Порекло становништва насеља села Сељанце, општина Косовска Митровица – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село је под брдима Мурсељевачкој чуки, Исљамовићкој чуки, на Преслу и под Висикучком (1358м). Међе села су: Седрава (река), Забрђска река, Главеја (1428м), Јашарова река, Остро копље, Бугарска река.
Воде.
Селом протичу Ломовска река и Чолин поток. Пије се вода с извора и двадесетак бунара. Познатији извори имају називе: Јосићки извор, Маљоковићки извор, Таировићки и Куртовићки извор, Дољаначка вода, Зећирова вода, Топлик.
Земље и шуме.
Ниже кућа су њиве и ливаде, а утрина и шума су више кућа. Делови атара се називају највише по родовима: Мурсељ, Исљам, Маљок, Куртовић, Росуље, Видарица, Дољанце, Горанце, Крналово (1447м), Растелница, Ломови, Исљамов поток, Абут и Чука.
Тип села.
Постоји подела села на махале. Удаљеност између њих је 200—500 м. У махалама куће су наблизу, 20–50 м удаљене једна од друге. Махале се називају: Мурсељева Мала, Исљамовит, Маљокци, Таировци, па махале Видарица, Дољанце или Дољани, Горанце или Горани, Јосићи или Јосићка мала.
У гробљу Горанцу – Горанима копају се Морачани — Јовановићи и Стевићи, а у гробљу крај Црквишта сахрањују остали српски родови.
Историјат.
Село Селанци је записано 1774. године у Девичком катастиху.
Године 1921 у Сељанцу су 75 домаћинстава са 470 чланова; Године 1948 у селу су 98 домаћинстава са 729 чланова.
Старине у селу.
У Растелници je Црквиште, а око Црквишта, у ливадама виде се трагови насеља. Мала црква на Црквишту је у рушевинама. Друга црквина је у Бековићкој мали. Овде је мала црква сасвим срушена. Казује се да је у Куртовићкој мали била кућа оног попа који је опслуживао ове цркве.
Порекло становништва.
Родови.
-Исајићи (од Исајило) – Исићи, данашњи:
-Јосићи/Јовановићи и Деспотовићи (6 кућа, Св. Петка, јесења и летња). Предак Јосије из Црепуље у Ибарском Колашину био је чифчија “на агиној земљи”. Сибин Јовановић, члан овог рода, наводи да су данашња деца девето колено од досељења. У исто време кад и Јосија из Црепуље су се одселили Јакша и Ђура, рођена браћа Јосијева и настанили се у Бучи, селу на левој страни Ибра. Онамо живе њихови потомци: Миловановићи и Ђурђевићи у Добрави, засеоку Мошницама; Лазићи у Коњуви у Топлици и Вучковићи, у Мерћезу у Топлици.
Потом су се из Бајгоре на Косову доселили Арбанаси:
-Дедићи, пореклом из Фанде y Северној Албанији. Дошли су као католици, а у новом крају су помухамедањени (58 кућа).
После рата 1877/78, из Игришта у Горњој Топлици су дошли мухамедански арбанаси мухаџири Игришта:
-Дуљ (3 куће).
У исто време настањују се:
-Лозанци–Симоновићи (2 куће, Ђурђиц и Ђурђевдан) из Лозна и:
-Мијаиловићи (4 куће, Св. Јован Милостиви, 12. новембра) из Борчана.
После ратова 1912/ 13. доселили су се:
-Стевићи (2 куће, Св. Алимпије Столпник) из Русманца и:
-Јовановић (1 кућа, Св. Арханђео) Морачанин из Борчана.
ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)