Порекло становништва насеља: Зрносек, Родељ, Крушчица, Мајдево, Костин Попок, Тврђен – Тврђане, Улије и Лепосавић, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села – засеока.
Поменути засеоци, с изузетком Лепосавића и Улија су у западном подножју Граца и Камиље, до пута и пруге Рашка–Косовска Митровица. У међама кметије су Борјаница, Деличбара, Бориковац, Чукара, Ибар, Вардиште, Камиља, Дубрава, Облик, Бојиште, Летије.
Воде.
Пије се вода са извора и с неколико (5–6) бунара. Познатији су извори: Извор у Пландишту, Лепосавска вода, Никодељска вода, Сретова вода, Младенина вода, Јаћимова чесма, Миленковићка чесма, Бојовска вода.
Земље и шуме.
Делови атара се називају: Река, Шанац, Лепосавске шуме, Осоје, Мајдевске шуме, Родељске шуме, Зрносечке шуме, Врбичко осоје и Чукар.
Типови насеља.
Засеоци су самостална издвојена насеља. Удаљеност међу њима је 1-3 километра. У Лепосавићу, поред пута и пруге, образовао се друмски део засеока. Овде су: железничка станица “Лепосавић”, Основна школа, две гостионице, две–три занатлијске радње и трговине.
Неке породице засеока Родеља сахрањују у арносечком гробљу. У Родељу старије и данашње гробље су код Црквине. У Мајдеву је заједничко гробље засеока Мајдева, Тврђена и Крушчице. У Костином Потоку засеочко гробље је поред “латинског” гробља. Заједничко гробље Лепосавића и Улијаје у Улију.
Име насеља.
Име засеока Зрносек је врло старо и опомиње на име ж р бн o с 6 к 6, из Светостефанске хрисовуље. Напомена: А жрбасбкб како је ббил при владиславе такози да боуде и в’сегда. Није познато да су Жрносеци становници старог Зрносека израђивали жрвње и воденичко камење.
У Попису босанских спахија од 1711. године забележеноје село Жрносик.
Крушчица, заселак, забележена је у Крушевском поменику, као село Крушчица.
Године 1812. Срби су држали под својом владавином села: Зрносијек, Родеље, Крушчице, Костин Попок, Тврђен, Улије и Лепосавић. Сва ова села спадала су у кнежину Горњи Ибар и Нахију новопазарску.
По попису од 1921. у Зрносеку је 7 домаћинстава са 31 чланом у Родељу 11 домаћинстава са 67 чланова у Крушчици З домаћинства са 28 чланова; у Мајдеву 8 домаћинстава са 54 члана; у Костином Потоку 8 домаћинстава са 50 чланова; у’Гврђену 18,домаћинстава са 127 чланова; у Улију 12 домаћинстава са 91 чланом; у Лепосавићу 13 домаћинстава са 90 чланова.
У гробљу Костиног Потока чува се обрађен камен са натписом на латинскомјезику. Нађен је ниже гробља у кориту Тврђенске – Бабичке реке, па је извађен из корита и пренесен на данашње место. Поред садашњег засеочког гробљаје старо “латинско” гробље. Гробови су обележени великим необрађеним камењем. У гробљу засеока Родеља је мала црква у рушевинама. Стоје још црквени зидови од необрађеног и нешто отесаног камења спајаног кречним малтером висине око 2 метра. Око црквине је старије и садашње гробље засеока Родеља. У Мајдеву, поред садашшњег је гроље “остало од латина”. Овде су гробови обележени великим необрађеним камењем. У Тврђену, до куће Вукојице Петронијевића, управо над пругом Рашка – Косовска Митровица су црквина и старо гробље. Ободом малог овалног улегнућа виде се трагови црквених темеља. На гробовима су крстови разног облика и величине. На њима су урезани крстови, а натписа нема. У Зрносеку, више куће Светозара Вукашиновића, засеочко гробље је поред “поред неког старог гробља”. Више Лепосавића је црквина. Од мале цркве стоје остаци зидова, високих око 1м, озидани од тесаног камена- кречњака. На Камиљи стоје зидине, остаци некадашње велике и јаке грађевине зидане отесаним каменом спајаним кречним малтером. На Грацу су купишта необрађеног камена, улегнућа, а стоје и темељи велике грађевине.
Судећи по имену и остацима на брду било је неко велико и јако утврђење. У Улију, више кућа Радосављевића стојала је црквина Св. Петка. Године 1936. обновљена црквица посвећена је истој светитељки. Напомена: Приликом радова на обнови мале грађевине откопана је надгробна плоча с натписом: „Помени Гди раба своега Симона ма и стора см ича нин а“.
Порекло становништва.
Родови.
Данашње становништво кметије је ново, све сами досељеник. Старије становништво, познато под именом “усташи” прешло је у рату 1876. у Србију и насеља у кметији су запустела.
После рата 1877/78. године одселили су се у тек ослобођену Топлицу. У запустела насеља, после 1878. долазе нови досељеници. Тако је извршена потпуна смена становништва.
У Зрносеку су се настанили:
-Вукићевићи (4 куће, Св. Никола), са Пештера.
-Вељовићи (2 куће, Св. ап. јев. Лука) из Вељег Потока у Штавици.
-Вукашиновић (1 кућа, Св. Никола), из Рудина на Рогозни.
-Николићи (2 куће, Св. Василије Велики, 1. јануара и Св. Арханђео, 8. новембра), “од Кадијаче” на Рогозни.
-Николић (1 кућа, Св. ап. и јев. Лука), “са Рогозне”.
-Тиосављевић (1 кућа, Св. Игњатије) је “од Дежеве”. Овде је на миразу у кући Николића.
У Родељу:
-Катићи/Милосављевићи, Савићи, Милојевићи, Аксентијевићи (10 кућа, Св. ап. и јев. Лука) из Ибарског Колашина, а даљим пореклом су из Ровца.
У Крушчици:
-Миленковићи (4 куће, Ђурђевдан и Св. Никола), из Ловца у Бањској.
У Мајдеву:
-Антонијевићи (2 куће, Св. Никола), од Сјенице.
-Ђиновићи (4 куће, Св. Александар Невски), из Мојстира у Штавици.
-Милановићи (2 куће, Митров дан), из Сељанца у области.
-Владисављевићи (2 куће, Св. Арханђел, у новембру) су са Рогозне.
У Костином потоку су:
-Рисатовићи (3 куће), из Врановића у Ибарском Колашину;
-Дркићи – Тимотијевићи (4 куће, Св. Ђурђе и Св. пр. Илија), из Рујишта у Ибарском Колашину.
-Ломигоре – Нићиворовићи (3 куће, Св. Јован, 7. јануара), са Рогозне.
У Тврђену су:
-Лазовићи (2 куће, Ђурђиц), су из Рудара у области.
-Козаревци (4 куће, Св. Јован, у јануару и Св. пр. Илија), из Козарева у старој нахији Врачима, даљим пореклом су из Шекулара у Плавско-гусињској области.
-Милосављевићи (1 кућа, Св. Никола) су из Крњина “Ис Преко Ибра”.
-Вукашиновићи – Рачитовићи (Св. ап. и јев. Лука), из Грабовца у области.
-Ловчани – Петронијевићи (8 кућа, Ђурђев дан и Св. Никола) су из Ловца у Бањској.
-Бојовићи (3 куће, Св. Никола) су из Ибарског Колашина.
У Улију су:
-Јевђовићи и Јаковљевић (3 куће) из Чешеровића на Рогозни.
-Дркићи/Недељковићи и Јевремовићи (5 кућа, Ђурђевдан и Св. Илија) један су род с Дркићима у Костином Потоку.
-Радосављевићи (4 куће, Митров дан и Петров дан) су се доселили “из Никшића”.
-Ђалошевићи (2 куће, Св. Јован, 7. јануара), од Сјенице.
У Лепосавићу су:
-Ђоковићи (5 кућа, Св. ап. и јев. Лука) су од Сјенице.
-Милојевићи, Милановићи, Васићи, Миленковићи (1 1 кућа, Усековање гл. Св. Јована Крститеља, 29. августа), доселили су се од Андријевице у Васојевићима.
ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
12. фебруар 2021. у 18:26
Petar
Da li neko zna nešto o stanovnicima koji su se iselili iz gore pomenutog kraja “poznato pod imenom “ustaši””…krsnu slavu, prezime i odakle taj nadimak?