Порекло презимена, села Трикосе, Забрђе, Лазине, Добрава и Мошнице (Лепосавић)

15. септембар 2018.

коментара: 0

Порекло становништва насеља села: Трикосе*, Забрђе, Лазине, Добрава и Мошнице, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Трикосе и Забрђе су у долини Кијевчанске – Лепосавске реке; на десној (присојној) страни долине; Лазине, Мутиводе и Добрава су на десној (присојној) страни Добравске реке.

Мошнице су у долини Мошничке реке, на десној (присојној) страни. У свима засеоцима збијене куће су високо на присојним странама уских, а дубоких речних долина. У међама села Добраве и његових заселака су: Ибар, Вардиште, Камиља, Дубрава, Голубовац, Папратни до, Брезовица, Клопотарска чука, Орлова стијена – Орлов камен (961м), Јарково, Кнежево брдо (1185м), Милисавље вица, Дубраве, Лопате, Галич (759м).

Воде.

Пије се вода с извора. Два познатија извора су: Чоклица и Буковик.

Земље и шуме.

Делови атара се називају: Поље, Трикосе, Мутиводе, Лазине, Боровача, Сенокос, Језеро, Широки до, Негомирци (НПМ: На карти: ‘Негомирац”, Борић).

Гробља.

Трикосе, Забрђе, Мутиводе, свакако због мале удаљености, имају заједничко гробље у Трикосама. Гробље села Дубраве је на Шанцу. Гробље засеока Мошница је ниже насеља. “Лазинци” из Лазина сахрањују се у гробљу села Граничана.

Историјат.

У Светостефанској хрисовуљи је забележено село и река Д’бр “хана. У повељи цара Стефана Уроша од 15. јула 1363. године забележена су два села по имену Добрава… И село дебр ‘xaea Мутиводикб u Село Г оаково Дебр’хава. У истој повељи записана су и села: Село Подклјочге Таркоси…

И село Негомирци. Мошнице су забележене на одломку мермерне плоче у Цркви Ваведтва у Бељаку приликом њене обнове 1756. године ‘У ,Цевичком катастиху заселак Мошнице забележен је као “Мо“шинци”. Године 1812. Срби су под свпјом владавином држали села Добраве (тако) и Трикосе у кнежини Горњем Ибру, Нахији новопазарској.

По попису од 1921 у Трикосама има 5 домаћинстава с 15 чланова; у Забрђу 3 домаћинства с 25 чланова; у Добрави – 10 домаћинстава са 94 члана и у Мошницама 13 домаћинстава са 120 чланова.

Године 1936. Зебележено је 2 куће од 1 рода; у Забрђу 4 куће од два рода у Пазинама – 4 куће од 3 рода у Мутиводама – 1 кућу од 1 рода; у Добрави 16 кућа од 5 родова и у Мошницама 16 кућа од 4 рода.

Године 1948 у Трикосама су 3 домаћинства са 30 чланова; у Забрђу 6 домаћинстава са 45 чланова; у Лазинама — 7 домаћинстава cа 46 чланова; у Дубрави ––22 домаћинства.са 129 чланова, Мошнице — “Мошница” имају 24 домаћинства, са 184 члана.

Старине.

На Негомирцима има трагова старог насеља истог имена. Овде се виде закопинц кажу “рупе од кућа и зграда”. У Добрави, на левој страни Добравске реке, на месту Брод је старо “грчко” гробље,а на десној страни речне долине, управо према Броду је црквина; црквени храм је посвећен Спасовдану. Гробље је скоро потпуно растурено; надгробни крстови поломљени и разбацани унаоколо. На неким надгробницима урезан је крст. Од црквине је остало купиште необрађеног камена, зарасло у трњу.

У мошничком гробљу, на једном надгробнику, урезан је натпис: Вб ЛЕТО /1 743/ПОМЕНИ ГИ УС ОПШТАГО РАБА CB ОЕГО СТЕПАН А И УСОПШАУРАБУ СТАНУ. На другом крсту може се прочитати: ОВДЕ ПОЧИВА РАБА БОЖИА ИВА НА СТЕВА НА СИ Н6 БОГА РАДИ/1780/.

Порекло становништва.

Родови.

У рату 1876. пребегли су у Србију “усташи” с породицама:

-Михаило Милетић и Миленко Марковић из Трикоса; из Забрђа Урош Марковић; из Мошница Милентија удовица Радосава Живановића.

Године 1879. И становници који су остали на својим огњиштима морали су се иселити. Сви су се одселили у Топлицу и тамо настанили у Блацу и околини Блаца. По одласку у Топлицу, у запустела насеља долазе и стално се настањују:

-Виријевићи – Савићи (2 куће, Св. Арханђео и Св. пр. Илија) из Ћуковца у Ибарском Колашину;  у Трикосе:

-Бишевци (2 куће, Св. Мрата-Мина) из Бишева у Рожају.

У Забрђе;

-Милановићи (2 куће, Св. Пантелејмон) из Рајетића на Рогозни, у Забрђе.

-Радојковићи (2 куће, Ђурђиц и Ђурђевдан), из Домишевине код Блажева.

-Пржица-Новичић (Св. Никола), “Ис Преко Ибра”, из Села Крњина.

-Милосављевић (1 кућа, Св. Јован 7. јануара и недеља по Петровдану, 6. јула), од Рожаја.

У Мутиводе:

-Виријевић (1 кућа, Св. Арханђео, у новембру и Св. пр. Илија).

У Добраву:

-Лопаћани/Вукићевићи (7 кућа, Св. Јован Крститељ и Усековање главе Св. Јована Крститеља), са планине Лопате, на међи према Сочаници.

-Виријевићи-Ћуковићи (3 куће, Св. Арханђео и Св. Илија), из Ћуковца у Ибарском Колашину.

-Бошковићи (3 куће, Св. Никола), “од Сјенице”.

-Бојовићи (2 куће, Св. Никола) су од Сјенице.

-Пушкић (1 кућа, Св. пр. и ев. Лука)је из Сендола у Бањској.

У Мошнице:

-Козаревци – Радовићи (4 куће, Св. Јован 7. јануара и Св. пр. Илија)), из засеока Козарева у Врачима, у општини Ибарском Постењу.

-Мијаиловићи (4 куће, Св. Петка, јесења и летња), из Сељанца.

-Петковићи (5 кућа, Св. Александар Невски и Св. Арханђео) из племена Васојевића.

-Радивојевићи и Радосављевић (3 куће, Св. Јован 7. јануара и Усековање) су један род са Лопаћанима – Вукићевићима у Добрави.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.