Poreklo prezimena, selo Ajkobila (Priština) Reviewed by Momizat on . Poreklo stanovništva sela Ajkobila, Grad Priština – Kosovski okrug. Prema knjizi dr Atanasija Uroševića „Novobrdska Kriva Reka“, izdanje Beograd 1950. godine. Pri Poreklo stanovništva sela Ajkobila, Grad Priština – Kosovski okrug. Prema knjizi dr Atanasija Uroševića „Novobrdska Kriva Reka“, izdanje Beograd 1950. godine. Pri Rating: 0
You Are Here: Home » Zavičaj - sela i gradovi » Poreklo prezimena, selo Ajkobila (Priština)

Poreklo prezimena, selo Ajkobila (Priština)

Poreklo stanovništva sela Ajkobila, Grad Priština – Kosovski okrug. Prema knjizi dr Atanasija Uroševića „Novobrdska Kriva Reka“, izdanje Beograd 1950. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Selo je oko Dubokog Potoka, većim delom na njegovoj levoj strani, u podnožju brda Tršiglave.

Vode.

Vodu za piće, dobija iz izvora i nekoliko bunara.

Zemlje i šume.

Topografski su nazivi za njive: Katun (Selo), Arat–e-Asaiit (Asanove Njive), Fuša (Polje), Sugar, Tršiglava; za šumu: Bređ  (Bregovn), Bregu-i–Kaprejve (Breg Kapreja), Kaljaja.

Tip sela.

Selo je razbijenog tipa. Deli se u dve mahale: Tršiglava na severu i Maala Džamies (Džamijska Mahala) na jugu. Kuće u mahalama nisu grupisane. Udaljenja između kuća ili pojedinih grupica kuća je oko 500 m.

Starine i istorijat sela.

U hataru ovog sela se jedno mesto zove Kalja ja, samo na njemu nema nikakvih tragova grada. Porušeia crkva je u Džamijskoj Mahali, a kod Džamije ima dosta samokova. Kao da se ovo selo pre arbanaškog naseljavanja zvalo Proždrikobnla, po Dabiživ Proždrikobili iz okoline Novog Brda, koji se pominje 1434 godine. Ajkobila je možda upola na arbanaški prevedeno ime ovog sela.

Poreklo stanovništva.

Arbanasi ovog sela kažu da ne znaju jesu li im preci zatekli selo. Od doseljenja Arbanasa (pre 230 godina) selo je raslo prirašajem. Godine 1878. u selo su se doselili Arbanasi muhadžirn, a 1928 godine doselile su se i dve srpske kuće.

Rodovi:

-Fetaovnć (7 k.);

Alisurt (13 k.) i:

Zumberović (6 k.), svi od fisa Krasiića. Doseljeni su kao jedan rod iz Malesije pre 230 godina. Prvo su se naselili u selu Ajnovcu, odakle su uskoro prešli u Ajkobnlu. Svi žive u mahali Tršiglava.

Arbanaški muhadžirski rodovi u Džamijskoj Mahali:

-Sijarina (6 k.), od fisa Hota; doseljeni iz Sijarine (Jablanica).

-Đelekar (1 k.), od fisa Beriša, iz Đerekara (Jablanica).

-Boroc (1 k.), od fisa Hota, iz Borovca (Jablanica).

-Tpctena (2 k.), od fisa Krasnića, iz dela sela Trsteie koji je bio u Poljanici.

-Retkocer (1 k.), od fisa Krasnnća, iz Retkocera (Jablanica).

-Kljajić (1 k.), od fisa Sop-a, iz Klajića (Jablanica).

-Bučmet (2 k.), od fisa Krasnića, iz dela sela Lisocke koji je bio u Jablanici.

-Mrkoja (1 k.), od fisa Krasnića iz Mrkonje (Jablanica).

Srbi kolonisti su:

-Barimci (2 k., sv. Nikola). Starinom su od roda Barimci u Klobukaru. Pre 45 godina su se iselili u Tulare (Jablanica). Ovde su doseljeni kao kolonisti 1928 god.

IZVOR: Prema knjizi dr Atanasija Uroševića „Novobrdska Kriva Reka“, izdanje Beograd 1950. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.


Ostavi komentar

© 2012- 2013 POREKLO poreklo.rs

Scroll to top