Порекло презимена, село Шипачина (Рашка)

24. август 2018.

коментара: 0

Порекло становништва села Шипачина, општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Шипачина је на карти забележена као “Шипачине”.  Заселак је јужно од Чајтине, под Чукаром (1149м), на странама долине Џепске реке, с растуреним кућама по Вртешчици и Шипачком брду.

Воде.

Текућица је Велика река. Пије се вода с извора.

Земље и шуме.

Делови атара имају ове називе: Дубљаница, Подвадница, Вртача, Селиште, Осоћнице и Крмељице. Бачије су у Зимовнику и Тресавабари.

Историјат насеља.

Заселие Шипачко, заселак села “Кукања” (у народном говору) потврди кнез Лазар повељом од 1387. године властелину Обраду Драгосалићу – Декиндићу. Међу селима које су Срби 1812. држали под својом влашћу је Шипачно, село у кнежини Горњем Ибру Новопазарске нахије.

По попису од 1921. године Шипачна, заселак селу Лисини има 34 домаћинства с 231 чланом, а по попису од 31. марта 1948. г. “село Шипачина” има 48 домаћинстава са 241 чланом.

Старине у селу.

У Селишту нема трага насеља. Остало је само старо гробље, у коме су се “копали Грци”. У Зимовнику, Селишту и Великој реци су многи трагови рударских радова, “шлакње” — “шлакњишта”.

Порекло становништва.

Родови.

У време општих кретања наших народа током 17. века доселили су се далеки преци данашњих:

-Чеперковића (16 кућа, Св. Алимпије Столпник) из Дукађина – “од Пећи”. Чеперци или Чеперковићи у Станишинцима и Рсовцима у Западном Поморављу су од Чеперковића из Шипачне.

-Лазићи (18 кућа, Св. Алимпије Столпник) су стари досељеници из Дукађина “код Пећи”. Нису један род с Чеперковићима.

На почетку 19. века су се доселили из Врачева у општини Ибарском Постењу:

-Бачани (2 куће, Св. Јован Крститељ и Св. Јован Претеча). У старини били су један род са Ђоровићима у Јошаничкој Бањи.

-Баловићи (2 куће, Св. Петка) су се доселили из Ибарског Колашина.

После рата 1877/78. године доселио се од Новог Пазара:

-Јањовић (1 кућа, Св. Ђурђе).

Нови досељеници (после 1900. године) су “накалемци” у куће Лазића:

-Трикошанин (1 кућа, Св. Мина–Мрата и “женина” слава Св. Алимпије Столпник), од Трикошана из Лисине и:

-Бановић (1 кућа, Св. Врачеви), од Бановића из Гувништа.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.