Порекло становништва, село Мељеница (Косовска Митровица)

9. октобар 2018.

коментара: 0

Порекло становништва села Мељеница,  општина Косовска Митровица  – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је на десној страни Трепчанске реке, у подножју Мајдана (1268), Етемове чуке и Бунгајевог лаза, западно од села Видушића. У Међама села су: Равниште, Јелењски извор, Велики крш, Кравље гробље. Унутар су граница узвишења: Остри крш, Муљ-Барино брдо и Бојова чука.

Воде.

Речица је “Цмиља” – Смиља и потоци: Мушуловски, Близаначки, Трепчански и поток Данавић. Пије се вода са извора и из бунара. Воде су: Студенац, Рупа, Нури–Баљин извор и Претенова чесма.

Земље и шуме.

Делови атара се називају: Судуновци, Црквени лаз, Свињски лаз, Ливадско брдо, Боћово брдо.

Тип села.

Село је махалског типа. У Воц мали су судница и основна школа Шаљске општине. Два сеоска гробља су у Воц мали и Смиља мали.

Историјат.

Село МелIаница записано је у Девичком катастиху 1762. године.

Године 1921. у Мељеници су 27 домаћинстава са 208 чланова; 1948 — 61 домаћинство са 341 чланом.

Старине у селу.

У селу су многи трагови старих рударских радова.

Порекло становништва.

После сеобе у рату 1736/9. у село почињу да се увлаче Арбанаси из скадарске Малесије.

Српско становништво се одржало у селу до под крај 18. века.

Арбанаси знају да је село имало “српску цркву” и да се траг богомоље сачувао у топониму Црквени лаз. Други топоними: Бојова чука, Баћово брдо, Цмиљина мала, сведоче да су досељени Арбанаси у селу затекли Србе и да су живели у заједници са Србима до краја 18. века.

Сада су у селу потомци арбанашких досељеника.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.