Порекло становништва села Грабовац, општина Звечан – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село је јужно од Србовца, у подножју Госпођина и Пришта. +
Воде.
Потоци су: Велики или Брђански поток, Крајчански поток, Водички поток и Поток. Воде су: Водице, Савићка чесма, Крајчанска чесма, Брђанска чесма, Катића чесма и Радова вода.
Земље и шуме.
Њиве и ливаде су ниже кућа, под путом Рашка–Косовска Митровица, у пољу до Ибра, а више кућа су виногради, баште, па испаша и шума. Делови сеоског атара називају се: Селиште, Баново поље, Шљивар, Орнице. У селу Матици “Преко ибра” неке грабовачке њиве и ливаде су на месту Луг.
Тип села.
Село састављају пет махала. Називају се обично презименом рода који их настањује: Идући од Бугарића – Србовца махале се нижу овим редом: Катићи, Савићи, Јевтићи, Брђани, Крајчани (на крају села, до Доњег Рудара. Махале су наблизу, раздвајају их потоци, а сродничке куће у њима су веома збијене. Гробље је у Доњем Рудару; заједничко гробље села Рудара и Грабовца.
Име и остали подаци о селу.
Село се зове Грабовац, по дрвету грабу. Има предање да су се преци данашњих родова настанили у Селишту, на месту неког старог насеља. У то време Селиште је било зарасло у стару грабову шуму. Досељеници су крчили шуму и настањивали се на крчевини.
Године 1892. Грабовацје имао 17 кућа (све српских) Године 1921. Грабовац има 30 домаћинстава са 219 чланова; а 1948 — 57 домаћинстава са 400 чланова.
Старине у селу.
На подручју Госпођина, на јужној страни брда су остаци већег броја зграда: зидови озидани тесаником, опекама и кречним малтером. У близини развалина је извор Водица. Око извора се виде трагови темеља кућа. Има предање да је на том месту “некад била варош”.
Порекло становништва.
Родови.
Пре рата 1877/78. у селу су се настанили:
-Катићи, Јокићи, Миловићи и Милутиновићи (6 кућа, Св. ап. и јев. Лука и Марков дан), из Војмислића – Сигавца у Ибарском Колашину.
-Савићи: Живковићи, Раденковићи, Милетићи, Михаиловићи (13 кућа, Св. ап. Павле и јев. Лука), избегли су од насиља Арбанаса из села Бајгоре на Вучитрнском Косову. Један род са Савићима су:
-Јевтићи: Ристићи и Миљковићи (11 кућа, Св. ап. и јев. Лука).
Скоро је протекао цео век па су прешли из Рудара:
-Ракићи, Миловићи и Милентијевићи (5 кућа, Св. Врачеви), а убрзо за њима долазе из Рудара преци Крајчана:
-Јевремовићи, Милетићи и Милутиновићи (10 кућа, Св. Арханђео, 8. новембра).
Пред рат 1876. сеоски ага “Турчин” је отерао са земље чифчију Вилимона Катића и на његово место довео новог чифчију Ставру Милосављевића “Ис Преко Ибра”, из села Жрновице. Ставрини потомци су:
-Милосављевићи (1 кућа). Слави славу Катића (Лучин дан) и славу очеву Спасов дан.
ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)