Порекло становништва насеља села Копориће, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село је испод Дуба, на заравни над странама Власичке реке и Велике реке и на левој страни долине Копорићке реке. Земљишно подручје Копорића захвата простор између насеља: Црешњице на северу; Јелакца и Стржина на истоку; Граничана и Кијевчића на југу; Родељ, Крушчице, Мајдева и Костиног Потока на западу.
У међама села су: Цигански гроб (1474м), на карти “Циганско гробље”, Власић, Кула (1407м), Солила, Трешњица (1121м), Модро мело, “Модромир” на карти; настањено место, Облик (1135м), Протина њива или Кнежевац, Завратски брег, Рајетино гувно, Лисац (1298м) и Стражник (1349м) на карти “Стражањик“. Унутар граница су узвишења: Молитва, Ракиће, Велики крст, Мали крст, Крш, Градина, Заградина, Лаз, Бож(ј)а главица, Игриште, Ћићавица(1298м),Санкова гора, Караџинац, Металица, Гарине, Бољковац, Бољедарица, Побрђе.
Воде.
Потоци су: Сечки поток, Литица и Врањевац. Баре имају називе: Радежева бара, Јелина вода, Булина бара, Велико језеро и Мало језеро. Воде су: Водица или Барице, Чесма код Директорове куће, Извор у Доловима, Извор у подгори, Извор у Солила, извор код Рупа, Студенац, Топлик, Ранац, Калоперова вода,), Лесковита вода, Кладенац и Стублина.
Земље и шуме.
Њиве и ливаде су на местима: Пођелије, Рајина, Селиште, Равне гробнице, Старо Копориће, Долови, Луке, а испаше и шуме на местима: Велико Брезје, Мало брезје, Велико гувно, Мало гувно, Присоје, Подгора, Паљотина, Долови, Суви бор, Јелења раван, Рипа. Зимовници за стоку су у Трговишту.
Тип села.
Село је с разбацаним кућама; једва да су две једна крај друге. Куће су са малим бројем зграда око куће, са ливадама наоколо. Овакав тип насеља био је условљен начином засељавања после ратова 1912/ 13. Досељеници се враћају на стара места, или се настањују на купљеном земљишту. Досељеници су на местима: Солиоцу, Брдији, Кућиштима, Грмењачи, Росуљама, Лукама, Сопотима и Подубравама. Гробље је на Дубу код црквине,крај старијег сеоског гробља. “Турско” гробље помухамедањених Срба “из Колашина” – “Калашинаца” је код Градине.
Историјат и старине.
Село Копорики и Модрби М6л6 записани су у Светостефанској хрисовуљи 1346. године. Рударско насеље Coporich, cа католичком црквом, помиње се у писму папе Климентија VI краљу Србије Стефану Душану. Године 1770. села Копорићи и Моди мехб спадју у област Копаоника и нурију попа Матеја. Авр. Поповић наводи да је Копориће у време устанка, 1804. имало 4 куће, а пред рат 1876 – 23 куће. Село Модро Мело 1877. имало је 3 куће, а исте године, по деоби, било их је 6. Године 1913, после балканских ратова, у Копорићу су 123 становника. Године 1936. y Копорићу сам забележио 11 породица, од 9 родова, а у Модром мелу само једну породицу, од једнога рода.
Многобројни и разноврсни трагови старих рударских радова : купишта троске – “шљакње” – шлакњишта, остаци топионица, самокови и самоковске вади остаци водовода, поткопи и “рупе” (окна).
У Кућиштима виде се трагови старог Копорићког засеока Барана. Трагови насеља старог Копорића виде се у Старом Копорићу, у Великој реци. Стара гробља на Дубу, Равне гробнице на сеоској међи, “турско” гробље помухамедањених Колашинаца. Црквине су на Дубу и у Модром Мелу.
Порекло становништва.
Родови.
-Ратко из Копорића, горосеча помиње се 7. фебруара 1470. године у вези неког дуга Радохни Ридовчићи трговцу из Белог Брда.
Године 1876. из села су избегли с породицама “усташи”:
-Поп Миладин Поповић, Лазар Симић, Сима Дамњановић, Јездимир Илић, Тодор Милетић, Вукић Пантић, Грујица Јовановић, Деспот Јанићијевић, Милисав Ђорђевић, Вучета Јакшић, Јова Радовановић.
После рата 1877/78. из села су се одселили:
-Поповићи у Горњу Јошаницу и:
-Милутиновићи у Неваде у Топлици. По њиховом исељењу у запустелом селу турске власти населиле су 1883.године помухамедшвене Србе – “Бошњаке” из Горњег Колашина:
-Баковиће, Мартиновиће и др.
Године 1912. “Колашинци” су избегли испред српске војске на Косово, а отуда се највећи део иселио “у Турску” – Малу Азију.
После повлачења Колашинаца у селу се настањују:
-Милановић (Св. Никола) из Домишевине;
-Јовановић (1 кућа, Св. Мина), од Јовановића из Радуња;
-Стевановић (1 кућа, Св.Врачеви) из Брзанца;
-Грујић (1 кућа Св. Арханђео, 8. новембра) из Сељанца;
-Димић (1 кућа, Св. Петка) из Новог Села у Топлици;
-Бушете: Радосављевић и Радојичић (2 куће, Св. ап. Тома и Томина недеља) из Беласице. Чукундед Паунку Радојичићу из Беласице одселио се у Борчане, отуд се преселио Паунко па настанио на земљишту купљеном од Авр. Поповића, директора Гимназије у Косовској Митровици. Предак Радосављевића одселио се из Беласице у Чунгулу у Топлици, а отуд се вратио потомак.
-Тодићи (2 куће, Лазарев дан) доселили су се од Новопазарске Бање.
-Поповић (1 кућа, Ђурђиц, 3. новембар и Св. Пантелејмон) је од Коматовића Поповића из Брњака у Ибарском Колашину.
-Пресечанин – Милетић (1 кућа, Св. Ђурђе 23. априла и Св. пр. Илија 20. јула) доселио се из Пресеке – Брњака.
-Пресечанин – Радовановић, у суседном засеоку Заврати, је један род са Пресечанином/Милетићвм.
Становник Модрога Мела године 1878. био је:
-Младеновић Петар.
Данас у Модром Мелу је само кућа:
-Лазара Тополића, новијег досељеника из Босне. Живи као чифчија “на имању” Симе Савића, пензионера из Новог Пазара.
ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)