Род Куча

23. октобра 2018.

коментара: 62

Медун, Google Street View

Аутор: Иван Вукићевић ([email protected])
Објављено: 23.10.2018. | Допуњено: 31.12.2019.

Кратки опис рода

Кучи су етнички мешовити српско-албански род коме припада највећи део становништва истоименог племена у Брдима на подручју данашње Црне Горе, као и бројни исељеници широм Црне Горе и Србије. О називу рода постоје различите теорије од којих је најчешћа она да потиче од албанске речи куч која се преводи на српски као црвен. Презиме Куч се први пут спомиње 1330. године на северу Албаније, док се Кучи као племе први пут спомињу 1455. године у Зети.

До сада је уврђено да роду Куча припада чак 13 група сродних братстава из самог племена која имају различита предања о пореклу, а то су Мрњавчићи, Дрекаловићи, Бонкећи, Џукелићи, Никићи и Нуцуловићи, Љухари, Пераловићи, Нилејићи, Бакечевићи, Пуришићи, Јововићи и Јокановићи у Кучима, као и исељени Лапи из Фундине. Овом роду припадају и поједина братства у Црној Гори, Херцеговини и Србији која имају предање о пореклу из Куча, али за која се не зна од ког тачно братства и места потичу, као и неких братстава која уопште немају предање о пореклу из Куча. Међу првима се по бројности издвајају Меховићи из Бихора, а међу другима Бакићи у Васојевићима, Каљићи из Доњег Колашина, Љаљевићи из Бјелопољске области и Бандери и Цириковићи у Плавско-Гусињској области.

О Кучима као територијалном племену су детаљно писали многи аутори, а најзначајнији су радови војводе Марка Миљанова Поповића, Јована Ердељановића и Миљана Јокановића који су вредан извор информација о братствима из Куча иако у то време није било познато да већина Куча припада истом роду. У овом чланку су по први пут коришћени ДНК резултати као основ за разумевање и откривање прапорекла огромне већине припадника овог племена за које се, насупрот предањима, испоставило да је проистекло од истоименог рода. Упоредном анализом племенских предања, родослова, историјских извора и генетике братстава из Куча се данас може доћи до битних закључака до којих споменути аутори нису могли да дођу на основу њима доступних података. Управо то и јесте циљ овог чланка који се превасходно бави расветљавањем порекла, миграција и гранања рода Куча, а не племеном Куча. Сходно томе, о братствима из Куча која не припадају овом роду, племенској историји и сличним темама овде неће бити пуно речи.

Кучи припадају грани E-V13>Z5018>Z16661>BY165837 којој, на основу досадашњих резултата, не припада ниједан други род на нашим просторима. Братства која припадају овом роду чине убедљиву већину становништва у племену Кучи, док су исељеници из Куча бројни у Рожајској области, Бихору, Бјелопољској области и Васојевићима. Кучи су најбројнији род у Црној Гори са 7,18% заступљености према анонимном истраживању.

Овај чланак ће бити допуњаван како буду пристизали резултати ДНК тестирања.

Историјски помени

Презиме Куч се први пут спомиње у 1330. године катуну Љеша Туза у катуну Арбанаса у селу Кушеву, смјештеном на граници Зете са Купелником (данашња северна Албанија). Наиме, један од становника тог катуна био је и Петар Куч. Кучи (Cucci) се као село у области северно од Скадра спомињу први пут у Скадарском земљишнику за 1416. годину, међутим у том селу није забележено истоимено презиме (Cucci) за разлику од неколико села северно од Скадра: Santo Auracio, Egressi soto Podegora, Sordani soto Podegora, Ibardi, Bolsa и Rapisti. Да презиме Куч није специфично само за северну Албанију, показује и податак да је 1431. године забележено село Кучи код Валоне. Јужно од Скадра такође постоји село Кучи, а нешто јужније у Задрими и село Бушати што упућује на то да се ради о исељеницима из катуна Љеша Туза имајући у виду да су у њему живели и Бушати. Не може се са сигурношћу тврдити да су Кучи из околине Скадра основали племе Кучи у Брдима, али тако нешто се основано може претпоставити на основу истог правца миграција које су имали и други родови који се спомињу у катуну Љеша Туза. Кучи се на подручју у Брдима које настањују већ вековима први пут спомињу 1455. године у уговору који је Млетачка Република потписала са представницима зетских села и племена којим су јој се обавезали на верност.

За истраживање порекла рода Куча, као и других родова који су формирани у позном средњем веку, од изузетног су значаја подаци из турских дефтера (пореских пописа). Турске дефтере су преводили Селами Пулаха (на албански језик) и Бранислав Ђурђев (на српски језик), с тим што је Пулаха за разлику од Ђурђева преводио и имена пописаних лица. Како род Куча настањује готово сва села на подручју истоименог племена, у табели која следи ће бити приказани подаци о броју кућа за сва места из нахије Кучи. Поједина села на истоку племенске области Куча, попут Медуна и Фундине, тада су припадала граду Подгорици, због чега је мало вероватно да су Кучи тада становали у њима. С друге стране, нахија Кучи се простирала источније него племе Кучи и обухватала је поједина села која данас припадају Албанији.

Назив према ПулахиНазив према ЂурђевуСадашњи назив на основу доступних податакаБрој кућа 1485.Број кућа 1497.Број кућа 1570.
/Бањовић(и)Лопари у Коћима или Лопари у Фундини/39/
BankeqБанкећ(и)Доњи Затријебач11 (А)2927
BardhaniБардањиБардањи у Климентима25 (А)/6
BytidosiБитидосиДељани11 (А)32/
BrokinaБрођинеБроје у Климентима12 (А)2425
LiazorçiЛазорциЛазорци5 (А)3026
/Лопар(и)Лопари у Коћима или Лопари у Фундини/90
/Коћ(и)Коћи/31/
PantaleshПанта ЉешОрахово110 (М)//
    /    Љешевић(и)    Кути/3725
    /    Павловић(и)    Подград/6035
    /    Петровић(и)    Берова/5425
RadonaРадунКосор, Лијешта и Убли55 (С)4325
Staniбез преводаБрштан у Климентима24 (С)//
УКУПНО253388194
Етнички састав насеља 1485. године према Пулахином преводу дефтера где су имена делом албанизована:
(А) – претежно албанска насеља
(С) – претежно српска насеља
(М) – етнички мештовита насеља

Ђурђев наводи да су сва насеља 1485. године пописана као села, а 1497. као катуни изузев Брођина и Радоне (или Радуна) који су и тада били пописани као села. Пулаха је за разлику од Ђурђева за дефтер из 1485. превео и имена пописаних пореских обвезника, али их је у великој мери албанизовао. То посебно долази до изражаја код чисто српских имена којима је додавао слово “и” те је рецимо име “Веселин” записао као “Веселини”. Међутим, упркос томе, већина имена су или типично српска или типично албанска, те албанизована имена представљају проблем само када су у питању календарска имена која су заједничка и Србима и Албанцима јер је тада на основу његовог превода немогуће утврдити имена у оригиналу. Оно што се на основу имена попиисаних може приметити јесте да су Кучи још у XV веку били етнички мешовито српско-албанско племе. Најбитнија промена до које је дошло између дефтера 1485. и 1497. године јесте што је некадашње село Пантаљеш подељено на три засебна села (Љешевићи, Павловићи, Петровићи), као и настанак села Бањовићи, Лопари и Коћи.

Банкећи су село које под овим именом данас не постоји, али постоји истоимени род који је најбројнији у Затријепчу. Матица овог рода је у Мужечкој (на албанском Мужечк) одакле су се најпре проширили на Рудине и Никмараш са којима Мужечка чини Доњи Затријебач. То је уједно и подручје на које се село Банкећи највероватније односи.

Бањовићи су село названо по данашњем истоименом братству које је према предању најпре живело у Лопарима, селишту које данас припада Коћима, да би одатле прешли у садашње село Лопари које припада Фундини где и данас живе. Село је забележено једино 1497. године. Иако Фундина у XV веку није припадала нахији Кучи, већ Подгорици, могуће је да се село Бањовићи ипак односи на Лопаре у Фундини јер се ради о издвојеном засеоку на крајњем истоку подручја које данас припада Фундини. Друга могућност је да се под Бањовићима подразумевало некадашње село Лопари које је данас у атару Коћа.

Бардањи и Брштан су некадашња кучка села на десној обали Цијевне из којих су се према предању Мрњавчићи доселили у Орахово. Ова села већ пар векова припадају Климентима, а приликом разграничења Црне Горе и Албаније 1913. године припала су Албанији и налазе се одмах иза границе наспрам Попрата у Затријепчу. Села су налазе на стрмини и изузетно су неповољна за живот те је њима у данашње време преостало свега пар кућа. Пулаха у свом преводу турског дефтера Брштан наводи као Стани, а на албанском се Брштан данас зове Рштани.

Битидоси су село названо по истоименом роду који је забележен још 1314. године у катуну Љеша Туза северно од Скадра. Како се у истом катуну помиње и Петар Куч, највероватније су били део исте миграције са Кучима из околине Скадра ка Брдима. Роберт Елси наводи да се село Битидоси налазило на месту где је данас село Дељани (Delaj).

Броћине су село за које Ђурђев и Јокановић, аутори који су анализирали турске дефтере, нису успели да утврде где се налазило. Међутим, како су се границе нахије Кучи простирале источније него границе племена Кучи, највероватније је у питању село Броје у Климентима које се налази на левој обали Цијевне преко пута Брштана и Бардање.

Лазорце је село које и данас постоји под тим називом у Орахову. Како је приказано одвојено од села Пантаљеш 1485. године, може се закључити да Перићи који су грана Мрњавчића-Петровића тада нису живели у том селу. Огроман пораст броја кућа између 1485. и 1497. године (са 5 на 30) указује на то да су се Перићи управо у том периоду доселили у Лазорце, исто као и Џукелићи о чему ће касније бити више речи.

Лопари су, као што је већ речено, село у Фундини, али уједно и селиште у Коћима. Није познато на које од два Лопара се односи ово село са турских дефтера.

Пантаљеш је село које је највероватније добило назив по Панти, претку Мрњавчића. Матица Мрњавчића на данашњем простору Куча је предео Орахово који се састоји од села Подград, Берова, Кути и Лазорце, а како је једино Лазорце засебно приказано на свим турским пописима из тог периода, може се закључити да се села Љешевићи, Павловићи и Петровићи готово извесно односе на преостала три села у Орахову. Према предању Панта је имао синове Петра, Ђурђа, Тиха, Љеша и Мара, тако да су Љешевићи и Петровићи по свему судећи добили своје називе по двојици његових синова Петру и Љешу. Како је Матица Љешевића село Кути, а матица Петровића село Берова, захваљујући овом попису можемо са великом сигурношћу рећи да су то старији називи ових села. Село Павловићи се вероватно односи на Подград, матицу Ђурђевића, а име је могло добити по Павлу Ђурђевом који се спомиње у дефтеру из 1485. године у селу Пантаљеш.

Радона или Радун је село за које се не може поуздано тврдити где се тачно налазило, али како је по величини друго насеље у нахији и притом једино у којем је било и муслимана који су по правилу живели у најплоднијим селима, може се основано претпоставити да се ради о најжупнијем делу племена који чине Косор, Лијешта и Убли. На подручју северно од Орахова се налази катун Радан који су могуће основали становници ових села.

Марјан Грбичић Болица у свом опису Скадарског санџака из 1614. године спомиње Лала Дрекаловог и Ника Рајичева као војводе веома ратоборних Куча Албанаца католичке вероисповести којих је било 490 кућа и који су имали 1500 ратника: N. 490 Chuzzi Albanesi commandata Lale Drecalov et Neco Raizcov, gente bellicosissima et valorosissima 1500. Иако би се на основу овога могло закључити да су сви Кучи били католици и уједно Албанци, то сигурно није био случај јер сва предања говоре о томе да је још у том периоду племе било делом православно. Међутим, имајући у виду да је Лале Дрекалов рођен као католик и да му је прва жена била Албанка из Кастрата, као и да је тек у другој половини XVII века прешао на православље, овај податак заиста наводи на закључак да су Кучи тада били већим делом католици, а уједно и Албанци.

Предања

О пореклу становништва Куча су писали бројни аутори од којих су најзапаженији радови војводе Марка Миљанова и Јована Ердељановића који су записали бројна предања о пореклу породица из тог племена. Најстарија забележена предања српских аутора о Кучима потичу од Томе Ораовца кога су оба споменута аутора у више наврата цитирала у својим радовима. С обзиром да род Куча чини велики број братстава са различитим предањима, за сваку групу братстава ће бити наведена предања о њиховом пореклу.

Мрњавчићи према предању потичу од Гојка Мрњавчевића, брата краља Вукашина. Гојкова породица је након његове смрти морала да напусти Скадар због доласка Турака, а одатле су се преселили у Брштан (према Ораовцу) или Бардању (према војводи Марку Миљанову) на десној обали Цијевне. Оба села се налазе на крајњем југу данашње племенске територије Климената, међутим у то време су оба села припадала Кучима што потврђују турски дефтери из XV века. Ту су боравили две генерације и примили католичку веру јер није било православних свештеника, а у исто време су поред српског почели да говоре и албански јер су живели искључиво са Албанцима. С обзиром на лоше услове живота селе се у Орахово у Кучима одакле су убрзо протерали староседеоце. Из Орахова су се даље ширили по другим селима у Кучима.  Мрњавчићи сматрају да су Мрњавчевићи старином из Бјелопавлића где је према њиховом предању живео родоначелник Мрња. Према устаљеном предању које су забележили војвода Марко Миљанов и Ердељановић, Гојко је имао сина Ненаду, Ненада је имао сина Грчу, а он је имао сина Панту од чије петорице синова Мара, Петра, Леша, Ђурђа и Тиха потиче пет основних грана Мрњавчића:

  1. Никезићи (по Никези Марином) са матицом у Безјову (славе Никољдан)
  2. Петровићи (по Петру Пантином) који се деле на Дедиће, Љачевиће и Паљевиће са матицом у Берови, Периће са матицом у Лазорцу, Мартинљаковиће са матицом у Безјову и Бојовиће са матицом у Ублима (у Орахову славе Јесењи Јовањдан, а у Безјову и Ублима Никољдан)
  3. Љешевићи (по Лешу Пантином) који се деле на Главатовиће са матицом у Кутима у Орахову, Љуљановиће са матицом у Кривом Долу, Жиковиће са матицом у истоимном селу у Ублима и Љушовиће са матицом у Колашину (славе Митровдан сем Главатовића у Фундини који славе Никољдан и Љуљановића у Фундини који су муслимани)
  4. Ђурђевићи (по Ђурђу Пантином) са матицом у Подграду у Орахову (славе Митровдан)
  5. Костровићи (по Костру Тиховом) са матицом у истоимном селу у Ублима (славе Никољдан)

Битно је споменути да се у народним предањима не спомињу Петровићи и Љешевићи, већ само братства која су од њих настала. Међутим, на основу турских дефтера се јасно види не само да су постојала та два презимена, већ да су се по њима и звала села која су потомци Петра и Леша настањивали. Војвода Марко Миљанов наводи и да је Грча имао двојицу браће или ближих рођака који су се звали Крсто и Шако, те да од њих потичу албанска племена Кастрати и Шаљани. Према истом предању, од Грчиних потомака који су се иселили у околину Ђаковице потичу Берише са којима су се Кучи највише рођакали од ова три албанска племена. Међутим, на основу досадашњих ДНК резултата ово предање се може одбацити јер Кучи немају сроднике међу тестиранима из тих племена.

Према мање прихваћеном предању које је записао Ораовац, Гојко је имао Гаврила и Марка, Гаврило је имао Ненада, а Марко Гојка. Ненад је имао пет синова Мара, Леша, Тиха, Петра и Панту, док је Гојко имао Ђурђа.

Ердељановић је грешком међу старинце сврстао неколико братстава која су према предању од Мрњавчића, а то су Бојовићи, Нељевићи и Гољевићи у Ублима, Цикнићи у Фундини и Мартинљаковићи у Прикаљу који су досељени из Безјова. Ердељановић за Гољевиће и сам наводи да неки сматрају да су од досељених Мрњавчића, у шта он лично није веровао, док за остала братства не наводи ништа слично, највероватније јер је о њима податке прикупио од већих братстава у окружењу. Најбољи доказ за то су Мартинљаковићи за које наводи да су “живели у Безихову под брдом Мартиником, и народ можда с правом доводи њихово презиме у везу с именом тога брда” иако они презиме носе по свом родоначелнику Мартину Љакову, о чему имају чврсто предање. Ово је уједно и сасвим логично јер је конструкција презимена Мартинљаковић (изведеница од имена сина и оца) типична за албанска братства и јавља се у мањем броју и код Срба који живе са Албанцима. Како су брдо и католичко гробље у Безјову названи по претку овог братства, овде имамо још једну потврду да су Мрњавчићи у Куче дошли као католици, како им и гласи предање. Богишић је 1894. године у свом раду о Кучима за Бојовиће и Нељевиће у Ублима и Мартинљаковиће у Безјову забележио да потичу од Петра Пантова и да су сва три братства дошла из Берове у Орахову где су досељени из Албаније. Миљан Јокановић, који је порекло Куча истраживао у другој половини XX века, за Нељевиће тврди да су огранак Љуљановића из Кривог Дола. У сваком случају се ради о братству које потиче од Мрњавчића били они огранак Беровјана или Криводољана.

Ердељановић ни Љуљановиће није сматрао за Мрњавчиће, већ за досељенике из Диноше у Грудама, а занимљиво је да је он под тим братством сматрао само Ледињане и део Криводољана насупрот предању по коме сви Криводољани потичу од Љуљана Којковог, унука Љеша Пантиног. Пасови Љуљановића су према Јокановићу следећи: Гојко Мрњавчевић-Ненад-Гаврило “Грча”-Панто-Алекса “Љешo”-Којко-Љуљан-Јован-Иван. Иван је имао петорицу синова: од Вучице, Која (звани Каљо) и Ђурице су Криводољани и Јусуфрамићи у Диноши, од Вука су Нељевићи у селу Прелевићи у Ублима, а од Ћетка су Ледињани. Према предању, Која и Ћетко су се преселили у Љуљан у Диноши, одакле су због сукоба са Грудама прешли у село Ледине у Фундини где је остао Ћетко, док се Која вратио у Криви До. Ердељановић је на основу податка да су Ледињани и део Криводољана дошли из засеока Љуљан у Диноши закључио да Љуљановићи одатле потичу, док се заправо ради само о делу Љуљановића из Кривог Дола који су добили земљу у Диноши. Тако он не наводи да су Која и Ћетко имали браћу, те сматра да су се прибратили Криводољанима. Ердељановић очито није знао за ово предање о миграцији Криводољана у Диношу и одатле у Ледине и назад у Криви До које спомиње и Стеван Дучић у свом делу о Кучима. На основу резултата Николића из Кржање који потичу од Које, може се закључити да Љуљановићи тј. Криводољани у целости припадају роду Куча.

Од Мрњавчића су према предању између осталих и Јанковићи у Доњој Морачи, Мицановићи из Пљеваљске области, Затарја и Доњег Колашина, Ђурђевићи из Затарја и Дракуловићи, Колиновићи, Муратагићи и Радоњчићи из Плавско-Гусињске области. За Кликовце у Зети је утврђено да насупрот устаљеном предању нису од Мрњавчића и да припадају грани R1a-YP417, већ да су највероватније од Тихомира који су једно време живели у Орахову по доласку из Груда, како гласи друго предање које наводи Јокановић. Такође, за Мекиће из Колашина који су према предању од Мрњавчића-Ђурђевића се испоставило да припадају грани  I2-S17250. Већина Мрњавчића слави Митровдан, док Костровићи и Никезићи славе Никољдан, а Беровјани и Перићи Јесењи Јовањдан.

Дрекаловићи су најбројнија група братстава у Кучима, а потичу од Дрекала који је живео у XVI веку и о чијем пореклу постоји неколико различитих предања. Према устаљеном предању самих Дрекаловића њихов родоначелник је син Јована и унук Ђурђа Кастриота Скендербега. Јован је након смрти свог оца побегао у Италију, док је његова трудна жена најпре отишла у свој род у Кастрате, а одатле према једној верзији прешла у Селце у Климентима, а према другима у Брштан (данас такође у Климентима, а у то време у Кучима) где се родио Дрекале. Одатле је Јованова жена прешла са Дрекалом у Куче где се преудала за Никезу Марина из Безјова, родоначелника Никезића.  С друге стране, Мрњавчићи су одувек тврдили да су Дрекаловићи њихов огранак и да је Дрекале рођени син Никезе Марина. Према трећем предању Дрекалова мајка је била ћерка Мартина Ђона, војводе из Селца у Климентима, која се удала за неког Мрњавчића у Скадру одакле је побегла пред Турцима назад код оца у Селца. И тамо су је наводно пронашли па је отишла у Брштан где се родио Дрекале. С обзиром да Дрекаловићи припадају роду Куча, може се закључити да је предање Дрекаловића о пореклу од Кастриота, поред тога што је крајње нелогично, у потпуности оборено Између два преостала предања која имају потпору у резултатима ДНК тестирања далеко је вероватније да је Дрекале заиста био рођени син Никезе Марина. Занимљиво је да Мугоше из Љешкопоља, који себе такође сматрају потомцима Кастриота, имају предање да је родоначелник Дрекаловића оженио ћерку њиховог родоначелника који се у Љешкопоље доселио из Кастрата преко Куча. С обзиром да су Дрекаловићи сродни осталим Кучима и да припадају грани Е-Z16661, те самим тим не могу потицати од Кастриота, велики су изгледи да су од Мугоша преузели предање о пореклу од Кастриота. Дрекале је према предању био у добрим односима са Турцима у Скадру, те је једном приликом издејствовао да над Кучима не изврше одмазду због неког сукоба. Дреца Дедин из Орахова, који је у то време уз Жија Пералова био кучки војвода, у знак поштовања према Дрекалу препустио му је војводску титулу. Од Дрекала па све до војводе Марка Миљанова Поповића, војводе најпре источног дела племена, а касније и свих Куча, ће бити биране из рода Дрекаловића.

Према предању Дрекаловићи потичу од петорице синова Лала Дрекаловог – Вука, Вујоша, Илика, Чеја и Мија и деле се на следеће гране:

  1. Турковићи
  2. Вујошевићи
  3. Иликовићи
  4. Чејовићи
  5. Мијовићи

Сви славе Никољдан сем Турковића који су муслимани. Од Дрекаловића према предањима су између осталих и Анђелићи у Васојевићима, Ђаловићи и Чампари у Коритима, Ђуровићи код Рожаја, исламизирани Рожајци (Бећирагићи, Ганићи, Кардовићи, Фетаховићи и други) и Вишњићи, Дуровићи и Мулићи у Бихору. Кад су Рожајци у питању, о Алији Кучу и његовој браћи од којих сви потичу постоји више предања, а свима је заједничко да су дошли из Медуна. Нека братства сматрају да потичу од Поповића који тамо живе, док исељени Рожајци у Ђерекарама на Пештеру сматрају да потичу од Хасана Главатовића из Медуна. У самим Кучима не постоји предање код Дрекаловића о томе да ова братства потичу од њих, већ их једино својатају Милићи из Орахова који су грана Мрњавчића-Ђурђевића. Од кога тачно потичу Рожајци вероватно никада неће бити утврђено, али генетика јесте потврдила да припадају роду Куча. С друге стране, за поједина братства која су према предањима пореклом од Дрекаловића је утврђено да не припадају роду Куча. То су  Драгошевићи из Грахова, Лаковићи и Томановићи из Малих Цуца, Барјактаровићи из Васојевића, као и исламизирани Растодери из Бихора и Калачи из околине Рожаја. Предања и хаплогрупе ових братстава ће бити наведени нешто касније.

Бонкећи из Затријебача су албанска католичка група братстава која према устаљеном предању води порекло од Бона Кећија. О Кећију постоји више верзија предања од којих ће овде бити наведене две најпознатије. Према првој верзији предања коју наводи Ј. Хан, Кечи (како он назива Кећија) је бежећи од Турака дошао у словенски предео, који је касније постао познат као Пипери, и тамо је добио шесторицу синова са следећим именима: Лазар, Бан, Меркот, Кастер, Вас и Пипери. Због сукоба са староседеоцима, петорица браће су побегла у Затријебач, док су остали једино Кечи и Пипери од кога потичу данашњи Пипери. Лазар, Кастер, Вас и Меркот су убрзо потом отишли из Затријепча и од њих потичу Хоти, Краснићи, Васојевићи и Мрке, док је Бан остао у Затријепчу и од њега потичу Бонкећи. Према другој верзији овог предања коју је Н. Радовановић послао војводи Марку Миљанову 1893. године каже се Кећо Понтин дошао низ корито реке Цијевне са шест синова: са првом женом је имао Оздра, Васа, Краса и Пипа, а са другом коју је довео са собом Ота и Бона. Четворица Кећових синова из првог брака су се убрзо раселили на разне стране и од њих потичу Озринићи, Васојевићи, Краснићи и Пипери, док су Ото и Бон остали са родитељима у кориту Цијевне. Касније је Бон отишао у Мужечку у Затријебач и од њега су Бонкећи, а Ото у Гвозден у Трабоин и од њега су Хоти. Бонкећи и Хоти су, за разлику од осталих родова, имали предање о пореклу од Кећа Понтиног. Притом Озринићи, Васојевићи и Пипери за разлику од Хота, нису сматрали Бонкеће за рођаке. Генетика је побила ова предања и не само што је утврђено да српска племена нису сродна Хотима и Бонкећима, што је било и очекивано, већ и они сами међусобно нису сродни јер Хоти припадају грани J2b2-Y21878, а Бонкећи припадају роду Куча. Богишић такође спомиње да сви ови родови потичу од Кећа Понтина, међутим наводи за њега да се доселио из Куршумлије.

Бонкећи се деле на Дацаите, Ђокиће, Ник-Ђерковиће, Никмараше, Дуке, као и неколико братстава из Стјепова. За Цацевиће који су према сопственом предању огранак Никмараша се сматра да су досељени из Љешанске нахије и да су сродни православним Ћушарима из Сјеница и муслиманима Оручевићима у Подгорици. Од Бонкећа су Никочевићи и неколико других братстава у околини Гусиња где су сви прешли на ислам. Бонкећи у Затријебачу славе Малу Госпојину, а у даљој прошлости су славили Никољдан.

Џукелићи из Лазорца у Орахову и Стјепова у Затријепчу важе за старинце у Кучима. Родоначелник Џукелића се према родослову звао Ђуро, због чега ова братства себе називају и Ђуровићима. Од Деде Ђурова су Перишићи у Лазорцу, док од Цаме Ђурова потичу Вуљевићи (са огранком Митровићима) у Лазорцу и поарбанашени Ђонлекићи у Стјепову у Затријепчу. Ердељановић је забележио да се у племену мисли да су Џукелићи у Лазорце дошли из Затријепча. У Лазорцу је према турском дефтеру из 1485. године било пет кућа, а међу пописаним домаћинима се не спомиње Ђуро нити било ко од његових потомака. Како је у Лазорцу 1497. године пописано чак 30 домаћинстава, Џукелићи су се највероватније доселили у то село управо у споменутом периоду (између 1485. и 1497. године). Да ли су се доселили из Затријепча, или је део братства тек касније тамо прешао из Лазорца, за сада остаје непознаница. Сви Џукелићи славе Никољдан, док су Ђонлекићи као и остали Затријепчани крајем XIX века узели да славе Малу Госпојину (Зоју).

Никићи и Нуцуловићи су према предању које је забележио Павле Ровински је 1894. године пореклом из Радетине код Селца одакле се доселио Гога са синовима Ником, Ђељошем, Љуљашем и Дедом. Ника је остао у Лазорцу и од њега су Никићи и њихов огранак Пајовићи који такође набрајају пасове до Нике, а остала браћа су прешла у Коће од њих су Нуцуловићи који су једини остали католици и Албанци. Свега деценију касније, Ердељановић је забележио нешто другачије предање по коме су преци ових братстава досељени у Лазорце средином XVIII века из села Бар код Селца у Климентима, а да су пореклом из Кастрата. Према тој верзији су касније из Лазорца, након што су се намножили, четири брата Ник, Ђелош, Љуљаш и Деда прешли у Коће и од њих потичу Нуцуловићи. Никићи и Пајовићи су се према свим предањима посрбили, прешли на православље и преузели славу Јесењи Јовањдан од Перића. Нуцуловићи су све до средине XX века су славили Стевањдан, док данас славе Св. Антонија. Никићи и Пајовићи су дуго одржавали односе са Климентима о чему говори и предање да су Кучи једном приликом због непријатељства са Климентима натерали једног њиховог угледног братственика да погуби двојицу заробљених Климената због чега су прекинуте пријатељске и родбинске везе које су ова братства са Климентима деценијама по доласку у Лазорце чувала. Јокановић наводи да Брацовићи са Косора сматрају су у сродству са Никићима и Пајовићима, као и Нуцуловићима, а томе иде у прилог и предање које Ердељановић наводи по коме су Брацовићи такође из Радетине код Селца. Међутим, то предање је вероватно новијег датума и представља покушај Брацовића да се вежу за већа братства која такође потичу из Климената јер је Богишић претходно за њих забележио да су досељени из Вукли, а не из Радетине.

Мартинићи-Љухари из истоменог села у Фундини су албанско братство које према предању потиче од досељених Мартиновића са Бајица, што с обзиром на припадност роду Куча свакако није случај. Ердељановић је забележио да се досељени Мартиновићи измешали са староседелачким братством Љухарима који су преузели њихово презиме. Деле се на католике Ђоловиће и Перковиће и муслимане Муховиће. Од Љухара су и исламизовани Шабовићи из Плава којих има и у Доњем Бихору. Већим делом су католици и славе Никољдан, а мањим делом муслимани.

Пераловићи из Косора се сматрају за староседеоце, а ово братство је неколико генерација давало војводе у племену. Жијо, син родоначелника Перала, је први познати племенски војвода из овог братства. Њега је наследио син Рајич, а њега син Нико кога 1614. године Болица спомиње као једног од двојице кучких војвода. Славе Никољдан. Од Пераловића су муслимани Коленовићи из Гусиња и околине.

Нилејићи из Безјова, односно Нилевићи како се данас презивају, важе за староседеоце у Кучима, а од њих потичу Бојовићи у Грнчару код Гусиња, као и муслимани Љуце из Никшића који прешли у Бјелопољску област. Захваљујући резултату Љуца је утврђено да Нилејићи такође припадају роду Куча. За Радовиће који су најстарије и уједно најбројније братство из села Братач код Невесиња се сматра да су најближи рођаци са Љуцама, тако да највероватније такође потичу од Нилејића. Према сопственом предању су пореклом из Куча одакле су се доселили преко Риђана. О томе да су Радовићи из Куча писао је и војвода Марко Миљанов. Сва православна братства која потичу од Нилејића славе Никољдан.

Бакечевићи из Косора и Коћа су староседеоци у племену. Сви су раније били православци, али су се у Коћима временом поарбанасили и прешли на католичанство и тамо се данас презивају Ђељошевић (Ђељошај на албанском). У Косору славе Никољдан, а у Коћима су некада славили Стевањдан, док данас славе Антоновдан.

Пуришићи и њихов огранак Ивачевићи (или Ивановићи, а на албанском Иванај) из Коћа су пореклом из суседног селишта Јабуке. Како су дуго времена у племенској зајединици са Марима у Коћима, Пуришићи су се временом поарбанасили и прешли на католичанство. Славили су Стевањдан, а сада славе Антоновдан.

Јововићи су према сопственом предању које спомиње Јокановић пореклом са Чева у Озринићима одакле су се доселили најпре у Косор, да би одатле прешли у Момче. Из тог места је део братства касније прешао у Горњу Кржању. Ердељановић их је сматрао за старинце што се испоставило као тачно с обзиром да припадају роду Куча. Славе Никољдан.

Јокановићи-Доброшани су братство из Врбице у Кучима где су досељени из Бањкана у Затријепчу. Према предању које наводи Јокановић за своје братство, у Бањканима су живела браћа Ђуро и Гашо Јокановић па се Ђуро иселио у Врбицу, а од Гаша потичу Гашовићи у Бањканима. Јокановићи се рођакају са неколико братстава истог презимена у Херцеговини, међутим како припадају роду Куча, таква предања се могу одбацити. Јокановићи славе Никољдан, а Гашовићи који су се албанизовали и постали католици славе Малу Госпојину, племенску славу Затријепчана.

Лапи или Љапи су исељено староседелачко братство из Фундине о коме нема много података. На основу презимена се може претпоставити да су били Албанци. Од њих потичу Лапчевићи из Александровачке Жупе захваљујући чијем резултату је утврђена припадност овог исељеног братства роду Куча. Лапчевићи славе Никољдан, а може се претпоставити да је исту славу славило и братство Лапи.

Меховићи су муслиманско братство из Бихора. Милисав Лутовац је забележио да су према предању пореклом из Куча, а у Бихор су досељени као православци и славили су Никољдан. Рођакају се са Фетићима из Краденика, Пепељцима из Годијева и Смајиловићима из Дуге Пољане на Пештеру. Међутим, за Фетиће је утврђено да припадају грани I2-L1229, тако да су очигледно преузели предање Меховића.

Крсна слава

Крсну славу имају не само сва православна, већ и сва католичка албанска братства у Кучима која су овај обичај преузела од Срба. Најчешћа крсна слава у Кучима је Никољдан који славе сва братства у оквиру овог рода која важе за староседелачка, сви Дрекаловићи, део Мрњавчића и католици Љухари. Друга по заступљености слава је Митровдан, слава већег дела Мрњавчића, а трећа слава по бројности је Јесењи Јовањдан кога слави део Мрњавчића и Никићи. Готово сва католичка братства у Затријепчу, укључујући и Бонкеће који припадају роду Куча, славе Малу Госпојину коју они називају Зоја. Братства у Коћима су до половине XX века славила Стевањдан, а данас славе Св. Антонија. Неколико братстава је променило славу у прошлости о чему је Ердељановић детаљно писао. Тако за Беровјани и Перићи некада славили Митровдан као и већина Мрњавчића, па су према предању почели да славе Јесењи Јовањдан да би могли они и Кућани могли једни другима да иду на славу. Љуљановићи су раније славили Никољдан, а према предању почели су да славе Митровдан да би могли да се посећују са Дрекаловићима на славама. Сва албанска братства у Затријепчу су некада славила Никољдан, да би касније почели да славе Малу Госпојину.

Црквени назив славеНародни назив славеДатум по Јулијанском календаруДатум по Грегоријанском календару
Преподобни Антоније ВеликиСв. Антоније17. јануар30. јануар
Рођење Пресвете БогородицеМала Госпођа (Зоја Затријебачка)не празнује сепрва субота октобра
Зачеће Светог Јована Претече и КрститељаЈесењи Јовањдан23. септембар6. октобар
Свети великомученик ДимитријеМитровдан26. октобар8. новембар
Свети Николај, Архиепископ Мириклијски ЧудотворацНикољдан6. децембар19. децембар
Свети првомученик и архиђакон СтефанСтевањдан27. децембар9. јануар

Међу исељеним Кучима су ретки случајеви где су у новим срединама преузимали друге славе. Један од таквих примера су Чампари из Корита који славе Св. Агатоника због чега постоје мишљење да нису сродни Ђаловићима, још једном братству из Куча у Коритима, како им гласи предање.

Црквени назив славеНародни назив славеДатум по Јулијанском календаруДатум по Грегоријанском календару
Свети великомученик ГеоргијеЂурђевдан23, април6. мај
Свети мученик АгатоникСв. Агатоник22. август4. септембар
Преподобна мати ПараскеваПетковдан14. октобар27. октобар
Обновљење храма Светог вликомученика ГеоргијаЂурђиц3. новембар16. новембар
Сабор Светог Архангела Михаила и осталих бестелесних силаАранђеловдан8. новембар21. новембар

Поред крсне славе, сви Кучи прослављају и племенску славу која се још назива и прислужницом, а то је Стевањдан, односно Шћепандан, како ову славу називају у Брдима. Сматра се да су Кучи ову славу узели за племенску јер на дан Светог Стефана победили Турке у бици на Малом Орљеву 1688. године.

Породице

У следећој табели је приказан до сада најпотпунији списак братстава која припадају роду Куча на основу предања о припадности горе наведеним сродним групама братстава према стању из периода између два светска рата. Братства за која је утврђено да насупрот њиховим предањима не припадају овом роду ће нешто касније такође бити наведена.

 

Братство

НасељаСлава

Мрњавчићи

Никезићи

Безјово; Колашин/Горњи Колашин, Зогање/Улцињ, Никезићи/Веља Горана/МркојевићиНикољдан, у Вељој Горани су муслимани

    Бојанићи

    Дрековићи

        Ђекићи

        Лазовићи

    Перовићи

    Јеликићи

        Ђурићи

    Дурковићи

Присоја; ПодгорицаНикољдан

    Вучевићи (делом Никезићи)

Безјово; Колашин, БарНикољдан

        Митровићи (раније Дмитровићи)

Горње Момче, Доње МомчеНикољдан

            Бирови

Маште/ВасојевићиНикољдан

            Прелићи

ВасојевићиНикољдан

        Драговићи

Васиљевац/Куршумлија

        Јанковићи

[Доњи Равни/Равни, Жирци]/Доња Морача, Липово/Горњи КолашинНикољдан

    Муратагићи

Крушево/Плавско-Гусињска областмуслимани

    Дракуловићи

[Гусиње, Војно Село]/Плавско-Гусињска област, Горња Ржаница/ВасојевићиНикољдан

        Вукотићи

        Арсовићи

Војно Село/Плавско-Гусињска областНикољдан

        Турковићи

Војно Село/Плавско-Гусињска областНикољдан

        Павловићи

            Мемедовићи

Војно Село/Плавско-Гусињска областмуслимани

Петровићи

    Дедићи “Беровјани”

Берова/Орахово; Гусиње/Плавско-Гусињска област, Дарза/Улцињска област, Васиљевац/Куршумлија, Буколорам/Прокупље, Обртница/ТоплицаЈесењи Јовањдан

        Ивановићи

Лазе/Плавско-Гусињска областЈесењи Јовањдан

        Спасојевићи (делом Дедићи)

Васиљевац/КуршумлијаЈесењи Јовањдан

        Дабићи

            Гудовићи

Брскут; Доња Ржаница/Васојевићи, Буковица/РожајеМитровдан

            Рајковићи (раније Рањковићи)

УблиМитровдан

            Коматине

[Грачаница, Доња Ржаница, Загорје, Машница]/Васојевићи, Грнчар/Плавско-Гусињска област, [Дежева, Нови Пазар]/Нови ПазарМитровдан, у Новом Пазару су делом муслимани

            Комадине

Живалиће/Вучиниће/Нови Пазар, [Гојиновац, Широке Њиве]/ПрокупљеМитровдан

                Комадиновићи

[Мачковац, Висока, Селиште]/КуршумлијаМитровдан

                Миленковићи

Мачковац/КуршумлијаМитровдан

                Коматиновићи

Прекашница/ПрокупљеМитровдан

                Вуковићи

Прекашница/ПрокупљеМитровдан

                Огњеновићи

Прекашница/ПрокупљеМитровдан

                Јаковљевићи

Рамаћа/КрагујевацМитровдан

                Миловановићи

Рамаћа/КрагујевацМитровдан

                Аксентијевићи

Рамаћа/КрагујевацМитровдан

                Тошановићи-Тошићи

Рамаћа/КрагујевацМитровдан

                Лазовићи

Рамаћа/КрагујевацМитровдан

                Ристићи

Рамаћа/КрагујевацМитровдан

    Љачевићи

Берова/Орахово; ПодгорицаЈесењи Јовањдан, у Подгорици су муслимани

        Браљићи

Берова/ОраховоЈесењи Јовањдан

        Стакићи

Васиљевац/КуршумлијаЈесењи Јовањдан

        Ђекићи

Момишићи/ЉешкопољеЈесењи Јовањдан

    Паљевићи

Берова/ОраховоЈесењи Јовањдан

        Аровићи

Подгорицамуслимани

    Перићи

Лазорце/Орахово, Ново Село; Дарза/УлцињЈесењи Јовањдан

        Кучи

Бабино/ВасојевићиЈесењи Јовањдан

    Мартињаковићи (раније Мартинљаковићи)

        Радосавовићи

Птикаљ/КржањаНикољдан

            Рачковићи

            Симоновићи

            Томовићи

            Цуновићи

            Ђурковићи

Птикаљ/КржањаНикољдан

    Бојовићи “Маковићи”

Лазовићи/УблиНикољдан

        Јововићи

Поткрш/БратоножићиНикољдан

        Стевановићи

Петриље/МедвеђаНикољдан

    Мацановићи*

Махала/ЗетаЈесењи Јовањдан

        Становићи

[Бијело Поље, Гостиљ]/ЗетаЈесењи Јовањдан

            Ркочевићи

Подгорицамуслимани

            Ђурчевићи

Вракамуслимани

Љешевићи

    Љуљановићи “Криводољани”

видети Каљевиће и Ћетковиће

        Перковићи

Горња Кржања; ПодгорицаМитровдан

            Бућићи

ДољаниМитровдан

        Митровићи

Горња КржањаМитровдан

            Дмитровићи

Горња КржањаМитровдан

        Јовановићи

Горња КржањаМитровдан

        Савићи

Горња КржањаМитровдан

            Бећковићи

Доња КржањаМитровдан

        Нелевићи (раније Нељевићи)

Прелевићи/Убли; Гусиње/Плавско-Гусињска областНикољдан, у Гусињу су муслимани

            Раичевићи

Лазе/Плавско-Гусињска областМитровдан

        Каљевићи (делом Љуљановићи)

КржањаМитровдан

            Љаљевићи

                Љакићи

                    Гошовићи

Доња КржањаМитровдан

                    Баљушићи

                        Бојовићи

Горња КржањаМитровдан

                            Прентићи

Криви До, Доња КржањаМитровдан

                            Пакевићи

Кржања; Мачја Стена/Куршумлија, Невољане/ВучитрнМитровдан

                Миљићи

Доња КржањаМитровдан

                    Шћеповићи

Доња Кржања; Подгорица, Ријека Црнојевића/Цеклин, Никшић, Шавник/Дробњаци, Дарза/Улцињска областМитровдан

                    Марићи

Доња КржањаМитровдан

                        Костовићи

Доња КржањаМитровдан

                Манојловићи

Доња КржањаМитровдан

                    Мирковићи

Подгорица, Љешница/БихорМитровдан

                Крговићи

Штитарица/Поља Колашинска, [Барице, Лијеска, Писана Јела, Прошћење]/Доњи Колашин, Ресник/Бијело Поље, Заступ/ПријепољеМитровдан

                Чабаркапе

[Барице, Писана Јела]/Доњи Колашин, [Ђурђевића Тара, Крупице]/Затарје, [Водно, Маоче]/Пљевља, Јелина Гора/Руданци/Шаранци, Слатина/ПријепољеМитровдан

                Шепићи

Пушањски До/ЗатарјеМитровдан

                Шутовићи

Штитарица/Поља КолашинскаМитровдан

                Ћетковићи

околина ЂаковицеМитровдан

                Николићи

Кржања; Бриска Гора/Улцињска областМитровдан

                Пајовићи

Кржања; ПодгорицаМитровдан

                Мркулићи (делом Мркуљићи)

[Гусиње, Доља, Лазе, Војно Село]/Плавско-Гусињска областМитровдан, у Гусињској области су муслимани

                    Рајчетићи

Доња КржањаМитровдан

                    Арамбашићи

Доња КржањаМитровдан

                    Драшковићи

Доња КржањаМитровдан

                    Перовићи

Доња КржањаМитровдан

            Зоњићи

Криви ДоМитровдан

            Јусуфрамићи

Љуљани/Диноша/Груде, Подгорица, Скадармуслимани

        Ћетковићи (делом Љуљановићи)

Ледине/Фундина, Подгорицамуслимани

            Мустафагићи

            Прековићи

            Цурићи

            Ледињани

Тузи/Груде, Подгорица, Радетина/Рожајемуслимани

        Мијовићи

Горња КржањаМитровдан

            Јањићи

видети Митровиће

                Николићи

Мал-Брињ/УлцињМитровдан

                Вељовићи

Васиљевац/КуршумлијаМитровдан

                    Митровићи (званично Јањићи)

Васиљевац/КуршумлијаМитровдан

                Крстовићи

Васиљевац/КуршумлијаМитровдан

                    Аксовићи

Васиљевац/КуршумлијаМитровдан

        Вујошковићи

            Никићи

Горња КржањаМитровдан

        Илићи

Беране/ВасојевићиМитровдан

        Нушовићи

Гусиње/Плавско-Гусињска областмуслимани

    Живковићи (раније Жиковићи)

Живковићи/Убли; Матагужи/Зета, УлцињНикољдан

        Аџићи (раније Аџијићи)

Живковићи/УблиМитровдан

            Стојановићи

Васиљевац/Куршумлија, Видовача/ПрокупљеМитровдан

        Мировићи

Живковићи/УблиМитровдан

            Ђуровићи

Живковићи/УблиМитровдан

                Милићевићи

Преветица/ТоплицаМитровдан

            Љашовићи

Живковићи/УблиМитровдан

                Спасојевићи

Васиљевац/КуршумлијаМитровдан

            Мијатовићи

Живковићи/УблиМитровдан

                Љаковићи

Живковићи/УблиМитровдан

            Максимовићи

[Васиљевац, Мердаре]/КуршумлијаМитровдан

            Илићи

Мердаре/КуршумлијаМитровдан

    Љушевићи

Колашинмуслимани

    Главатовићи

[Цикнићи, Рашовићи]/ФундинаНикољдан, мањим делом су муслимани

        Сутовићи “Цикнићи”

            Паћукићи

            Ђурићи

[Међугор, Крајиновиће]/СјеницаНикољдан

                Абдулаховићи

Сјеницамуслимани

            Кучи

Милованац/Пећмуслимани

            Гашићи

[Гораждевац, Главичица]/ПећНикољдан

            Костићи

Међере/ТоплицаЂурђиц

                Милутиновићи

Међере/ТоплицаЂурђиц

        Вучинићи

Кути/ОраховоМитровдан

            Ораовци

Кути/ОраховоМитровдан

            Маљевићи

Гусиње/Плавско-Гусињска областмуслимани

        Дракуловићи

Кути/ОраховоМитровдан

        Никочевићи

Кути/Орахово; Заљево/Барска областМитровдан

        Пренкићи-
Мартиновићи

Никшићка областмуслимани

Ђурђевићи

Лијешта; Подгорица, Ђурђевића Тара/Затарје, Јакупи/Потпеће/Пљеваљска област, Лијеска/Доњи Колашин, Церово/Бијело Поље, Беране/Васојевићи, [Слатина, Пријепоље]/ПријепољеМитровдан у Лијештима, у осталим местима су муслимани

    Вујошевићи

Подград/ОраховоМитровдан

        Марашевићи

        Радевићи

        Машановићи

            Поповићи

Хртица/ПодујевоМитровдан

            Синановићи

Васиљевац/КуршумлијаМитровдан

        Ђекићи

Матагужи/ЗетаМитровдан

            Јогићи

Владни/Зетамуслимани

        Радончићи (раније Радоњчићи)

[Гусиње, Крушево, Грнчар, Лазе, Досуђе]/Плавско-Гусињска областмуслимани

            Луковићи

[Коморача, Метех, Плав, Прњавор, Рудо Поље]/Плавско-Гусињска областмуслимани

                Асанлуковићи

Коморача/Плавско-Гусињска областмуслимани

            Смакићи

Османбегово Село/Коритамуслимани

            Решовићи

Надумце/Тутинмуслимани

            Синановићи

Надумце/Тутинмуслимани

            Џанковићи

Надумце/Тутинмуслимани

            Арслановићи

Надумце/Тутинмуслимани

            Сејдовићи

Надумце/Тутинмуслимани

            Ахметовићи

Надумце/Тутинмуслимани

            Халиловићи

Надумце/Тутинмуслимани

            Шаћировићи

Надумце/Тутинмуслимани

            Наиловићи

Надумце/Тутинмуслимани

            Арифовићи

Надумце/Тутинмуслимани

            Мујковићи

Надумце/Тутинмуслимани

        Подбићани

Брвине/Пријепољемуслимани

    Милићи

Подград/Орахово; Дајбабе/ЗетаМитровдан

        Дрековићи

            Дечковићи

            Ниљићи

            Перовићи

        Маковићи

        Каљевићи

        Љумановићи

            Драговићи

            Мировићи

            Рашовићи

[Васиљевац, Крчмаре]/КуршумлијаМитровдан

    Прељевићи

Колашин/Горњи Колашин, Чокрлије/Доњи Колашинмуслимани

        Камберовићи

Колашин/Горњи Колашинмуслимани

        Тахировићи

Колашин/Горњи Колашинмуслимани

        Нуковићи

Колашин/Горњи Колашинмуслимани

        Виличићи

Колашин/Горњи Колашин, Бјелахова/Пријепољемуслимани

        Башевићи

Колашин/Горњи Колашинмуслимани

    Аловићи

Подгорицамуслимани

    Дучићи

Дучићи; Плав/Плавско-Гусињска областМитровдан, у Плаву су муслимани

        Раковићи (делом Дучићи)

ДучићиМитровдан

        Цековићи

ДучићиМитровдан

        Ђуровићи

ДучићиМитровдан

        Вуљевићи

ДучићиМитровдан

        Ивановићи

ДучићиМитровдан

        Радовановићи

ДучићиМитровдан

        Драговићи

ДучићиМитровдан

        Савовићи

Дучићи; Дарза/Улцињска областМитровдан

        Митровићи

ДучићиМитровдан

        Милићи

ДучићиМитровдан

Костровићи

    Бошковићи

Костровићи/УблиНикољдан

    Крковићи

ПодгорицаНикољдан

    Крцаловићи

Костровићи/Убли, Птикаљ/Кржања; Бар, ПодгорицаНикољдан

Рајовићи*

    Гољевићи (делом Голевићи)

Рајовићи/Убли; Гусиње/Плавско-Гусињска областНикољдан, у Гусињу су муслимани

Гаровићи*

Башча/Рожаје, Куршумлијска Бања/КуршумлијаМитровдан

    Раковићи

    Аврамовићи

    Јанковићи

Батник/РашкаМитровдан

Миличани*

[Вињиште, Белошевац, Ердеч]/КрагујевацМитровдан

Кевићи*

    Јовановићи

Радаљ/Мали ЗворникМитровдан

    Теодоровићи

Радаљ/Мали ЗворникМитровдан

    Вуковићи

Радаљ/Мали ЗворникМитровдан

Човићи*

Вољевци/Мали ЗворникМитровдан

Недићи*

    Илићи

Васиљевац/КуршумлијаМитровдан

Дрекаловићи

Турковићи

Подгорицамуслимани

Вујошевићи

Убли, Маслине, Купусци; Заград/Васојевићи, [Затон, Љешница, Припчићи]/Бихор, Мијеле/Мрке/ПипериНикољдан

    Ђурићи

    Оташевићи

Гусиње/Плавско-Гусињска областНикољдан

    Дедићи (делом Вујошевићи)

Заугао; Забјело/ЗетаНикољдан

        Ивановићи

БрскутНикољдан

    Чарапићи

Убалац; Бели Поток/Вождовац/Београд, Крива Река/Горњи МилановацНикољдан, Ђурђевдан у Белом Потоку

        Савовићи (делом Вујошевићи)

Косор, Доње Момче, Горње Момче, Горња Кржања, КупусциНикољдан

        Остојићи

Велики Борак/БарајевоЂурђиц

            Максимовићи

Велики Борак/БарајевоЂурђиц

            Настићи

Велики Борак/БарајевоЂурђиц

            Павловићи

Божидаревац/БарајевоЂурђиц

        Стојаковићи

Велики Борак/БарајевоЂурђиц

            Стојићевићи

Велики Борак/БарајевоЂурђиц

        Чупићи

Ноћај/Мачванска Митровицанепознато

        Симићи

Санковацнепознато

        Марковићи

Зуце/Вождовац/БеоградЂурђевдан

        Стефановићи

Ритопек/ГроцкаЂурђиц

    Божовићи

ЗагредаНикољдан

    Никовићи

        Вујадиновићи

Доње Момче, Горње Момче, Горња Кржања; Љешница/БихорНикољдан

            Митровићи

Васиљевац/КуршумлијаНикољдан

            Вуковићи

Баловац/ПодујевоНикољдан

            Петровићи

[Васиљевац, Мердаре]/Куршумлија, [Мировац, Баловац]/ПодујевоНикољдан

            Мицановићи

Љуће/Пљевља, Гранчарево/Доњи Колашин, [Бијело Поље, Равча Поље]/Бијело Пољемуслимани
            Бошковићи[Маоче, Бељковићи, Зекавице]/Пљевљамуслимани

                Алиловићи

                Кујовићи

                Адиловићи

[Коврен, Бабајићи, Блишково, Стожер]/Доњи Колашин, Бродарево/Пријепољемуслимани

                Баоровићи

[Коврен, Блишково]/Доњи Колашинмуслимани

                Дурановићи

Вруља/Пљевљамуслимани

                Ђозгићи

Маоче/Пљевљамуслимани

                Мемићи

[Водно, Вруља, Маоче, Мијаковићи]/Пљевљамуслимани

                Мердовићи

Кричак/Затарјемуслимани

                Муминовићи

Блишково/Доњи Колашин, Оштра Стијена/Пријепољемуслимани

                Реџовићи

[Видре, Врела, Подборова, Тикова]/Пљевљамуслимани

                    Ружићи

Подборова/Пљевљамуслимани

                    Фелаховићи

Станчани/Пљевљамуслимани

                    Бамбури

Кордовина/Пљевљамуслимани

                Раповићи

[Мијаковићи, Станчани]/Пљевља, Косаница/Затарјемуслимани

                Сердаревићи

Горице/Доњи Колашинмуслимани

                Синановићи

[Водно, Дубочица]/Пљевља, Варине/Затарје, [Горице, Граб]/Доњи Колашинмуслимани

                Цигуљини

[Бељковићи, Варине, Маоче]/Пљевљамуслимани

                Штроке

Горице/Доњи Колашин, [Башчиновићи, Забрђе]/Пљевљамуслимани

        Рашовићи

Доње Момче, Горње МомчеНикољдан

        Љаковићи

            Паљевићи

Доње Момче, Горње МомчеНикољдан

    Маровићи

ЗаугаоНикољдан

    Јовановићи

Осредци/Доња МорачаНикољдан

        Милутиновићи

        Вучковићи

        Рашовићи

        Јошовићи

    Перишићи

БрскутНикољдан

    Вулетићи

БрскутНикољдан

    Премићи

Премићи/ФундинаНикољдан

    Дрекаловићи

Трепча/ВасојевићиНикољдан

Иликовићи

    Петровићи

Косор, Биоче; Петровац/ЛесковацНикољдан

    Ивановићи

Поткрајнице, Маслине, Ново Село, Врбица, Фундина, Доњи Медун, Рачице, Косор, Ограђеница, Грб Дољански, Зеленика, Сјенице, Цварин, Златица, Кости; Голубовци/Зета, Подгорица, БарНикољдан

        Оташевићи

        Вукстанковићи

            Шкуртовићи

        Никићи

        Томовићи

            Ђуровићи

            Јоковићи

            Миловановићи

            Машовићи

            Кикићи

            Паовићи

                Нововићи

                Лукићи

                Перишићи

                Ђуровићи

            Нокачевићи

            Велишићи

                Омербожовићи

Омербожовићи/Груде, Бармуслимани

            Шутковићи (делом Ивановићи)

Дољани; Радетина/РожајеНикољдан, у Радетини су муслимани

                Дрекаловићи

Весниће/Тутинмуслимани

            Човићи

[Стожер, Прошћење]/Доњи Колашин, Дашница/АлександровацНикољдан

                Смиљновићи

Јабланово/БистрицаНикољдан

        Радојевићи

Врбица, на Буруму, МаслинеНикољдан

            Вујовићи

Никољдан

                Пешовићи

Никољдан

                Дацовићи

Никољдан

                Мирковићи

Никољдан

            Драгојевићи

Доњи Медун; Ново Село/Бјелопавлићи, Голубовци/ЗетаНикољдан

            Крдовићи

        Павловићи

Ивање/БихорНикољдан

        Пижурице

Веље Дубоко/Ровца, Доња Бијела/Дробњак, [Липово, Селиште]/Горњи КолашинНикољдан

        Миловановићи

Мачја Стена/ КуршумлијаНикољдан

        Степићи

[Крчмаре, Врани До]/КуршумлијаНикољдан

    Поповићи

Убли, Скоч, Пазариште, Под-Крш Соколов, Поткрајнице, Маслине, Ново Село, Врбица, Горњи Медун, Доњи Медун, Доње Стравче; [Балабани, Ракића Куће]/Зета, Заостро/Васојевићи, Зогање/Улцињска областНикољдан

        Нововићи “Мицуљевићи”

        Пејовићи

            Џоновићи

            Јоковићи

            Перовановићи

            Андријићи

            Спаовићи

            Чубровићи

        Миљановићи

Горњи МедунНикољдан

        Касомовићи

Рашовићи/Фундина, Горњи МедунНикољдан

            Драговићи

                Блажијићи

        Новичићи

Горњи МедунНикољдан

        Рашовићи

Рашовићи/Фундина, Горњи Медун; Велика, Подгорица, Ракића Куће/Зета, Дарза/Улцињска областНикољдан

            Кркићи

                Вуљевићи

                Јовановићи

                Миљевићи

                Бешићи

            Гогићи

            Станковићи

            Кирићи

        Томовићи

Поља/Поља КолашинскаНикољдан

        Медуњани

[Гусиње, Плав, Брезојевица, Рудо Поље]/Плавско-Гусињска областмуслимани

        Анђелићи

Калудра/ВасојевићиНикољдан

        Божовићи

[Главаца, Кирикуће, Праћевац, Бастахе]/Горња Села, Горажде/Васојевићи, Заград/Бијело Поље, [Затон, Дубово, Бољанине, Растока, Срђевац]/Бихор, Ботурићи/Бистрица, КоритаНикољдан

            Весковићи

[Костићи, Ивање]/Бихормуслимани

        Ђаловићи

[Ђаловићи, Дупљаци]/КоритаНикољдан

        Драгићевићи

            Чампари

Чампари/КоритаСв. Агатоник

                Бусарци

КнићСв. Агатоник

                Милосављевићи

Грабовац/КнићСв. Агатоник

        Котлице

Тимар/ДробњациНикољдан

        Ристићи

Баре/УскоциНикољдан

        Станићи

[Баре, Сировац]/Ускоци, Прошћење/Поља КолашинскаНикољдан

        Тмушићи

Баре/УскоциНикољдан

        Фетаховићи

Рожаје, Нови Пазармуслимани

        Бећирагићи

Рожајемуслимани

            Адемовићи

Митрова/Тутинмуслимани

        Ганићи (раније Ганијићи)

[Рожаје, Кољено]/Рожаје, Плав/Плавско-Гусињска област, [Себечево, Нови Пазар]/ Нови Пазармуслимани

        Камберовићи

            Кардовићи

Рожаје, Тутинмуслимани

            Чолаковићи

Рожаје, [Драга, Мојстир, Чулије, Шпиљани]/Тутинмуслимани

            Хаџићи

Рожајемуслимани

            Хамзагићи

Рожаје, Тутинмуслимани

        Хусовићи

Кољено/Рожајемуслимани

            Бачевић

Бачевац/Рожајемуслимани

            Хоџићи

Бачевац/Рожајемуслимани

        Рамовићи

            Изберовићи

[Лучице, Бишево]/Рожајемуслимани

            Лучани

Лучице/Рожајемуслимани

            Ибрахимовићи

Језгровиће/Тутинмуслимани

            Лучичани

[Језгровиће, Старчевиће]/Тутинмуслимани

            Махмутовићи

Језгровиће/Тутинмуслимани

            Ризвановићи

Старчевиће/Тутинмуслимани

        Кучевићи

Жабрен/Сјеницамуслимани

        Адемовићи

Ђерекаре/Тутинмуслимани

        Аљовићи

[Ђерекаре, Тутин]/Тутинмуслимани

        Ахметовићи

Ђерекаре/Тутинмуслимани

        Дестановићи

Ђерекаре/Тутинмуслимани

        Ибровићи

Ђерекаре/Тутинмуслимани

        Куртовићи

Ђерекаре/Тутинмуслимани

        Суљевићи (раније Суљовићи)

Ђерекаре/Тутинмуслимани

        Халиловићи

Ђерекаре/Тутинмуслимани

        Хусовићи

Ђерекаре/Тутинмуслимани

        Дуљевићи

Међугор/Сјеницамуслимани

    Лаковићи (раније Љаковићи)

Врбица, Доњи Медун; Добре Воде/МркојевићиНикољдан

    Вуксановићи

БиочеНикољдан

        Вукићи

        Драгојевићи

        Мијатовићи

    Лазовићи

Убли, Доње СтравчеНикољдан

        Киковићи

        Шћепановићи

    Вукославовићи

БиочеНикољдан

Чејовићи

 Ћурјан/Крајина, видети Матовиће, Бариће и МићковићеНикољдан, у Ћурјану су муслимани

    Матовићи (делом Чејовићи)

Косор, Убли, Горње Стравче; Мердаре/ПодујевоНикољдан

        Барићи (званично
Чејовићи)

СтравчеНикољдан

            Цамовићи

КруосаНикољдан

                Пауновићи

Санковић/Мионица, Мердаре/КуршумлијаНикољдан

    Божовићи

Убли, Стравче; ПодгорицаНикољдан

        Мићковићи (делом Чејовићи)

Безјово, Маслине, Ново Село, Видијење, Цварин/Видијење; Бар, Затон/БихорНикољдан

            Асановићи

            Бјелановићи

            Шукнићи

    Павићевићи

Убли, Мазаница, Брезојевице/Горње Стравче; Улцињ, Пљевља, Досуђе/Плавско-Гусињска област, Петровац/ЛесковацНикољдан

        Рашовићи

            Перовановићи

            Станојевићи

        Станковићи

            Бућковићи

                Ђелошевићи

                Синановићи

            Пауновићи

    Прелевићи (раније Прељевићи)

Косор, Прелевићи/Убли, Круоса, Доње Стравче, Бољев До, Голо Брдо, Маслине, Дољани; Подгорица, Лучице, Пипери, Ракића Куће/Зета; Беране/Васојевићи, [Љешница, Затон]/Бихор, Нови ПазарНикољдан

        Дедпрелевићи

            Лабудовићи

            Станишићи

        Митарпрелевићи

        Иванпрелевићи

            Кековићи

            Николићи

            Шутановићи

                Белојевићи

ДољаниНикољдан

    Радевићи

КосорНикољдан

    Радоњићи

Косор, Убли, Медун, Смоковац, Видјење, Маслине, Дољани; [Балабани, Голубовци]/Зета; Попе/ТутинНикољдан

        Вујовићи

            Ћетковићи

            Мргуновићи

            Секулићи “Ацнићи”

        Ђуковићи

            Боровићи

            Јанковићи

        Нововићи

            Петровићи

            Цурановићи

        Петровићи

        Јоцовићи

Границе/Луково, Тушиња/Дробњаци, Маоче/ ПљевљаНикољдан

    Љатићи

УблиНикољдан

    Дедићи

УблиНикољдан

Мијовићи

Лијешта, Раћеси, Биоче, Косор, Убли, Брезојевице; [Матагужи, Голубовци]/Зета, Бријеге/Брчели, Дарза/УлцињНикољдан, у Бријегама славе Ђурђевдан

    Бошковићи

    Вулићи

    Лазовићи

        Асановићи

        Мргуновићи

    Нонићи

        Васовићи

        Савовићи

        Спајићи

            Беговићи

    Ћапићи

Вишњићи*

Црниш/Бихор, Метањац/Бијело Пољемуслимани

Дуровићи*

Годуша/Бихормуслимани

Мулићи*

Годуша/Бихор, [Бијело Поље, Кукуље]/Бијело Пољемуслимани

Дрекаловићи*

Каран/УжицеНикољдан

Чивовићи*

Прлине/РудникНикољдан

Вучковићи*

Водањ/СмедеревоСтевањдан

Шарчевићи*

БаточинаНикољдан

Рабасовићи*

Солотуша/Бајина БаштаНикољдан

    Милетићи

Солотуша/Бајина БаштаНикољдан

        Благојевићи

Солотуша/Бајина БаштаНикољдан

    Александровићи

Солотуша/Бајина БаштаНикољдан

Гентићи*

[Солотуша, Гола Глава]/Бајина БаштаНикољдан

    Стаменићи

Обајгора/Бајина БаштаНикољдан

    Филиповићи

Солотуша/Бајина БаштаНикољдан

Бонкећи (Bonkeq)

Ђокићи (Gjokaj)

Мужечк/ЗатријебачМала Госпођа (Зоја Затријебачка)

Дацићи (Dacaj)

Мужечк/ЗатријебачМала Госпођа (Зоја Затријебачка)

Никђерковићи (Nikgjerkaj)

    Ђољевићи (Gjolaj)

Мужечк/ЗатријебачМала Госпођа (Зоја Затријебачка)

    Николићи (Nikollaj)

[Мужечк, Цијевна]/ЗатријебачМала Госпођа (Зоја Затријебачка)

Никмараши (Nikmarash)

    Љуљници (Lulnik)

        Араповићи (Arapaj)

Никмараш/ЗатријебачМала Госпођа (Зоја Затријебачка)

        Маргиљићи (Margilaj)

Никмараш/ЗатријебачМала Госпођа (Зоја Затријебачка)

        Грађевићи

Подгорицамуслимани

    Ђељошевићи (Gjeloshaj)

Никмараш/ЗатријебачМала Госпођа (Зоја Затријебачка)

    Ђурашевићи (Gjurashaj)

Никмараш/ЗатријебачМала Госпођа (Зоја Затријебачка)

Дукићи (Dukaj)

Будза/ЗатријебачМала Госпођа (Зоја Затријебачка)

Ђуравчевићи (Gjuravçaj)

Будза/ЗатријебачМала Госпођа (Зоја Затријебачка)

    Пјетровићи

[Гусиње, Доља]/Плавско-Гусињска областмуслимани

    Цурановићи (Curanaj)

Вишњево/Плавско-Гусињска областМала Госпођа (Зоја Затријебачка)

Чунговићи (изумрли)

Стјепово/ЗатријебачМала Госпођа (Зоја Затријебачка)

Ђекићи (Gjekaj)

Стјепово/ЗатријебачМала Госпођа (Зоја Затријебачка)

Дедивановићи (Dedivanaj)

Стјепово/ЗатријебачМала Госпођа (Зоја Затријебачка)

Ђоновићи (Gjonaj)

Стјепово/ЗатријебачМала Госпођа (Зоја Затријебачка)

Љуцовићи (Lucaj)

Стјепово/ЗатријебачМала Госпођа (Зоја Затријебачка)

Никочевићи*

[Гусиње, Крушево, Доља, Заграђе]/Плавско-Гусињска областмуслимани

Луцевићи*

[Гусиње, Крушево]/Плавско-Гусињска областмуслимани

Фератовићи*

[Гусиње, Будевица]/Плавско-Гусињска областмуслимани

Ђешевићи*

Плав/Плавско-Гусињска област, Брезојевица/Васојевићимуслимани

Кусићи*

Плав/Плавско-Гусињска областмуслимани

Џукелићи

Џукелићи

    Вуљевићи

Лазорце/ОраховоНикољдан

        Нововићи

ТоплицаНикољдан

        Тошовићи

[Мировац, Хртица]/ПодујевоНикољдан

        Митровићи

Лазорце/Орахово, Бриска Гора/Улцињска областНикољдан

    Ђонлекићи (Gjonlekaj)

Стјепово/ЗатријебачМала Госпођа (Зоја Затријебачка)

    Перишићи

Лазорце/ОраховоНикољдан

    Џукеле

[Ораховица, Доња Љешница, Бојишта, Јабучно]/Бијело Поље, [Лепенац, Жари, Кичава]/Доњи Колашин, Радојева Глава/Бистрица, Ивање/Бихор, Комаран/Пријепољемуслимани

Никићи и Нуцуловићи (Nuculaj)

Никићи

Лазорце/Орахово, Ново Село, Кржања; Бар, Подгорица, Зогање/Улцињска област, Владни/ЗетаЈесењи Јовањдан

    Пајовићи

Лазорце/Орахово, Ракића Куће/Зета, Подгорица, [Мал Бриња, Зогање]/Улцињска областЈесењи Јовањдан

        Вушићи

        Мицовићи

        Цанићи

        Шабовићи

        Ораховци

Владни/Зетамуслимани

Нуцуловићи (Nuculaj)

Коћи; Зогање/УлцињСв. Антоније

    Уљићи (Ulaj)

КоћиСв. Антоније

        Реџићи

[Плав, Рудо Поље]/Плавско-Гусињска област, Брезојевица/Васојевићимуслимани

    Реџовићи

Пештермуслимани

Мартинићи-Љухари

Ђољевићи (Gjolaj)

[Љухари, Какаричка Гора]/ФундинаНикољдан

Перковићи (Perkaj)

[Љухари, Какаричка Гора]/ФундинаНикољдан

Муховићи (Muhaj)

[Љухари, Какаричка Гора]/Фундинамуслимани

Шабовићи

[Гусиње, Плав, Богајиће, Метех]/Плавско-Гусињска област, Горња Ржаница/Васојевићи, Брестовик/Бихормуслимани

    Феровићи

Плав/Плавско-Гусињска областмуслимани

Пераловићи

Пераловићи

Косор; ПодгорицаНикољдан

    Кулићи

Подгорица, Владне/ЗетаНикољдан

    Коленовићи

[Гусиње, Коленовићи, Крушево, Грнчар, Лазе]/Плавско-Гусињска областмуслимани

Нилејићи

Нилевићи (раније Нилејићи)

Безјово; ПодгорицаНикољдан

    Радовановићи

ПодгорицаНикољдан

    Ристовићи

ПодгорицаНикољдан

    Бојовићи

[Грнчар, Доља]/Плавско-Гусињска областНикољдан

    Радовићи

[Братач, Доња Бијења]/НевесињеНикољдан

    Љуце

[Бијело Поље, Горња Љешница, Крушево, Равча Поље, Побрњица, Дио, Прибиловићи, Пали]/Бијело Поље, [Катун, Нанге]/Пљеваљска областмуслимани

        Никшићи

Нови Пазармуслимани

Бакечевићи

Бакечевићи

КосорНикољдан

    Вуксановићи

    Шћеповићи

    Ђељошевићи (Gjeloshaj)

КоћиАнтоновдан

Пуришићи

Пуришићи

КоћиАнтоновдан

    Ивановићи (Иванај)

КоћиАнтоновдан

Јововићи

Јововићи

Момче, Горња Кржања; Подгорица, ДаниловградНикољдан

    Аџиманићи

Никшићмуслимани

Јокановићи-Доброшани

Јокановићи

Врбица, Дољани, Маслине, Доњи Медун; ПодгорицаНикољдан

    Гашовићи (Gashaj)

Бањкани (Бенкај)/ЗатријебачМала Госпођа (Зоја Затријебачка)

Лапи

Лапи

    Лапчевићи

Рокци/АлександровацНикољдан

Меховићи

Меховићи

[Бор, Понор, Затон, Годијево, Лозна, Црхаљ, Радманци]/Бихор, Негобратина/Корита, Костеница/Бистрицамуслимани

Напомене:
Презиме – огранак братства чије презиме није у званичној употреби
Презиме – братство за које је утврђено да припада роду Куча
Место – место из ког потиче тестирани припадник братства
За некадашња братства која су се разгранала или променила назив нису наведена места становања и крсна слава.
За родове чија братства празнују више крсних слава подвучена је најстарија крсна слава.
Места становања у ван племенске територије у Црној Гори су наведена у формату засеок/село/племе или област, а ван Црне Горе у формату засеок/село/општина.
* братства која нису у родословима великих родова

Поред братстава из Куча и оних која потичу из овог племена, за поједина братства се такође испоставило да припадају роду Куча иако немају такво предање.

БратствоНасељаСлава

Адиловићи
према предању потичу из Борја код Кукса у Албанији

АдиловићиБистрица, Брестовик/Бихор, Личине/Корита, Бијело Пољемуслимани
    ТекбашиИстанбулмуслимани

Алијагићи
према предању потичу из Гусиња

Алијагићи
    Гусинци (раније Гисињци)[Јабланово, Костеница]/Бистрица, Шоља/Сјеница, Долово/Тутин, Нови Пазармуслимани
    ГусињаниИбарац/Рожајска областмуслимани

Бакићи
према предању потичу од Васојевића-Новаковића

БакићиЗабрђе, Беране; околина Ивањице, Јабланица/Чајетина, Тубравић/Ваљево, Качер, Црни Врх/Пећ, Добри До/КуршумлијаАранђеловдан
    Шабовићи
    Никовићи
    Перовићи
    Вукашиновићи
    ЈеремићиТубравић/ВаљевоАранђеловдан
    ГајићиТубравић/ВаљевоАранђеловдан
    МарићиТубравић/ВаљевоАранђеловдан
    АрсеновићиТубравић/ВаљевоАранђеловдан

Бандери и Цириковићи
према предању потичу из Анадолије

Бандери
    СмајлевићиПлав/Плавско-Гусињска областмуслимани
ЦириковићиСкић/Плавско-Гусињска областмуслимани
    ЂутовићиПлав/Плавско-Гусињска областмуслимани
    ОлевићиПлав/Плавско-Гусињска областмуслимани
    МулковићиСкић/Плавско-Гусињска областмуслимани

Бекташевићи и Зећировићи
према предању потичу из Анадолије
(постоји и мишљење да су из Куча што се испоставило као тачно)

БекташевићиЛахоло/Бихор, [Недакуси, Расово]/Бјелопољска област, Нови Пазармуслимани
ЗећировићиЛахоло/Бихор, Витомирица/Пећмуслимани

Каљићи
према предању потичу од Бјелопавића-Митровића-Калезића

Калићи (раније Каљићи)Ђурђевића Тара/Затарје, [Гранчарево, Кичава, Граб, Шаховићи, Чоклије, Папе, Лијеска, Обод]/Доњи Колашин, [Доња Љешница, Јабучно]/Бејлопољска областмуслимани
    Хелдићи[Мојковац, Лепенац, Обод]/Доњи Колашинмуслимани
    Ланићинепознатомуслимани
    Жаренинепознатомуслимани
    Чоковићи[Чоковићи/Церово, Прибиловићи, Јабучно, Оклади, Зминац] /Бејлопољска област, Затон/Бихормуслимани
    Гезовићи[Горња Љешница, Јабучно, Оклади]/Бејлопољска областмуслимани
    РачићиОбод/Доњи Колашин, Доња Љешница/Бејлопољска областмуслимани
    КупусариОбод/Доњи Колашинмуслимани
    Хасићи
        ИбрахимовићиОбод/Доњи Колашин, Каљин/Врачево/Лепосавићмуслимани
    РеџовићиИвање/Бихормуслимани
    КолашинциЛукавица/Тутинмуслимани

Каришици
према предању потичу од Васојевића

КаришициБијело Поље, Ботурићи/Бистрица, [Захумско, Тријебине]/Сјеница, [Доње Мухово/Мухово, Велика Трнава/Трнава, Нови Пазар]/Нови ПазарМитровдан у Бијелом Пољу, у осталим местима су муслимани

Каровићи
према предању потичу из Колашина

Каровићи
    ТарићиКладница/Сјеницамуслимани

Качапори
према предању потичу из Рожаја и род су са Курпејовићима који су из Мораче
(постоји и мишљење да су из Куча што се испоставило као тачно)

Качапори[Орље, Муровац, Комине]/Тутин, Нови Пазармуслимани
    МуратовићиОрље/Тутинмуслимани
    МустафићиОрље/Тутинмуслимани
    АвдовићиМуровац/Тутинмуслимани
    ХамидовићиКожље/Нови Пазармуслимани
    РагиповићиОрље/Тутинмуслимани

Љаљевићи
према предању потичу од Букумира-Љаљовића

Љаљевићи[Љетине, Церово, Припчићи]/Бјелопољска област, Радојева Глава/Бистрица, Сига/Доњи Колашинмуслимани
    БихорциДелимеђе/Тутинмуслимани
    БандићиБистрица, Радавац/Пећ, Ковраге/Истокмуслимани

Мартиновићи-Колашинци
према предању потичу од Орловића-Мартиновића и живели су у Колашину

Мартиновићи[Бијело Поље, Горња Љешница, Доња Љешница, Кукуље, Церово, Дио, Оклади, Ресник, Лознице]/Бјелопољска област, [Павино Поље, Соколац, Коврен, Чокрлије]/Доњи Колшин, [Косаница, Ђурђевића Тара]/Затарје, Побретићи/Бистрица, Корита, Буковица/Рожајска област, Бољаре/Сјеница, [Долово, Радуша]/Тутинмуслимани
    Фехратовићи[Брезовица, Муровце]/Нови Пазармуслимани

Маџгаљи-Бјелопољци
непознатог су порекла

Маџгаљи[Доња Љешница, Недакуси]/Бјелопољска област, [Доња Трнава/Рајиновићка Трнава, Нови Пазар]/Нови Пазармуслимани

Миливојевићи
према предању потичу из Старе Србије

Миливојевићи[Горње Јариње/Јариње, Бербериште]/ЛепосавићЂурђевдан

Мујовићи
непознатог су порекла

МујовићиЈаребице/Тутинмуслимани

Плазинићи
непознатог су порекла

ПлазинићиГуберевци/ЛучаниНикољдан

Радевићи-Мезгаљани
према предању потичу од Васојевића-Новаковића-Радевића из Лијеве Ријеке

РадевићиМезгаљи/ШекуларАранђеловдан

Рамови
непознатог су порекла

РамовиМартиновићи/Плавско-Гусињска областмуслимани

Рахићи
према предању потичу од Васојевића-Рајевића-Лопаћана-Ђукића

РахићиТријебине/Сјеницамуслимани

Салиховићи
непознатог су порекла

СалиховићиДољани/Нови Пазармуслимани
    ДољанциПожега/Нови Пазармуслимани

Токовићи
према предању потичу од Зорнића из Кладнице код Сјенице

ТоковићиГрадац/Тутинмуслимани

Хаџибулићи
према предању потичу од турског официра и досељени су из Ровачког Требаљева

ХаџибулићиСуви До/Тутин, Нови Пазар, Бездагићи/Рогатица, Пећишта/Сребреница, Сарајевомуслимани
Напомене:
Презиме – братство за које је утврђено да припада роду Куча
Место – место из ког потиче тестирани припадник братства
За некадашња братства која су се разгранала или променила назив нису наведена места становања и крсна слава.
За родове чија братства празнују више крсних слава подвучена је најстарија крсна слава.
Места становања у ван племенске територије у Црној Гори су наведена у формату засеок/село/племе или област, а ван Црне Горе у формату засеок/село/општина.

Поједина братства из самог племена Куча, као и већа муслиманска братства са севера Црне Горе која имају предања о пореклу из Куча, највероватније такође припадају роду Куча. За сва досада тестирана братства која важе за староседелачка у Кучима се испоставило да припадају истоименом роду, тако да се основано може претпоставити да исто важи и за преосталих пар братстава која нису до сада тестирана.

Братство

НасељаСлава

Аличковићи и Бегановићи

Аличковићи

[Побретићи, Медише]/Бистрица, [Лепенац, Обод]/Доњи Колашинмуслимани

Бегановићи

[Подрађе, Биоча, Затон, Ивање, Дубово, Сипање, Лозна]/Бихор, Стубо/Бистрицамуслимани

Бабаји

Бабајићи/Бабаићи (раније Бабаји)

[Бабаићи, Павино Поље, Граб, Вранштица (Муслићи), Чокрлије]/Доњи Колашин, Бијело Поље/Бијело Поље, [Заступ, Комаран]/Пријепољемуслимани

    Ибричевићи

Никшићмуслимани

Бакије, Кадићи и Џоговићи

Бакије

[Биоча, Затон]/Бихормуслимани

Кадићи

Гусиње/Плавско-Гусињска областмуслимани

Џоговићи

[Лахоло, Журена]/Бихор, Јабучно/Бијело Поље, Ушановићи/Бистрицамуслимани

Ђуровићи

Ђуровићи

[Грижица, Башча]/Рожаје, Лозна/БихорНикољдан

    Милетићи

КуршумлијаНикољдан

Колићи

Колићи

[Запоточје, Кукуље, Љетине, Церово, Јабучје, Оклади, Бијело Поље, Миоче, Добраково]/Бијело Поље, Гранчарево/Доњи Колашин, Биоче/Бихор, [Рудинија, Радуша]/Тутинмуслимани

Муслићи

Муслићи

[Вранштица (Муслићи), Кичава, Граб, Стожер, Шаховићи, Чокрлије]/Доњи Колашин, Грахово/Рожајемуслимани

Премтићи

Премтићи

[Јасен, Савин Бор]/Бихормуслимани

Џокићи

Џокићи (званично Миловићи којима су се прибратили)

БезјовоНикољдан

Шаховићи

Шаховићи

Шаховићи (Томашево)/Доњи Колашинмуслимани

Напомене:
За некадашња братства која су се разгранала или променила назив нису наведена места становања и крсна слава.
Места становања у ван племенске територије у Црној Гори су наведена у формату засеок/село/племе или област, а ван Црне Горе у формату засеок/село/општина.

Породице које се везују за братства рода Куча

За поједина братства која имају предања о пореклу од братстава која припадају роду Куча се испоставило да то ипак није случај.

Агићи (R1b-BY38894) су муслимански род из Бишева код Рожаја. Чешће се називају Фејзагићима по родоначелнику Фејзи Агићи за кога се сматра да потиче из Бачевца и да је сродан тамошњим Кучима који имају предање да потичу од Поповића из Медуна који су грана Дрекаловића-Иликовића. За разлику од Куча из Бачевца и Рожаја који заиста припадају роду Куча, то није случај са Фејзагићима који не припадају роду Куча. Деле се на  Омеровиће, Муковиће, Реџовиће и Чоловиће.

Алићи, Кујовићи и Хоџићи (R1b-Y82919) су сродна муслиманска братства из околине Бијелог Поља која према предању потичу од Мицановића из Пљеваљске области. Како се за Мицановиће сматра да потичу од Мрњавчића из Куча, предање ових братстава из околине Бијелог Поља вероватно није тачно јер би Мицановићи требало да припадају роду Куча.

Барјактаровићи (I2-L701) из Петњика и Калудре у Васојевићима према предању потичу од Поповића са Медуна који су грана Дрекаловића-Иликовића. Како је за њихов исламизирани огранак Дудиће из Биохана код Тутина утврђено да не припада роду Куча, споменуто предање се може одбацити. Барјактаровићи славе Никољдан.

Драгошевићи (E-А18844) из Грахова према већини предања потичу од Дрекаловића из Куча. Њихов родоначелник Драгоје (или Драгош, зависно од извора) се због убиства Турчина након увреде на прослави крсне славе Св. Никола избегао најпре на Чево у Озринићима, а одатле са породицом долази испод Дврсника у Кривошијама где је погинуо у свађи са хајдуцима. Његова жена са четири сина одлази на Граховско поље, а како им Матаруге нису дозволе да се тамо насели, одлазе у Клобук. Даковићи, који су се одвојили од Вујачића у првој половини XIX века, имају предање да су од Шороја Булајићи, од Бороја Вујачићи, а имена преостале браће не знају. Булајићиимају предање да су од Шороја Вујачићи, од Бороја Булајићи, од Луке Вучетићи и Маја Вујовићи и Радовићи у Херцеговини. Од свих споменутих братставаједино Радовићи из Невесиња као и Дрекаловићи припадају роду Куча и грани E-BY165837, на основу чега се може закључити да је предање Драгошевића о пореклу само делимично тачно и да је дошло до прибраћивања. По свој прилици су досељени Радовићи из Куча донели то предање које су прихватили старинци са којима су живели. Сви славе Никољдан.

Кликовци (R1a-L1029) у Махали и другим селима у Зети су према устаљеном предању од Вујошевића из Подграда у Орахову који су грана Мрњавчића, док постоји и мање прихваћено предање по коме потичу од Тихомира. Како је за Кликовце установљено да за разлику од Вујошевића не припадају роду Куча и грани E-BY165837, може се закључити да Кликовци ипак потичу од Тихомира досељених у Орахово. Огранак Кликоваца су Радовићи из Матагужа у Зети. Оба братства славе Ђурђиц.

Лаковићи и Томановићи (E-А18844) из Малих Цуца према предању које је забележено почетком XXвека такође потичу од Дрекаловића, али за разлику од Драгошевића, имају нешто прецизније предање и сматрају да су њихови родоначелници Лако и Средан од братства Љаковића. Од Лака потичу Рогановићи, Марковићи, Биговићи, Стевовићи и Ћосовићи, а од Стева потичу Томановићи. Међутим, према предању које је забележено свега две деценије раније крајем XIX века, Мало-Цуце воде порекло од Лака Медуњанина Куча који је због турског насиља са четири сина избегао из Куча и населио се у Риђанима код Никшића. Одатле су прешли у Броћанац у Никшићким Рудинама где се такође нису дуго задржали. Лако је са синовима Станојем (кога су по оцу такође звали Лако) и Срданом прешао у Трњине и њих су Лаковићи и Томановићи. Трећи Лаков син је отишао у Херцеговину и од њега су Делибашићи и Радовићи, а четврти је отишао у Грахово и од њега су Вујачићи. Како је предање о пореклу Мало-Цуца од Дрекаловића оборено, сличност презимена Љаковић и Лаковић јер највероватнији разлог настанка овог нетачног предања. Старије предање о њиховом сродству са Драгошевићима из Грахова се испоставило као тачније. Исељених Лаковића има у Голији, Никшићким Рудинама и Пјешивцима. Сви славе Никољдан.

Мекићи-Колашинци (I2-S17250) су муслиманско братство које је почетком XX века живело у Стричини и Папама у Доњем Колашину где су се доселили из Колашина након ослобођења 1878. године. Према предању потичу од Меке капетана који је од Ђурђевића који су грана Мрњавчића. С обзиром на хаплогрупу Мекића, то предање се може одбацити.

Милачићи (I1-Y13946) из Куча према предању потичу од седмог сина Илика, родоначелника Иликовића који су грана Дрекаловића. Њега је према том предању у ванбрачној вези са Иликом родила Милача по којој се презивају. Међутим, са муслимане Калаче из истоименог села код Рожаја који према предању потичу од Милачића је утврђено да не припадају роду Куча. Како и Милачићи сматрају да Калачи потичу од њих, највероватније ни они не припадају роду Куча. Милачићи славе Никољдан.

Нурковићи су муслиманско братство из Сеошнице код Рожаја које према предању потиче од Нурка Храстодера из Бихора, док Храстодери сматрају да потичу од Дрекаловића. Међутим, оба предања су оборена, тако да не само што Храстодери не потичу од Дрекаловића, већ ни Нурковићи нису сродни Храстодерима.

Ћемани (R1b-Y82919) су муслиманско братство из Горње Врбице у Бихору које према предању потиче од Поповића из Медуна који су грана Дрекаловића-Иликовића. Како Ћемани не припадају роду Куча, већ су исти род са Мурићима и неколико других братстава из Бихора, то предање се може одбацити.

Храстодери (R1b-Y82919), односно Растодери како се данас презивају, су муслиманско братство из Радманаца и Савиног Бора у Бихору. Према устаљеном предању потичу од Дрекаловића из Куча, док према другом предању потичу од Петровића из Дупила који су старином из Врања у Зети. За тестираног Растодера из Петњице је утврђено да припада овом роду, док тестирани Растодер из Савиног Бора припада грани E-BY3880 и нема ближе сроднике у Црној Гори.

Генетски профил рода

Кучи припадају грани чији је филогенетски низ следећи:
E-V13>Z1057>CTS5856>BY3380>Z5018>S2979>Z16659>Y3183>S2972>Z16661>BY5293>BY165837
Припадност рода Куча грани BY165837 је установљена на FTDNA крајем октобра 2018. године на основу детаљних ДНК анализа резултата тестираних Божовића из Затона код Бијелог Поља и Томовића из Поља код Мојковца који деле укупно 20 СНП-ова за које тренутно није могуће утврдити редослед настанка. Старост ове гране (TMRCA) је на YFull стаблу процењена на 800 година што је заправо процена када је живео заједнички предак ова два братства, а то је родоначелник Поповића који су грана Дрекаловића-Иликовића. Самим тим, јасно је да је старост целокупног рода барем неколико генерација старија. Старост Z16661 гране је на YFull стаблу процењена на 3400 година што указује на поприличну усамљеност Куча на генетском стаблу имајући у виду разлику од 2600 година између ове две гране.

Најближи сродници Куча на нашем простору судећи по хаплотиповима су братства из Велишевца код Љига која славе Стевањдан, као и Јекић из Грабовца Банског код Петриње и Торбица из Кистања са истом славом. Међутим, ова братства нису СНП профилисана, а без тога је немогуће рећи да ли такође припадају истој грани као Кучи. Када су у питању даљи сродници ван српског етничког простора, то су један тестирани из Архангелске области у Русији и један тестирани из Јужне Каролине који припадају још увек неутврђеним подгранама Z16661.

Модални хаплотип Куча на 111 маркера по FTDNA редоследу је приказан у следећој табели.

DYS393DYS390DYS19DYS391DYS385DYS426DYS388DYS439
1325131016-17111312
DYS389iDYS392DYS389iiDYS458DYS459DYS455DYS454DYS447
131131179-9111125
DYS437DYS448DYS449DYS464DYS460YGATAH4YCAIIDYS456
14203414-16-17-1791119-2116
DYS607DYS576DYS570CDYDYS442DYS438DYS531DYS578
12201832-341110108
DYF395S1DYS590DYS537DYS641DYS472DYF406S1DYS511DYS425
15-1581110812100
DYS413DYS557DYS594DYS436DYS490DYS534DYS450DYS444
23-241811121218712/13
DYS481DYS520DYS446DYS617DYS568DYS487DYS572DYS640
2318121312141111
DYS492DYS565DYS710DYS485DYS632DYS495DYS540DYS714
111134158151123
DYS716DYS717DYS505DYS556DYS549DYS589DYS522DYS494
271914121210129
DYS533DYS636DYS575DYS638DYS462DYS452DYS445YGATAA10
1211101112311013
DYS463DYS441YGGAAT1B07DYS525DYS712DYS593DYS650DYS532
1914121019161912
DYS715DYS504DYS513DYS561DYS552DYS726DYS635
23131416231423
DYS587DYS643DYS497DYS510DYS434DYS461DYS435
1812141791211
Географска присутност рода

Род Куча је највише присутан у истоименом племену где чини преко 90% становништва. Овај род на племенској територији, укључујући и ужа племена Коћи и Затријебач, не чини апсолутну већину једино у четири насеља која званично имају тај статус: Раћи, Коћи, Бањкани (Бенкај) и Дељани (Делај). Племенско седиште је у Ублима, месту које је уз Орахово и Фундину највеће у овом племену. У периоду након Другог светског рата су кучка насеља Дољани и Маслине постала најнасељенија јер се налазе у непосредној близини Подгорице којој су 60-их година XX века и припојена. Братства која припадају овом роду су веома бројна у Плавско-Гусињској области, Бихору, Рожајској области и Пештеру где су припадници овог рода највећим делом муслимани, а исламизирани Кучи су били врло бројни и у Пљеваљској области и Доњем Колашину све до 20-их година прошлог века када је завршен процес исељавања у Турску који је започет након Балканских ратова. Исељених братстава која према предањима потичу од братства која припадају овом роду у већем броју има у Васојевићима, Доњој Морачи и Зети.

На следећој карти су приказани сви родови из Куча према народним предањима 1913. године који су чинили апсолутну већину становништва на одређеним просторима у Црној Гори, а за већину ових родова се касније испоставило да су заправо чине један велики род Куча.

Родови из Куча у Црној Гори 1913. године према народним предањима

Када се претходна карта упореди са картом распрострањености рода Куча, јасно се може видети због чега су Кучи најбројнији род у Црној Гори, за разлику од Дрекаловића и Мрњавчића појединачно.

Род Куча у Црној Гори 1913. године према народним предањима, историјским подацима и ДНК резултатима
Фотографије подручја матичног предела рода
Бардањи, Google Street View
Безјово, Google Street View
Убли, Google Street View
Горње Стравче, Google Street View
Брскут, Google Street View
Истакнути припадници рода

Из рода Куча је проистекло доста истакнутих личности о којима би се могло доста писати, међутим овде ће бити речи само о неколико најпознатијих припадника овог рода.

Лале Дрекалов (XVI век-XVII век) – кучки војвода у првој половини XVII века и предак свих Дрекаловића. Његов отац Дрекале такође је био кучки војвода који је на том месту наследио свог таста Жија Пераловог. Као што је већ споменуто, Марјан Грбичић Болица 1614. године спомиње Лала Дрекаловог као једног од двојице војвода ратоборног племена Куча Албанаца. Лале се женио два пута – прва жена му је била Албанка из Кастрата, а друга Српкиња из Братоножића која је била сестра или ћерка братоношког војводе Пеја Станојева. Другом женидбом Лале у договору са митрополитом цетињским Рувимом прелази у православље, а након тога је огромнна већина католика у Кучима, сем у Затријепчу и Коћима, следила његов пример. Са првом женом је имао сина Вука који је био католик и који се одселио са мајком у Кастрате, а касније прешао у Подгорицу и прешао на ислам, а синове Вујоша, Илика, Чеја и Мија је добио са другом женом. Слободно се може рећи да је одлука војводе Лала да пређе на православље најдалекосежнија у историји Куча јер су након тога, са изузетком ужих племена Затријепча и Коћа, Кучи постали већински српско православно племе. Да је Лале којим случајем остао католик, Кучи би данас највероватније и данас већински били не само католици, већ и Албанци.

Васа Чарапић (1770-1806) – војвода Грочанске нахије и војсковођа устаничке Србије познат и као Змај од Авале. Рођен је у подавалском селу Бели Поток, а Чарапићи из тог села су према предању пореклом од истоименог братства из Убаоца у Кучима који су грана Дрекаловића-Вујошевића. Због тога што славе Ђурђевдан, постоји и мишљење да потичу од дробњачких Чарапића. Презиме су према предању добили тако што је њихов предак случајно убио пса од неког Турчина, па кад му је плаћао накнаду, новац је послао у чарапи због чега су прозвани Чарапићима. Васа Чарапић је као фрајкор (припадник аустријске добровољачке милиције састављене од Срба) учествовао у  Аустријско-турском рату 1788–1791 када је привремено ослобођено подручје око Велике Мораве познатије као Кочина Крајина. Том приликом се истакао великим јунаштвом звог чега је на нахијској скупштини изабран за кнеза грочанске нахије. Избегао је сечу кнезова 1804. године, али Турци су му том приликом убили брата Марка након чега Васа одлази у хајдуке. Од почетка је учествовао у Првом српском устанку у коме је био један од главних војсковођа и најоданијих сарадника вожда Карађорђа. На Васин наговор, Карађорђе одлучује да нападне Београд, иако већина устаничких првака није веровала у успех. Васа је са 3000 устаника предводио напад 29. новембра 1806. године, а тешко је рањен куршумом пред Стамбол-капијом када је повиком “За мном, браћо!” започео јуриш на турске положаје. Умро је истог дана у Карађорђевом шатору, а по сопственој жељи је сахрањен у манастиру Раковица. По наредби краља Петра 1910. године подигнут му је споменик у Београду, а улица у строгом центру Београда која води од Народног позоришта до Калемегдана је названа по њему. Васа је био познат је био по великој нетрпељивости према Турцима, а у народу је упамћен пре свега по великом јунаштву и херојској погибији приликом ослобађања Београда.

Васа Чарапић

Марко Миљанов Поповић (1833-1901) – кучки и црногорски војвода и народни књижевник. Рођен је у Медуну у Кучима, матици Поповића који су грана Дрекаловића-Иликовића. Као перјаник улази у службу књаза Данила 1856. године, исте године када је извршена друга похару Куча, неделу црногорске војске о којем је војвода Марко касније писао у делима осуђујући злочине који су тада почињени против Куча. Истакао се јунаштвом у многим борбама против Турака, а књаз Никола га је наградио положајем судије. Због рада на присаједињењу Куча Црној Гори, за његову главу су Турци расписали награду. Изабран је у Црногорски сенат 1874. године који ће касније постати Државни савјет. Командовао је црногорском војском у чувеној бици на Фундини 1876. године када су турци претрпели тежак пораз, а Кучи у потпуности ослобођени од турске окупације. Након оштрог сукоба са књазом Николом, 1882. године напушта Државни савјет и враћа се у родни Медун. Иако је до тада био неписмен, као и скоро све тадашње војводе из Црне Горе, почиње да се бави књижевношћу након што је научио да чита и пише. Иако његов стил писања није имао неку велику литерарну вредност, његова дела су по значају одмах након Његошевих. Његов стил писања је био фактографски, тако да се држао чињеница често наводећи изворе. Најпознатија дела су му “Примјери чојства и јунаштва”, “Племе Кучи у народној причи и пјесми” и “Живот и обичаји Арбанаса”. У првом раду је препричао бројне анегдоте из свакодневног живота Црногораца којима је изнад свега идеализовао моралне вредности, док је његов рад о Кучима један од најзначајнијих о овом племену. Књигом о Арбанасима је покушао да Србима приближи овај народ и истакне пре свега њихове добре особине. Увек је са поносом истицао своје српство, а тако је васпитавао и своје три ћерке од којих је Милица Миљанов као добровољац учествовала у борбама током целог Првог светског рата. Војвода Марко се у историјским изворима углавном наводи по имену оца, а не по презимену, због чега се често погрешно сматра да се презивао Миљанов.

војвода Марко Миљанов Поповић

Душко Вујошевић (1959-) – најуспешнији кошаркашки тренер у историји КК Партизан. Рођен је у Подгорици, а његова породица потиче од Вујошевића из Куча. Од своје пете године живи у Београду. У домаћим клупским такмичењима је са Партизаном освојио 12 титула првака државе и 5 националних купова, док је у регионалној АБА лиги освојио 5 титула првака. На европским такмичењима је освојио Куп Радивоја Кораћа са Партизаном (1989) и титулу првака Европе са јуниорском репрезентацијом Југославије (1988). Тренирао је више клубова у инсторанству, између осталих и ЦСКА из Москве, али у више наврата се враћао у Партизан. Водио је репрезентацију Црне Горе од 2007. до 2010. године у периоду након отцепљења. Од 2011. до 2015. је упоредо са тренерским послом обављао и функцију председника ЈСД Партизан. Против свог матичног клуба је поднео тужбу због неисплаћених дуговања 2017. године због чега су блокирани рачуни клуба. Познат је по оштром језику и честим испадима на терену. Истиче се по југословенству и осуди национализма, и то пре свега српског, као и ставу да је Србија највише одговорна за ратове 90-их који је изнео убрзо након што је постао селектор репрезентације Босне и Херцеговине 2017. године. Већ следеће године је постао почасни грађанин Сарајева. Вујошевић се изјашњава као етнички Црногорац.

Особине рода

Захваљујући томе што је неколико аутора врло опширно писало о Кучима почетком XX века, о овом роду можда постоји више података из тог периода него о било ком другом у Црној Гори. Оно што су свакако најбитније особине Куча, јесу ратоборност и спремност да се и по цену живота боре за своју слободу. Православни Кучи су се увек истицали по свом српству, а и у данашње време су уз Васојевиће и Пивљане окосница српства у Црној Гори када су у питању племена. Католички Кучи, иако су често долазили у сукобе са својим православним комшијама, увек су заједнички наступали са њима према суседним племенима што је посебно дошло до изражаја у сукобу са Хотима око Корита и десне стране долине Цијевне код данашње границе са Албанијом. Заједништво, упркос верским и етничким разликама, је дакле такође једна од битних особина Куча.

Војвода Марко Миљанов је у својим делима препричао доста занимљивих анегдота о Кучима, а једна која се тиче његовог братства је посебно упечатљива. Кад је један стари Поповић питао Ђаку, жену војводе Чубра с Медуна из овог братства која је раније била удата за неког Божовића из Пипера, које је братство од та два боље, онда му је одговорила: “Ви сте, Поповићи, и бољи и гори од Божовића.”. На питање збуњеног Поповића како је то могуће, одговорила му је следеће: “Ево овако: код вас има и добрих да их можеш поред цара ставити и да ти не буде жао што си их ту поставио, али има и оних да их поставиш поред најгорег Циганина и да те не заболи душа што му ниси дао место које је достојно њега. Код Божовића нема, као код вас, људи који би могли ни код цара ни код Циганина, него се они држе заједно да не знаш који је од кога бољи. Они ни на кога не личе, него само на себе! Ево, зато сте ви и бољи и гори.”. Ово је вероватно најбоља анегдота икада испричана не само о Поповићима, који су иначе најугледније братство у племену, већ и о Кучима у целини јер погађа у срж када је у питању њихов менталитет.

Код Куча је карактеристична и појава да су православци и католици, а у последњих пар векова и муслимани, живели и даље живе у релативној слози и миру у племену. Међу Љуљановићима рецимо има муслимана у Лединама у Фундини који одржавају односе са православним рођацима у Кривом Долу, док католици и муслимани Љухари у истоименом селу у Фундини живе заједно у непосредној близини православних и муслиманских братстава која потичу од Мрњавчића и Дрекаловића. Није забележено да су православци икада наметали веру католицима у племену, нити обратно, већ је до преласка из једне вере у другу долазило на добровољној бази. Тако су Мрњавчићи и Дрекаловићи према предањима изворно били православци, па су касније прешли на католичанство, да би се касније поново вратили на православље. Свакако најпознатији случај је масовни прелазак са католичанства на православље за време војводе Лала, а бројни су појединачни случајеви исламизације православаца и католика који су углавном живели у Медуну одакле су касније протерани од стране Дрекаловића. Поједина муслиманска братства у Кучима су се вратила на православље или католичанство по слабљењу турске власти. Међу исељеним Кучима има велики број муслимана на северу Црне Горе и у Рашкој области у Србији. У данашње време се православни Кучи претежно изјашњавају као Срби, а мањим делом као Црногорци, католици се изјашњавају као Албанци, а муслимани већином као Бошњаци, а мањим делом као Црногорци и Албанци.

Оно по чему се Кучи такође истичу јесте јак племенски идентитет који су држали и по исељењу из племена. Поносно су истицали да су Кучи чак и по преласку на ислам, што није случај са исељеницима ни из једног другог српског племена који би се по правилу одрицали не само српског, већ и племенског идентитета. Колико су исламизирани Кучи држали до свог племенског порекла, најбоље говори и следећа прича коју је забележио Андрија Јовићевић говорећи о претку Ганића у Плаву који је од Ганића из Рожаја: “Један пут се у његову присуству хвалио неки Турчин, да је убио једнога Куча, па се изразио погрдно: да је убио Кучкића, (мјесто Куча). Ово је увриједило Ганића, и ако је био муслиман, па убије Турчина и утече у Плав, гдје његово потомство и данас живи”.

Закључна разматрања

За утврђивање порекла рода Куча нису довољна само предања, исто као што нису довољни историјски извори који су у великој мери оскудни. Иако су историјски извори свакако релевантнији од предања, њима се могу надоместити празнине и одређени историјски подаци ставити у одговарајући контекст.

Најстарија матица рода Куча је највероватније катун Љеша Туза у коме се спомиње Петар Куч и који се налазио у подручју данашњих племена Кастрата и Шкреља. Одатле су прешли у данашње село Кући северно од Враке и околна села у којима се Кучи спомињу 1416. Године да би се преко Кастрата доселили у Брштан и Бардању на Цијевни. Одатле је већи део прешао на данашњу територију Куча, а мањи део у Селце у Климентима, одакле ће касније део или сви такође прећи на племенску територију Куча. Као што је већ речено, и Брштан и Бардањи већ вековима припадају Климентима, а у XV и XVI веку су припадала Кучима. О томе да су Кучи на простор истоименог племена досељени низ Цијевну јасно говоре предања четири највеће групе братстава која чине род овај о њиховим миграцијама:

  1. Мрњавчићи (из Брштана или Бардања у Орахово)
  2. Дрекловићи (из Климената у Брштан и одатле у Безјово)
  3. Бонкећи (низ Цијевну у данашње истоимено село у Затријепчу, а одатле у Мужечку)
  4. Никићи и Нуцуловићи (из Климената у Лазорце у Орахову)

Овде наравно нису узети у обзир делови предања о старијим миграцијама које су готово извесно плод маште и покушаја да се Грча и Дрекале вежу за Мрњавчевиће и Кастриоте. Како ове четири групе братстава немају предање о међусобном сродству, сем што Мрњавчићи својатају Дрекаловиће, може се закључити да је матица Куча из Црне Горе заиста долина Цијевне која данас чини јужни део племенске територије Климената. Да ли су Дрекаловићи огранак Мрњавчића или су део другог таласа миграције није од неког значаја када је у питању географско порекло овог рода јер се предања што се тога тиче поклапају. Исто тако, одговор на питање од кога тачно потичу остала мања братства из Куча која припадају овом роду не би допринео разјашњавању порекла рода Куча, већ само утврђивању њговог родослова.

На следећој карти је приказан највероватнији правац миграција Куча у средњем веку, као и четири највеће групе братстава које чине овај род.

Миграције рода Куча у средњем веку

Етничко порекло Куча је тема о којој је доста писано и о којој постоје различита мишљења и међу најугледнијим етнографима. Тако је Јован Цвијић сматрао Куче за посрбљене Албанце што се може видети и на његовој етничкој карти Балкана из 1913. године, што је занимљиво имајући у виду да је читаву северну Албанију означио као етнички мешовиту иако су Срби и тада били у великој мањини у односу на Албанце.

Кучи на етничкој карти Балкана Јована Цвијића

Како се Петар Куч спомиње у арбанашком катуну Љеша Туза заједно са Битидосима и Бушатима који су касније живели у Кучима и суседним Пиперима, може се основано претпоставити да је у питању родоначелник рода Куча. Други најчешћи аргумент да су Кучи изворно Албанци је што родовски назив Куч вероватно потиче од истоимене албанске речи која у преводу на српски значи “црвен”. С друге стране, већина самих Куча је због предања Мрњавчића и Дрекаловића о пореклу од српске властеле одувек сматрала да су српског порекла. На основу турског дефтера из 1485. године, јасно се може видети да су Кучи још тада били етнички мешовито племе иако је род Куча и тада у њему чинио већину становништва што данас знамо на основу ДНК резултата потомака тадашњег становништва. Албанска имена су преовлађивала у пет насеља (Банкећи, Бардањи, Битидоси, Брођине и Лазорци), српска у два (Брштан и Радун), а једно насеље је имало приближан број српских и албанских имена (Пантаљеш).

Занимљив је податак да су Кучи у првих пар векова постојања овог племена имали двојицу војвода што потврђују и предања и историјски извори. До те подвојености је највероватније дошло услед тога што су у западном делу племена живели претежно православци, а у источном католици. Тако су једно време војводе били Жијо Пералов са Косора и Дреца Дедин из Орахова. По именима би се могло наслутити да је први био Србин, а други Албанац. Пераловићи живе на Косору и важе за старинце, а Дреца је син родоначелника Дедића из Берове у Орахову који су грана Мрњавчића. Оно што је куриозитет овде јесте да данас знамо да су и Пераловићи и Дедићи исти род иако су први тада били православци, а други католици. Дреца Дедин је касније војводско звање на племенском збору пренео на Дрекала, а њега је наследио син Лале за кога је Болица забележио 1614. године да је био једна од двојице војвода Куча Албанаца. Други војвода је тада био Ника Рајичев, унук Жија Пералова, због чега се може одбацити Боличина тврдња о томе како су сви Кучи били Албанци је су Пераловићи још тада били православни Срби. Може се закључити да је Ника био војвода српског дела Куча, а Лале албанског при чему су католици били бројнији. По преласку Лала и њему лојалних племеника на православље, преостали католици у Затријепчу и Коћима формирају истоимена ужа племена у оквиру ширег племема Куча и од тада су имали своје војводе, док војводство код Пераловића након Ника престаје и Дрекаловићи од тада постају војводско братство свих православних Куча. Колико је овај догађај преласка војводе Лала на православље утицао на етничку и верску слику Куча, показује и то што су Албанци почетком XX века према Ердељановићевом истраживању чинили свега нешто више од једне седмине становништва у племену.

Да би размотрили етничко порекло целокупног рода из свих углова, неопходно је анализати његове основне гране појединачно.

1) Мрњавчићи су према предању пореклом Срби који су доласком у долину Цијевне постали католици и делом се албанизовали јер није било Срба у окружењу. Овом предању у прилог иде то што су у селу Пантаљеш (данашње Орахово), које је названо по претку Мрњавчића, српска и албанска имена била готово подједнако заступљена. Такође, у прилог овој могућности би ишло то што се за Пераловиће са Косора, за које нема назнака да су икада били Албанци, испоставило да су исти род са Мрњавчићима, те су вероватно део тог првог таласа досељавања Куча. Ако су Мрњавчићи изворно били Срби, то би значило да су и остала братства рода Куча изворно српска, али да су се албанизовала јер су дуже боравила у албанском окружењу у долини Цијевне. Друга могућност је да су се Мрњавчићи доселили као Албанци и да су се временом посрбили, исто као што се то касније догодило са Дрекаловићима, Никићима и Пајовићима. Ердељановић је након обимног истраживања овог племена био убеђен да су Мрњавчићи заиста били Срби, иако су се доселили као католици, како им и гласи предање.

2) Дрекаловићи су према предању досељени као католици из Албаније. Љ. Ковачевић у свом предговору за књигу војводе Марка о Кучима наводи да су Дрекаловићи досељени као Албанци и да су Дрекале и Лале типична албанска имена из тог периода. У прилог томе наводи да се савременик Лала Дрекаловог који је био војвода у Крајини звао Лале Дрекин. Ако имамо у виду да је Лале Дрекалов рођен као католик, може се констатовати да су Дрекаловићи заиста досељени у Куче као Албанци били они огранак Мрњавчића или не.

3) Бонкећи су досељени у истом периоду кад и Мрњавчићи, међутим нешто другачијим путем о чему је већ било речи, иако им је матица иста као Мрњавчићима. Према предању су одувек Албанци и католици, те су због своје бројности предводили мања албанска братства у племену. Како се у Фундини 1485. године спомињу само српска имена, јасно је да Љухари не могу бити староседеоци у том селу, а како су католици и Албанци и притом припадају роду Куча, једино могу бити од Бонкећа иако не постоји такво предање.

4) Никићи и Нуцуловићи су се последњи доселили и са њиховим доласком је завршен процес насељавања овог племена од стране рода Куча. Предања говоре да су се доселили из околине Селца у Климентима, с тим што први кажу да су из Радетине, а други из села Бар, те је врло могуће да и дан данас у Климентима има братстава која припадају роду Куча. Никићи и њихов огранак Пајовићи имају чврсто предање да су се временом посрбили и прешли на православље, док су њихови рођаци Нуцуловићи из Коћа остали Албанци и католици.

На основу ових података може се закључити да су се Кучи досељавали у најмање три етапе, а можда и у четири што је ипак далеко мање вероватно. Оно што се поуздано може рећи јесте да су преци три од четири највеће групе братстава која чине род Куча досељени као Албанци или као албанизовани Срби како поједина предања тврде, док се за Мрњавчиће засигурно зна једино да су досељени као католици. Занимљиво је да Кучи мешају слово Л изговарају га као меко Љ, што је иначе типично за Албанце, тако да се та два слова често мешају па многа братства имају по два презимена зависно од тога како су званично пописивана (са Л или са Љ) о чему је писао Ковачевић у свом предговору за књигу војводе Марка Миљанова.

И на крају, неопходно је рећи да се не може са сигрношћу тврдити да су Кучи даљим пореклом Срби или Албанци, већ се једино може говорити о томе која је од те две могућности вероватнија. Оно што је чињеница јесте да су последњих неколико векова Кучи једним делом Срби, а другим Албанци, по чему су уз Шестане из Крајине једино племе, али и род, које је остало етнички мешовито. Међутим, припадност једној нацији се не мери даљим етничким пореклом, већ делима, а православни Кучи су својом борбом за ослобођење и уједињење српског народа за то најбољи пример. Кучи су дали велики број истакнутих личности у српској историји, а војвода Марко Миљанов је свакако најчувенији Србин из Црне Горе уз владике Петра I и II. Такође, мало које племе из Црне Горе се може похвалити да се није одрекло српства чак ни у данашње време када су Срби у Црној Гори изложени бројним притисцима након осамостаљивања Црне Горе 2006. године, већ се и даље огромном већином изјашњавају као Срби.

Извори података

ДНК резултати:

Литература:

  • Андрија Јовићевић, Зета и Љешкопоље, Насеља и порекло становништва (књига 23), Српски етнографски зборник (књига 38), Српска Краљевска Академија, Београд, 1926.
  • Андрија Јовићевић, Малесија, Насеља и порекло становништва (књига 15), Српски етнографски зборник (књига 27), Српска Краљевска Академија, Београд, 1923.
  • Андрија Јовићевић, Плавско-Гусињска област, Полимље, Велика и Шекулар, Насеља и порекло становништва (књига 10), Српски етнографски зборник (књига 21), Српска Краљевска Академија, Београд, 1921.
  • Андрија Јовићевић, Црногорско Приморје и Kрајина, Насеља и порекло становништва (књига 11), Српски етнографски зборник (књига 23), Српска Краљевска Академија, Београд, 1922.
  • Андрија Лубурић, Дробњаци – племе у Херцеговини, Београд, 1930.
  • Богдан Лалевић и Иван Протић, Васојевићи у турској граници, Насеља српских земаља (књига 3), Српски етнографски зборник (књига 6), Српска Краљевска Академија, Београд, 1905.
  • Бранислав Ђурђев, Постанак и развитак брдских, црногорских и херцеговачких племена, Посебни радови (књига 4), Црногорска академија наука и умјетности, Титоград, 1984.
  • Вукота Миљанић, Аким Миљанић, Презимена у Црној Гори, Београдска књига, Београд, 2007.
  • Ејуп Мушовић, Становништво Сјеничког и Тутинског краја, Етноантрополошки проблеми, монографије (књига 8), Одељење за етнологију Филозовског факултета у Београду, Београд, 1989.
  • Јевто Дедијер, Херцеговина, Насеља српских земаља (књига 6), Српски етнографски зборник (књига 12), Српска Краљевска Академија, Београд, 1909.
  • Јован Вукмановић, Црмница – антропогеографска и етнолошка истраживања, Посебна издања (књига DLXXXIII), Одељење дрштвених наука – одбор за филозофију и друштвену теорију (књига 1), Српска академија наука и уметности, Београд, 1988.
  • Јован Ердељановић, Братоножићи – племе у црногорским Брдима, Насеља српских земаља (књига 5), Српски етнографски зборник (књига 11), Српска Краљевска Академија, Београд, 1909.
  • Јован Ердељановић, Kучи, Насеља српских земаља (књига 4), Српски етнографски зборник (књига 8), Српска Краљевска Академија, Београд, 1907.
  • Јован Ердељановић, Стара Црна Гора, Насеља и порекло становништва (књига 24), Српски етнографски зборник (књига 39), Српска Краљевска Академија, Београд, 1926.
  • Марко Миљанов Поповић, Племе Кучи у народној причи и пјесми, Задужбина Илије М. Коларца, Београд, 1904.
  • Марко Миљанов Поповић, Примјери чојства и јунаштва, Чупићева задужбина, Београд, 1901.
  • Милета Војиновић, Пљеваљски крај – прошлост и порекло становништва, Пљевља, 1997.
  • Милисав Лутовац, Бихор и Kорита – антропогеографска истраживања, Насеља и порекло становништва (књига 40), Српски етнографски зборник (књига 81), Српска Краљевска Академија, Београд, 1967.
  • Милисав Лутовац, Рожаје и Штавица – антропогеографска истраживања, Насеља и порекло становништва (књига 37), Српски етнографски зборник (књига 75), Српска Краљевска Академија, Београд, 1960.
  • Милорад Јокнић, Становништво у пљеваљском крају, “Пролетер” АД Бечеј, Пљевља, 2006.
  • Миљан Јокановић, Племе Кучи – етничка историја, 2. издање, Медеон / Принт, Подгорица, 2000.
  • Милош Војиновић, Стотину година од исељавања муслимана из Црне Горе за Турску 1914-2014, Колашин / Алачата, 2014.
  • Милош Војиновић, Тадија Бошковић, Попис домова у новим крајевима Краљевине Црне Горе 1913. године, Колашин, 2015.
  • Мирко Барјактаровић, Село Петњик, Зборник радова Енографског института књ. 19, Београд, 1986.
  • Павле Радусиновић, Становништво и насеља Зетске равнице од најстаријег до новијег доба (књига прва), НИП Универзизетска ријеч / Историјски институт СР Црне Горе, Београд, 1991.
  • Павле Радусиновић, Становништво и насеља Зетске равнице од најстаријег до новијег доба (књига друга), НИП Универзизетска ријеч / Историјски институт СР Црне Горе, Београд, 1991.
  • Петар Петровић, Рашка – антропогеографска истраживања – Књига II, Музеј “Рас”, Нови Пазар, 2010.
  • Предраг Влаховић, Бродарево и његова околина, Универзитет у Београду, Београд, 1968.
  • Радослав-Јагош В. Вешовић, Племе Васојевићи, Сарајево, 1935.
  • Рајко Раосављевић, Морача, Ровца, Kолашин, Стручна књига, Београд, 1989.
  • Томо Ораовац, Арбанашко питање и српско право, Београд 1913.
  • Чедомир Булајић, Вилуси, Одбор за проучавање села САНУ / Институт за социолошка истраживања, Београд 1994.
  • Čedomir Bulajić, Rodoslov bratstva Bulajić, Beograd, 1987.
  • Jovo Medojević, Muslimani u bjelopoljskom kraju 1477-2002, Almanah, Podgorica, 2003.
  • Fehim Džogović, Bratstvo Zećirovići, Rožaje, Avlija, 2016.
  • Risto Kovijanić, Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima – Knjiga I, Istorijski institut SR Crne Gore, Cetinje, 1963.
  • Risto Kovijanić, Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima – Knjiga II, Istorijski institut SR Crne Gore, Cetinje, 1974.
  • Robert Elsie, The Tribes of Albania – History, Society and Culture, I.B. Tauris & Co. Ltd, London / New York, 2015.
  • Selami Pulaha, Defteri i regijstrimit të sanxhakut të Shkodrës i vitit 1485, Shtypshkronja “Mihal Duri”, Tiranë, 1974.
Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (62)

Одговорите

62 коментара

  1. Саша Стефановић

    Поштовани,

    рођен сам у Крушевцу, славимо Светог Илију (Илиндан). Порекло је из села Горња Злегиња општина Александровац Жупски. По причи до које сам дошао у Горњр Злегиње доселио се мој предак Стеван из села Глибовац општина Младеновац ( Смедеревска паланка). По предању Стеван је “црногорац” који је дошао после сукоба са Турцима у Горње Злегиње. Заиста нас зову Глибари. Молим Вас да ми помогнете у одговору које крило је мигрирало према северу Моравске Србије Да ли имамо икакве везе са Рајовићима из Рашке, или је то тип Стефановића који се тестирао и није универзалан за Стефановиће , јер сам почео да истражујем своје порекло и некако све указује да ми је порекло из Куча. На једном сајту сам нашао да у братству Рајовића постоји подгрупа Стојановићи који у свом пореклу имају Стефана па отуд ( Стефановић).

  2. Данило

    Може ли једна допуна за презиме:
    Гољевић(Голевић),ми смо градска породица у Бијелом Пољу, дошли смо из Куча са Убала(Рајовићи) неђе крајем 18 или почетком 19в, између 200-250 година како живимо у БП, грешком је у тексту ,,становништво Бијелог Поља” написано да смо ми од Јовановића из Доњег Колашина.Један дио Гољевића је после 2.с.рата промијенио презиме па се презивају Петровић и Николић, то је данас са сва 3 презимена око 15ак породица.Што се тиче Голевића муслимана из Гусиња они су се сви иселили за турску у вријеме краљевине Југославије и тамо их више нема.