Порекло презимена, село Паралово (Гњилане)

9. децембар 2018.

коментара: 0

Порекло становништва села Паралово, општина Гњилане  – Косовскопоморавски округ. Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је по брдима и косама с обеју страна Брасаљске Реке и то од њеног извора до Оџовит Махале села Брасаљца. Већим делом је на десној страни реке.

Воде.

Воду за пиће добија из извора, чесама и бунара.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве и шуму: Вучак, Гологлавица и Скубеш.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Дели се у 4 махале: Горњу, Перинску, Јакочеву и Петковску. У последње три махале носе назив по најјачим родовима у њима. У свакој махали живе по два, три или више родова. Куће су груписане по родовима, тако да су и махале разбијеног типа. Пружање села у дужини износи око 4 км.

Старине у селу.

У сеоском атару има две порушене цркве, једна код кућа рода Стаменковаца и једна код кућа рода Мачкароваца.

Порекло становништва.

Село је старо, али сем два рода непознатог порекла у њему нема старинаца; становништво се у њему смењивало.

У Горњој Мали живе родови:

-Дибоковци (7 к.,св.Никола). Старина им је у Нишином Колу (махала у Маревцу). Одатле су пресељени у Грбеш (Маревце), а пре 170 година избегли испред Арбанаса и у Паралову настањени као чифчије.

-Младеновци (6 к., св. Игњат); досељени из Алаша (Косово) после Дибоковаца.

-Копиљаци (2 к., св. Петка); пресељени из Драголисице (Маревце) пре 70 год.

-Вучини (2 к., св. Никола и св. Арханђео); непознатог порекла. Св. Арханђела су примили као заветину, пошто су пронашли једно од своје изгубљене деце.

-Цекићи (3 к., св. Лука); пресељени из драголисице (Маревце) од арбанашког зулума пре 70 година.

У Перннској махали:

-Живинци  (4 и., св. Ђорђе Алимпије). Старином су са Косова, одакле су отсељени у северну Србију. У Парлово досељени пре 170 г.

-Стаменковци (7 к., св. Никола); досељени од Ђаковице пре 170 година. До пре 110 година су живели v Горњој Махали.

-Перићи (5 к., св. Никола); досељени из Житорађа (Пољаница) пре 200 година. Живели су мало у Прековцу.

-Дошљаци (6 к., св. Арханђео); досељени из Буковице код Јањева пре 120 година.

-Штрбићи (7 к.,св. Никола); пресељени из Грађеника из истоименог рода пре 120 година. Ускоро по досељењу једна кућа овог рода је прешла у ислам, па је женидбеним везама са Арбанасима поарбанашена.

У Јакочевој Махали:

-Коњувца (5 K.,), од фиса Тсача, арбанашкн мухаџирски род, досељен 1878 год. из Коњуве (Јабланица).

-Жеглиговић и (2 и., св. Ђорђе Алимпије); досељени из Сливова (Косово) пре 120 година: по презимену као да су из жеглиговско–кумановског краја.

-Симићи (1 к., св. Петка), непознатог порекла.

-Јакочеви (7 к., св. Арханђео); досељени од Криве Паланке пре 120 година.

У Петковској Махали:

-Милошеви (3 к., св. Никола) досељени пре 200 годинаиз Житорађа (Пољаница) као чнфчије.

-Петковци (5 к., св. Никола); досељени из Зебинца пре 110 година.

-Мечкари или Ћурчићи (1 K., св. Никола); досељени пре 140 година из Зебинца, од рода Ћурчнћи.  Даља старина као код рода Ћурчића у Зебиицу.

-Мечкаровци (2 к., св. Петка); пресељени пре 120 година из Видине (Маревце) да не би прешли у ислам, на што су их терали Арбанаси. Њихову претку су Арбанаси и девојку давали само да се „потурчи“.

-Драгодела (3 к.) су арбанашки мухаџирски род од фиса Сопа, досељени 1878 год. из Драгог Дела (Топлица).

ИЗВОР: Према књизи др Атанасија Урошевића „Новобрдска Крива Река“, издање Београд 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.