Тестирање родова из племена Брсјака и Мијака у Македонији

6. август 2018.

коментара: 12

Чланови Друштва српских родословаца „Порекло“ заинтересовани за изучавање генетског порекла старих племена са простора данашње Македоније – Брсјака и Мијака, позивају све заинтересоване појединце који потичу од ова два племена да се пријаве ради тестирања

 

 

Обезбеђена су средства за тестирање 9 родова, 6 брсјачких и 3 мијачка. С обзиром да се тестира порекло по мушкој линији, анализом Y-хромозома, могу бити тестирани само мушкарци. Као што је већ напоменуто, финансијска средства за тестирање су обезбеђена тако да кандидати добијају бесплатно тестирање, које иначе износи око 100 евра по особи; резултати тестирања ће бити коришћени искључиво у научне сврхе, ради проучавања њихове Y-ДНК генетске структуре о којој се с обзиром на мали број тестираних из тих предела врло мало зна, као и ради упоређивања њихових резултата са већ тестираним појединцима са целокупног подручја Балкана. Након добијања података из лабораторије, тестирани ће у најкраћем року бити обавештени о својим резултатима, а потом ће ти резултати бити објављени и у табели Српског ДНК пројекта.

Брсјаци су старо словенско племе које је населило простор Македоније, као и суседне просторе (средња Албанија, делимично север Грчке итд.). Они чине основу словенског становништва западне Македоније – дебарски крај, охридско-струшки крај, Кичевију (кичевски крај), Порече (општина Македонски Брод), преспански крај (Ресен) и демир-хисарски крај, с тим што им се језгро налазило у демир-хисарском крају, Дебарцу (област северно од Охрида, око села Белчишта) и у Копачки (област јужно од Кичева, око села Другова); њихових исељеника од 17. до 20. века је било и у Горњем и Доњем Пологу (гостиварско-тетовски крај), скопском, прилепском, битољском и велешком крају, па је добар део данашњих родова из тих области брсјачког порекла. Мијаци су посебна племенска група која насељава слив реке Радике источно и североисточно од Дебра (Галичник је њихов најважнији центар), вероватно мешаног словенско-цинцарског порекла, са специфичном народном ношњом и обичајима који се по неким елементима поклапају са динарским далеко на западу. Они су се такође расељавали, па их има и источније (нпр. у кичевском крају).

Кандидати који долазе у обзир за тестирање су само они који преко свог породичног предања знају да по очевој линији потичу од Брсјака или Мијака, као и они који такво предање немају али потичу из горе наведених области у данашњој Македонији; предност при тестирању ће бити дата оним родовима који су по породичном предању и пореклу сигурни Брсјаци или Мијаци. У сваком случају ће на основу порекла пријављених кандидата генеалози Друштва српских родословаца „Порекло“ начинити избор према горе наведеним смерницама.

За податке о поступку тестирања и за пријаву, можете се обратити на мејл: [email protected]

Коментари (12)

Одговорите

12 коментара

  1. Ljubiša Janevski

    Poštovani
    Prijavljujem se za testiranje. Tata, deda, pradeda. čukundeda itd… su iz sela Vrutok gde izvire reka Vardar. Vrutok, Sredno malo.
    Majka mi potiče iz sela Dolno Jelovce.
    Sa obzirom da po poreklu pripadam grupi koja je pogodna za testiranje.
    Ako treba i da platim testiranje, može.
    Prezivali smo se Janković, kolikose sećam iz priča 1949 godine su nam nasilno menjali prezimena.
    Unapred zahvalan.
    Pozdrav
    Ljubiša Janevski

    • Boris Stefanoski

      Почитуван Љубиша Јаневски,

      Дали може подетално да објасниш кој ти менувал име од Српско во Македонско за време на СФРЈ? Кој ја имал таа храброст, дали биле поединци, институција или политичка партија?

      Мојата приказна е дека ние сме се презивале Гицкоски, па насилно дедо ми го прекрстиле од Македонско во Српско презиме, подоцна кога работите стивнаа тој повторно го врати своето презиме.

      Мој совет, подобро распрашај ги постарите кои што живеат во твоето село, тие ја знаат најдобро реалноста.

      Поздрав,
      Борис Стефаноски

      • Boris Stefanoski

        Да се дообјаснам на погоре напишаниот коментар дедоми се вика Стефан и од Гицкоски го прекрстиле во Стефановиќ, подоцна тој го сменил презимето во Стефаноски.

      • НВук

        О овој и сродним темама је одличан рад написао чувени етнограф Јован Трифуноски. Линк ка раду:

        https://drive.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAELXZMZ2VjU3VpYmM/view

      • Јордан Настовски

        Презимињата порано се давале од татко на син, Ако ти, на пр. се викаш Борис Стефановски, татко ти би требало да се вика Стефан, а презимето да било од името на дедо ти. Комунистите ги променија, не сите но повеќето презимиња за да се избрише трагата на нашите српски корења. Поздрав!

  2. НВук

    Поштовани Љубиша, хвала на јављању.

    Све ове податке које сте навели ми пошаљите на мејл адресу [email protected]. Такође ми пошаљите која вам је крсна слава, родовски надимак (ако га знате) и тренутно место пребивалишта. Свако добро,

    Никола Вукосављевић

  3. Миле Вучковић

    Када можемо да очекујемо објављивање резултата и у којем периоду?

  4. Трајче

    Потичем из Доњег ДемирХисар из села Бараково које ове хгодине слави 555 године од постојања. Отац Иван мајка Стана иѕ Сувог Грла, деда Силјан баба Менка из с, Бојиште, затим по очевој (дединој) линији следе прадеда Тале чукун деда Павле, чукунчукун деда Панде (пандаревци)
    Брсјак са “педигреом”. Живим у Охриду.
    Шта да урадим да бих помогао овај пројекат.
    Позз

    • Саша Панчевачки

      Поздрав Трајче ! Јако радује чињеница да сте заинтересовани за тестирање. Сада је у току пријава за Светски ДНК дан и попуст је . Тестирање кошта 6,500 динара. Ако сте заинтересовани послао бих вам пријаву коју бисте требали да попуните, а обухвата порекло вашег оца и мајке, крсне славе, стара презимена ако их знате. Након што бисте попунили ту пријаву, њу и узорак (узмете у апотеци штапић за брис усне дупље, протрљате унутрашњу страну уста а претходно сат времена пре тога не смете да пијете једете и перете зубе, затим оставите да се суши пар сати и онда тако спаковано све пошаљете за Београд).
      Било би јако лепо и за вас и за нас значајно да нам се придружите ! Поздрав, Саша

  5. Истина

    Нису се Брсјаци никад ту доселили. Они су ту одувек! Не лажите народ више!

    • САША

      Па има више варијанти од тога да су остаци Брига Берегизити/Вергизити има и она словенска варијанта да потичу из прасловенских настањених по шумама брестова и да град Брест потиче од истих мигрираних али на север, али пошто белоруси и руси имају другачију реч за дрво брест, можда потиче од берег стрма висока обала “гребен или хрбат” што опет има везе са називом хрвати/хрбати/корбати /карпа/карпати па и срби/сарбати и онда долазимо опет до брда брега или ти брига…