Порекло презимена, село Блажево (Брус)

11. новембар 2018.

коментара: 3

Порекло становништва села Блажево, Општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Блажево је на падинама Голеша (1.152м) и Срњевице (1.098м), које се благо спуштају у долину Блажевске реке. Око села су узвишења: Влашка раван (1.135м), Блажевска чука, Буковица и Кукавица.

Воде.

Речице и потоци су: Градачки поток, Ђавољак, Поточина и Матин поток, и извори: Јасен, Чесма и Студенац.

Земље и шуме.

Потеси су: Голеш, Бугаревац, Тентиште, Вардиште и Росуља.

Тип села.

У Џавовцу, где на пут Брус–Мерћез–Куршумлија излази пут Лепосавићи–Костин поток–Стануловиће–Блажево, зачетак је друмског дела села. Овде су: судница блажевске општине, две механе, свештеникова кућа, ситничарска трговина, здравствена станица. Јужно од Џавовца на Буковици су основна школа и црква.

Два гробља су: на Дубљу и на Вардишту.

Историјат.

Сеоце Блажево, на старом Дубровачком путу преко Копаоника, забележио је у свом путопису 1611. Године Лефевр, секретар Санцијева посланства у Цариграду. Изван сваке сумње, сигурно је, да данашње село Блажево треба идентификовати с Блажевим Селом Лефевровог путописа. По прелазу преко планине Копаоника путници се одмарају у станици у Блажевом Селу, управо Тентишту (данас ливада у Блажеву).

Године 1884. Блажево има 20 пореских глава; 1948 – 33 домаћинства са 198 чланова.

Старине у селу.

На Дубљу је црквина Св. Петка. Око црквине је “старо” и данашње гробље. У Старом гробљу по гробовима су велики блокови стена, а на њима крстови са урезаним знацима крста.

Порекло презимена.

Родови:

Старинци су:

-Блажевци – Мијаиловићи (4 куће, Ђурђиц и Ђурђевдан).

Крајем 17. века или на почетку 18. века доселио се предак:

-Ковачевића (9 кућа, Св. Јован Крститељ) из Поповог Поља у Херцеговини.

После рата 1877/78. године доселили су се:

-Нешковићи – Маринчани (4 куће, Св. Врачеви) из Маринца у Врховини, покрајини Копаонику. Најпре су се настанили у Бабици, а отуд су прешли овде. Један род с Нешковићима – Маринчанима су Мачичани у Граду.

-Топаловићи – Несторовићи (4 куће, Св. Врачеви) су из Речице у Врховини.

-Шутићи —Мијаиловићи (2 куће, Св. Никола) су из Врховине.

-Сељанчани – Ђорђевићи (2 куће, Ђурђиц и Ђурђевдан) су из Сељанца.

-Обрадовић (1 кућа, слави женину славу Св. Јован Крститељ) је из Шљивова у Александровачкој Жупи. Дошао је трговац Витомир и призетио се у кућу Уроша Ковачевића 1924. године.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Vladimir

    Zanima me poreklo prezimena Stevanović iz sela Stanulovića opstina brus slava sveti Jovan krstitelj i molitva sveta trica.hvala u napred.

    • Милодан

      Владимир!

      Ово насеље није обрађено због тога што је то кметија, којса се састоји од 4-5 насеља и није се знало који род ком насељу припада. Срећом, нађох у књизи твој род:

      Родови.
      — Вукашиновићи (5 кућа, Св. Јован Крститељ) у Доњем и;
      –Јевтића, Несторовићи и Стевановић (5 кућа, Св. Јован Крститељ) у Горњем Стануловићу су се доселили крајем 17. или на почетку 18. века из Горњег (Црногорског) Колашина.

      Поздрав!

  2. Aleksandar

    Poštovani,

    Zanima me poreklo prezimena Miletić iz Blaževa, zaseok Gradac. Slavimo Sv. Jovana i Sv. Arhangela Mihaila.

    Hvala