Порекло презимена, село Доња Црнишава (Трстеник)

1. децембар 2018.

коментара: 3

Порекло становништва села Доња Црнишава, општина Трстеник – Расински округ. Према књизи Момчила Р. Тодосијевића „Подгочка насеља трстеничког краја“, издање Београд 2008. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Доња Црнишава налази се југоисточно од Трстеника, на 7 км удаљености. Простире се у висинској зони од 185 до 224 метара, у подножју Белог брда (323м) и Козника (413м). Пружа се правцем североисток – југозапад. Граничи се са атарима села: са истока Доњим Рибником, са југа Камењачом и Jасиковицом, са запада Горњом Црнишавом и Оџацима и са севера Горњим Рибником. Смештај атара села је између већих узвишења, која их штите од јачих удара ветра, условљавају нешто блажу климу, што се повољно одражава на воће и винограде.

Тип села.

Насеље је збијеног друмског типа на левој страни средњег тока Црнишавске реке. Чине га пет засеока, са родовским именима, али нису стриктно одвојени (међусобно се додирују): Алексићи, Бзенићи, Андрићи, Џопалићи и Вељковићи.

Постанак села.

Село је старо средњевековно насеље и има се утисак да кроз целу прошлост није било без становништва. Помиње се 1476. и 1559. године, са 13 кућа. Стара локација била је на десној страни Црнишавске реке, на осојном делу атара, па је у прошлости насеље пресељено на присојну страну, на доста стрму страну између Белог брда и Тигањца. Касније је насеље постепено пресељавано са једне и друге стране пута ближе левој обали Црнишавске реке, на повољнију локацију.

Земље и шуме.

Селиште је потес у окружењу гробља. Некада је ту било насеље. Потес је био обрадив, са културама: виногради, воћњаци и жита. Сада су то углавном шуме и запуштене њиве. Збег је потес источно од гробља. У даљој прошлости била је ту шума која је служила за скривање од непријатеља. У ближој прошлости шума је искрчена, а засађени су виногради и воћњаци. Сада су то запуштене површине. Парлози је један већи потес северно од сеоских кућа, са леве стране Црнишавске реке. Као што му име каже, то су запуштене њиве. Капавац је потес западно од Парлога. Име је добио по извору „Капавац“, који има воде која капље. Кажу да је лековита. Овај потес има парцеле шума и њива.

Воде.

Кроз Доњу Црнишаву протиче Црнишавска река. Са малом је количином воде па је њена улога и значај за село сразмерна томе. Има по неколико поточића са леве и десне стране који се уливају у Црнишавску реку, немају сталну воду. Међу њима је само именован од мештана Јовинац и Бујаковачки поток. Од извора су: Капавац у потесу Капавац према Оџацима, Лупња или Јерусалим у потесу Бујаковац. Домаћинства користе бунаре за воду, али од појединаца и група мештана све више се користе гравитациони водоводи и каптажни бунари.

Занимање становништва.

У средњем веку, па и за време робовања под Турцима, била су неразвијена средства за производњу, па је најуноснији посао био бавити се сточарством. Касније се и овде и у ширем подручју мењају интересовања, посебно када је земља припала ономе ко је обрађује. Мештани села у даљој прошлости бавили су се сточарством, а после Другог српског устанка и воћарством и винограцарством.

Становници села имали су доста скромне могућности за развој па су сваштарили. Бавили се и продајом огревног дрвета, а после Другог светског рата међу првима су почели производњу купина, малина, јагода, бундева.

Комуникације.

Село се налази, гледано по путу којим се одвија саобраћај, 10 километара од Трстеника. Има сталне аутобуске везе са Трстеником. Аутобус је почео да саобраћа 1977. године, а пут у дужини од 8 км асфалиран 1979. године. Асфалтиран је и пут који води према школи.

Остали подаци о селу.

Село је мало по броју становника, па је увек административно било везано за околна села, после Другог светског рата најдуже за Почековину. Сада припада Месној заједници и Месној канцеларији Горњи Рибник.

Мештани села децу су слали у школу у Горњи Рибник, али нису масовно ишла у школу, већ по које дете. Женска деца дуго нису похађала школу. Забележено је да 1898. године зна да чита и пише само њих 17, сви мушки. Школа је у селу отворена тек 1949. године, а први учитељ новостворене школе била је учитељица Љубица Вуковић. Од те године село је имало и окупљање омладине на културно просветном плану. У селу су са младима припремане приредбе и село је узимало учешће на смотрама и фестивалима сеоске омладине на подручју општине Трстеник.

Село је добило струју 1958/63. године.

Забележено је да је село имало земљорадничку задругу и да је при задрузи 1937. године основана Библиотека. У њу је било учлањено 45 чланова. Основали су је гимназијалац Луковић Љубодраг и Милисав Андрејић.

Телефонске прикључке добили су у склопу изградње заједничке централе у Почековини 1987/88. године.

Село има своје богомоље: Петров дан, славу села и Другу Тројицу, виноградарску славу.

Запис код Подрумишта — дрво крушка.

Сеоско гробље налази се на десној страни од Црнишавске реке. Прилаз му је тешко приступачан. Село је основало Ново гробље, на дну села према Ручкоцу.

Спомен плоча, са именима изгинулих у Првом светском рату постављена је на зиду школе. Спомен плочу поставио је Одбор удружења бораца НОР–а из Доње Црнишаве.

Порекло становништва.

-Алексићи

Предак им је пореклом из Колашина, место Батоте (Црна Гора). После освете за обешчашћену сестру иселила се браћа бројне породице. Од њих су: Живковићи, Стевановићи, Јочићи (Тоболац), Батоћани (Лопаш), Алексићи (Доња Црнишава). Забележен је најстарији Стеван, рођен 1808. године, али и деца његове браће старија од Стеванових синова и снахе које су старије од Стеванове жене, што указује да Стеван није био најстарији син Алексе. У Алексиће (код Павла, рођ. 1825.) дошао је Антоније Аћимовић и примио презиме Алексић Павла.

Слава: св. Стеван.

Број домова: Доња Црнишава 8, Београд 1, Краљево 1, Аустрија 1, Крушевац 1.

– Андрејићи

Казивач Драгић каже да су Андрејићи Досељени из Блажева. При насељењу у Доњу Црнишаву браћа Вукић, Јован и њихови синови убележени су као Судимци. По томе се може закључити да су Досељени из села Судимци близу села Ћелије. Тек њихови унуци су Андрејићи. Јованов син Петар, по Јовану, бележен је и као Јовановић, али и Судимац. Тек Гвозденови и Владисављеви синови усталили су (од 1880. године) презиме Андрејић. Станко је носилац Карађорђеве звезде. Живомиров Владан завршио је ратну школу ЈНА и има чин пуковника.

Слава: св. Никола.

Број домова: Доња Црнишава 6, Трстеник 2, Јасиковица 1, Горњи Рибник 1, Београд 1, САД 1.

– Бзенићи

Дошли су из Бзенице. По доласку презивали су се и Живковићи. Најстарији који се појављују су Паун и Симон, рођени 1793. године и Јаков, рођен 1805. године. Из књиге пописа у 1862. години види се да су све три породице Бзенића биле богате. Јаков је имао женску децу па је у домаћинство довео зета Јована. Фамилија има доста успешних личности. Бзенић Драгише Милан завршио је учитељску школу и вишу школу за учитеље. Био је директор Осмогодишње школе „Радоје Крстић“ у Попини, помоћник директора Основне школе „Миодраг Чајетинац Чајка“ у Трстенику и начелник Цивилне заштите при Војном одсеку у Трстенику. Миланова супруга, Гордана радила је као професор и директор у ОШ „Живадин Апостоловић“ у Трстенику. Бзенић Рајка Станко завршио гимназију и филозофски факултет. У Земуну и Трстенику радио као професор, новинар и публициста. Уређивао лист „Петолетка“. Оснивач и уредник едиције „Моравски орфеји“ и клуба „Моравски токови“. Коаутор је књига „Под небом Крушевца“ и „Сто година храма св. Тројице у Трстенику“. Бави се изучавањем прошлости Трстеника. Живи y Tpстeнику.  Бзенић Боривоја Станојло заузимао одговорна места у привреди. Бзенић Младена Горан завршио академију уметности — групу вајарство. Ради као професор у ОШ „Миодраг Чајетинац Чајка“ у Трстенику. Излагао је самостално и групно. Добитник је Универзитетске награде за скулптуру. Бзенић Бранислава Милош завршио правни факултет. Раније је радио као заменик јавног тужиоца. Сада ради у Тужилаштву у Трстенику у функцији Јавног тужиоца.

Слава: св. Никола, св. Арханђел, св. Лука.

Број домова: Доња Црнишава 6, Трстеник 4, Чаири 1, Горњи Рибник 1, Београд 1.

– Дујдићи

Непознато је одакле су Досељени. Јован је први пут убележен 1870, када му се родио син Љубомир.

Слава: св. Лука.

Број домова: Доња Црнишава 1.

– Вељковићи

Није могло да се утврди да ли су досељени или су им преци староседеоци. У архивској грађи најстарији је Никола, рођен 1823. године и жена Милосава и два брата: Вукојица, рођен 1836 (два пута се женио — Милунка и Милосава) и брат Миладин, рођен 1849. године. Да ли су њих двојица са Николом рођена браћа или од стричева није се могло утврдити. Вукојица је бележен и као Величковић, па се може претпоставити да му је отац био Величко, Ранко Вукојичин, рођен 1868, погинуо је у Првом светском рату. Исидоров син Милан радио је у Београду као професор Универзитета, али његов син Иван није био расположен да сарађује на прикупљању података па се не може више рећи. Танасије, син Илијин, био је интерниран у Аустрију од 1915–1918. године.

Слава: св. Илија и св. Вара.

Број домова: Доња Црнишава 8, Горња Црнишава 1, Врњачка Бања 1, Београд l.

– Караџићи

Вероватно досељени из Црне Горе. Најстарији пронађени у архивској грађи: Алекса, рођен је око 1820. године, Марко 1783, Милан 1818. и Василије 1823. године. У попису заробљеника 1941. стоји да су Вулета и Миливоје синови Милисава, а не Вујице.

Слава: Ђурђиц и св. Трифун.

Број домова: Доња Црнишава 5, Трстеник 4, Пепељевац 1, Почековина 1, Београд 1, Чаири 1, Швајцарска 1.

– Јевђићи

По породичном предању предак Ј евђића дошао је из Црне Горе, од Колашина. Први се појављује Глиша, рођен 1823. године. У архивској грађи пронађен је Живан (1839–1916), али није му утврђено потомство, као и Ђока, рођен 1841. и син Ранђел, 1862. године. Јовановом Станку потомство је у Оџацима.

Слава: св. Ђорђе.

Број домова: Доња Црнишава 7, Трстеник 4, Крушевац 1, Штулац 1, Варварин 1, Војводина 1, Врњ. Бања 1, Крагујевац 1, Нови Сад 1.

– Jевтићи

Досељени су из Почековине. Доселио се Арса.

Слава: св. Никола.

Број домова: Доња Црнишава 3, Почековина, Оџаци, Вршац 1, Београд 3.

– Луковићи

Предак им досељен из Бзенице. Исти је предак Луковићима и Стаменићима. То се закључује по томе што су досељени из истог места, иста им слава, а преци Луковића појављивали се и са презименом Стаменић. Стаменић Миленко, умро 1847. године. Луковић Недељко, рођен 1822. године. Од стране четника убијени су Радомир Станков и његов син Миодраг. Миодраг је рођен 1919. године. Пред рат је учио гимназију. Са напредним гимназијалцима дружио се пре рата, а из жеље да помогне просвећивање својих мештана основао је у селу Народну књижницу „Слога“. Када је почео рат дошао је у село и придружио се НОП–у као позадински радник Расинског партизанског одреда. Четници су за то сазнали, гонили га, а када су га пронашли убили га јануара 1943. године; после неколико месеци и оца Радомира солунског ратника.

Слава: св. Никола и Срђевдан.

Број домова: Доња Црнишава 2, Оџаци 1, Стопања 1, Крушевац 1.

– Максимовићи

Непознато је да ли су досељени или су староседеоци. Први се појављује Максим, са презименом Миленков. Драган, син Слободанов, директор је фабрике „Заптивке“ при ИХП „Прва петолетка“ Трстеник.

Слава: св. Арханђел, мала св. Никола.

Број домова: Доња Црнишава 5.

– Мојсиловићи

Мојсиловићи су били и са презименом Живадиновићи. Први се појављује Симеон, који је имао три сина, али евидентирано је даје мушке деце имао само Мирко. Јаков Мојсиловић, редов, рањен је на Самокаву 22. 1. 1878. године.

Слава: св. Никола.

Број домова: Доња Црнишава 7.

– Младеновићи

Предак Младеновића доселио се из Вржогрнаца (Жупа). У архивској грађи пронађен је најстарији Стеван, рођен 1803. године, али он је имао и брата јер се појављује и Живана, доста старија по годинама од Стевана, може и мајка да му буде, али не живе у истом домаћинству. Младеновићи се појављују као Кљајићи и Младеновићи. Младенов син Станојло је Младеновић, а Њубомир Кљајић, тако наставља и њихово потомство. Син Милутинов Александар веома је познавао прошлост села и родбинске односе фамилија.

Слава: св. Тома, Томина недеља и Лазарева субота.

Број домова: Доња Црнишава 2, Оџаци 3, Трстеник.

– Миловановићи

Најстарији убележен је Милован, рођен 1873. године, као Ковач, а негде као Петровић. Вучко се бавио пчеларством, а после његове смрти то је наставила његова супруга Малина.

Слава: св. Јован.

Број домова: Доња Црнишава 4, Трстеник 1, Банат 1, Оџаци 1, Београд 2.

– Палићи и Николићи

Из Богдања je y Доњу Црнишаву дошао Милета Палић. Ратни заробљеници у Другом светском рату били су Богић Драгићев, Њубисав Милутинов и Урош Момиров, који је остао у иностранству.

Слава: св. Јован.

Број домова: Доња Црнишава 5, Бучје 1, Грабовац 1.

– Павловићи

Павле са братом Петром Инчићем досељен је у Омашницу из Црне Горе, из места Бајице код Цетиња. Досељени су пред Први српски устанак. Из Омашнице Павловић Велисав Дошао на мираз у Доњу Црнишаву.

Слава: св. Ђорђе, породична и св. Алемпије, мираз.

Број домова: Доња Црнишава 1, Трстеник 2, Доња Омашница 15, Горња Омашница 1, Београд 1, САД 1, Мрмош 1, Округлица 1, Нови Сад 2, Зрењанин 1, Камењача 2, Ниш 1, Загреб 1, Велика Врбница 1.

– Симоновићи

Вероватно су им преци досељени из Бзенице, јер се 1859. године код претка појављује Бзеничанин. Први се појављује Смиљко, рођен 1802. године, а касније Прока. Није се поуздано дошло до сазнања да је прока син Смиљков.

Слава: св. Тома.

Број домова: Доња Црнишава 7, Трстеник 1, Рибник 1, Београд 1.

– Стаменићи

Предак им је досељен из Бзенице. Исти је предак и Луковићима. Стаменић Миленко, умро 1847. године. Стана је имала три сина: Петра рођеног 1822. године, Вучића 1834. и Стевана 1844. године. Јованов Никола рођен је 1858. године. Никола Бранимиров студент је политичких наука.

Слава: Срђевдан.

Број домова: Доња Црнишава 1, Београд 1.

– Словићи

Предак им се доселио из Црне Горе (Бијело Поље). Најстарији записани су Јован и Ђорђе. Манојло је отишао на мираз у Тоболац.

Слава: Петковица.

Број домова: Доња Црнишава 3, Тоболац 2.

– Тројићи

Предак Тројића дошао је из Колашина. У архивској грађи пронађен је Јован, рођен 1813, а његовог сина Никиту могуће је повезати родбински у родослов. Борисав је познат као добар пчелар.

Слава: Петковица.

Број домова: Доња Црнишава 3, Бељици 2.

– Џопалићи

Предак Џопалића, Никола, рођен је 1802. године; досељен је из Плеша. Забележено је да је Вуксан Ј осијев био напредан пољопривредник и да је добијао награде од Расадника у Трстенику. Он је био и један од најбогатијих домаћина у Доњој Црнишави. Здравко Игњатов погинуо је у Првом светском рату. Живота Милисављев и Павле Вуксанов били су за време Другог светског рата у заробљеништву у немачком логору. Душан Џопалић, у част рођења принца Андреје, добио је 1929. године Орден св. Саве V реда. Јосиф Џопалић добио је у рату две медаље за војне заслуге и спомен плакету СО Трстеник.

Слава: св. Никола.

Број домова: Доња Црнишава 6, Крагујевац 1, Крушевац 1, Београд 1, Осијек 1.

Досељени y XX веку

  1. Вукчевић Вукоје из Јасиковице, дошао на мираз у домаћинство Костић Тиодора и ћерке му Стојне;
  2. Милетић Сретен из Лопаша;
  3. Вукојичић Јован из Јасиковице, на мираз код Алексић Гроздане;
  4. Величковић Милета дошао на мираз из Камењаче;
  5. Јевремовић Момчило из села Војска (општина Свилајнац), у домаћинство Величковић Милете и ћерке му Мирјане;
  6. Макрагић Младен из Почековине, у домаћинство Џопалић Нид Коле и ћерке му Љиљане;
  7. Чајетинац Милутин, из Дубља, у фамилију Андрића;
  8. Мијајловић Милен из Камењаче, дошао на мираз у домаћинство Бреснопољац Негосаве;
  9. Милићевић Будимир из Глободера, у домаћинство Алексић Јована и ћерке му Радмиле;
  10. Радосављевић Мирослав из Брезовице, у домаћинство Караџић Бранка и ћерке му Слободанке;
  11. Тодоровић Никола из Почековине дошао на мираз;
  12. Шишковићи из Јасиковице, дошли на мираз у Миловановиће, код Милосава и ћерке му Загорке;
  13. Мијајловић из Стублине, у домаћинство Станоја Живковића и ћерке му Смиљане;
  14. Милошевић из Братића, дошао на мираз у домаћинство Миловановић Милосава и ћерке му Загорке.

ИЗВОР: Према књизи Момчила Р. Тодосијевића „Подгочка насеља трстеничког краја“, издање Београд 2008. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Nikola Andrić

    Prema knjizi Momčila R. Todosijevića “Podgočka naselja trsteničkog kraja” Poreklo prezimena, selo Donja Crnišava
    Reći ću vam da ste baš pogrešili jer napravljen je veliki propust pisca gde je prekrstio nas Andriće u Andrejiće, kao i mog strica Vladisava u Vladana. Još na samom početku Pisac navodi da se selo deli na pet zaseoka sa rodopskim imenima među koje navodi Andrić, ali naravno u tekstu se nigde ne pominju jer tu su Andrejići. Gospodin Pisac je nakon izdavanja knjige prodavao istu koju sam odbio iz gore navedenih razloga gde mu je ukazano na greške ali verovatno je bilo skupo to ispraviti. Eto slučajno sam pročitao vas članak pa sta znam vama verovatno nije problem da ispravite da bar ljudi čitaju istinu… Srdačno Andrić Nikola

    • Милодан

      Никола Андрић!

      Ми (ја) смо “баш погрешили”, писац направио “велики пропуст”, Ви све то лепо исправили – и све је дошло на своје место, јер овај ваш коментар ће постојати, овде испод текста, колико и сам текст, дакле за вјек и вјековма.

      Поздрав!