поток 9 к., у махали Брајовнт 7 к. и у махали Врело 10 к.)

-Маковић, 43 к. (у махали Грбеш 19 к. и у махали Вакофц 24 к.).

-Ахметовић, 57 к. (у махали Витија 27 к., у махали Клокоч 13 к., у махали Метопит 8 к., у махали Ајдаропит 5 к. и у махали Аџовит 4 к.).

-Цановић, 52 к. (у махали Цановић 10 к. у махали Браовнт 6 к., у махали Сумаловит 9 к., у махали Метовит 8 к., у махали Буловић 13 к  и у махали Јашаровић 6 и.).

Сва четири рода су од фиса Краснића. Старином су из Ђона у Малесији, одакле cy ce иселили бежећи од крвне освете. При нсељавању су се прво настанили у Думници (Лаб), одакле ускоро (пре 240 година — 8 појасева) прелазе у Маревце. Родови су постали од „4 досељена брата“. Прво су се настанили у махали Буловић, одакле су се доцније у намножавању раширили на целу територију садашњег Маревца.

-Лапаштиц (6 к.), од фиса Бериша, досељени као мухаџири 1878 године из Лапаштице (Јабланица). Живе у махали Драголисице.

У Турску се 1928 године иселила једна арбанашка кућа.

*Године 1398 помиње се неки Милош Драголишић, »habltato- Новот Брда који је пре тога заложио своје „коло’ (chan-l), in соли-ета Novabcrde, in loco vocato Crlva тесна дубровчанину Никши (Nichsa de Bascha) (Јиречек–Радоњић, Ист. Срба, ll], стр. 209 y примедби) по коме је вероватно остао назив Нишино Коло, јер се на том месту у 16 веку помиње насеље Никшино коло. (љуб. Стојановић: Стари српски записи и натписи, књ. III, бр. 5595. А како је махала Драголиснце у близини и Нишиног Кола и Новог Брда, то је вероватно да су ту, на месгу садашње махале Драголнсице, становали ти Драголишићи и дa  је њихово презиме у исквареиом облику сачувано као назив ове махале.

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.