Порекло презимена, варошица Брус

24. јул 2018.

коментара: 1

Порекло становништва варошице Брус, општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља.

Варошица у атару села Мале Грабовнице заснована је на месту званом “Брусу”. Топоним “На Брусу” у народу се објашњава обликом земљишта; оно личи на брус – белегију за оштрење косе. Дугачак а узан појас земљишта поред десне обале реке Расине и северним падинама Жиљачког брда (Равна чука, 522м), до става Расине и јаке, водом богате њене десне притоке Грашевачке реке испод коте 429, обликом заиста подсећа на брус-белегију: сужен на крајевимна шири се у средини.

Постанак насеља.

За турске владавине Брус је “јалија”, испаша за овце засеока Мале (Доње) Грабовнице. Господар сеоски ага–Турчин дао је ову јалију у размену за “добру (белу) кобилу и ћуп масла” Живку Старинцу из Дртеваца. Живко поклања јалију општини бруској (у засеоку Тршановцима) и одређује да се на дарованом земљишту подигне црква и да оно, земљиште, заувек остане црквено.

Испод става Расине и Грашевачке реке издигла се велика висока плавина слагањем материјала што их реке нанеше. На највишем заравњеном делу планине, поред старе црквине “Код Дрена” саграђенаје 1836. године нова црква “На Брусу”, посвећена Преображењу Господњу. После годину дана по изградњи цркве Преображења, на десној страни цркве идући западу крај пута у Брзеће на Копаонику, данашњој Копаоничкој уличици подижу се куће и дућани првог, најстаријег бруског насеља. Овде се први настанио неки Стојановић, мутавџија из засеока Жиљака. Поред пута подигао је кућу “дашчару”, уз кућу радионицу у којој је ткао разне ствари потребне селу као и путујућим кириџијама. Данашња Копаоничка улица друга је главна улица варошице. Шездесетих година 19. века, на левој страни цркве идући западу над десном обалом Расине пограђене су куће за становање, трговачке и занатлијске радње од слабог материјаала, на плацевима издељеног црквеног земљишта “откупљеног” од цркве. Ово је данас највећи и најгушће насељени део варошице.

Развој насеља.

Осим великих савремених зграда за становање у улици су: школа и разне јавне установе, хотел и гостионице, велике трговине и занатлијске радње.

Око 200 м идући од цркве западу је раскрсница путева: копаоничког пута правца Биљановац на Ибру–Јошаничка Бања—Плеш—Брус–Разбојна и жупског пута правца Крушевац–Александровац–Брус—Брзеће–Блажево–Рудница на Ибру. Поред главних улица којима иду поменути путеви има шест кратких споредних улица “сокака”. У њима су изграђене највише зграде за становање. Две споредне улице одвајају се од главних и отворене су, док су четири затворене улице; повезују две главне улице бруског насеља. “Пијаца” за снабдевање намирницима је у средишњем делу варошице. На Вашаришту уврх Копаоничке улице на десној страни и према Среском расаднику, тргује се земаљским производима и стоком.

Историјат насеља.

Јован Гавриловић у свом Речнику не помиње Брус. Наводи да је “примерителни” суд (општина) у Тршановцима и да село Тршановци са селима Горњом Грабовницом, Кобиљем и засеоцима: Малом (Доњом) Грабовницом, Дреновом, Дртевцима и Кочином састављају општину. У Тршановцима 1840. године је седиште бруске општине. У књигама за уписивање умрлих бруске цркве од 1860–1970. године Мала Грабовница, Дртевци и Тршановац забележени су као засеоци Бруса.

Године 1874. у Брусује 43 куће; 1895 – 50 кућа; 1921 — 76 домаћинстава са 359 чланова; 1948 – 195 домаћинстава са 660 чланова; 1953 – 260 домаћинстава са 856 чланова.

Старине у насељу.

Брус је варошко насеље. Међутим, у варошици има трагова ранијег живота. Уврх Вашаришта је старо гробље Мале Грабовнице. У њему се сахрањивало и после заснивања насеља На Брусу. Тако је гробље неко време било заједничко за поменута насеља. Данас је гробље на Вашаришту сасвим растурено. Крај цркве Преображења сахрањивали су свештенике и поједине чланове њихових породица. Најстарији натпис на надгробној плочи је из 1841. године. Изван ограде је варошко гробље образовано око 1860. године. Најстарији натпис на надгробнику је из 1864. године. У овом гробљу се сахрањивало до рата 1914/18, када је даље сахрањивање забрањено, а образовано ново бруско гробље на Росуљама, у атару засеока Дртеваца.

По присаједињењу крушевачке нахије у кнез Милошевој Србији настаје насељавање места “На Брусу”. Поред старих досељеника, становника Мале Грабовнице, породице из насеља у околини насељавају се у Брус. Досељеници из удаљених места и области у прво време су сасвим ретки. Досељеници из околине као и раније настањени становници Мале Грабовнице су по занимању, у првом реду, земљорадници, па занатлије, трговци “ситничари”, механџије, абаџије, терзије. Подмирују потребе села и сељака док неки међу занатлијама својим производима везују за жив саобраћај кириџијски. Трговци –ситничари, у својим “дућанима” баве се “терзилуком” —израђују разне делове мушке и женске одеће.

Начин обраде података.

Како нисам располагао старијим пописима становништва Бруса све до пописа 1931. године, скоро увек сам се ослањао на податке исписане из црквених књига, нарочито из Протокола рођених (крштених) од 1837–1901. године и књига за уписивање умрлих од 1837–1910. године. Неки број података дали су ми чланови појединих родова, а до неких података дошао сам, исписујући натписе на надгробним споменицима. Могу рећи да међу данашњим становницима преовлађују потомци досељеника из села и заселака у околини варошице и да је међу њима и незнатан проценат правог варошког елемента.

У новије време, особито после рата 1914/ 18. године у варошици се настанио приличан број службеника разних струка и звања из удаљених покрајина и места. Како су у Брус дошли по службеној потреби и за место су везани једино службом, то ове привремено настањене службенике не убрајам у сталне становнике. Међутим, како међу досељеним службеницима има приличан број насељених из насеља у околини и везани су за насеље, а у месту службовања остају и по више година, то их, као потомке раније настањених сродника, убрајам y становнике Бруса.

Порекло становништва.

Родови:

Најстарији становници заснованог насеља “На Брусу” су сами становници засеока Мале Грабовнице, знатније раније насељени у засеоку. На првом месту то су:

-Војмиловићи – Стевовићи и друга презимена (Св. Јован, 7*. јануара) од Милетића из Војмиловића у Плани. Године 1953. у Брусу су 4 куће Стевовића: занатлије, службеник и трговац.

-Дмитровићи – Митровићи су од Митровића –Морачана из Хочина. У Малој Грабовницп познати су као Горњи и Доњи Митровићи. Славе Св. Арханђела, 8. новембра. Године 1953. у Брусу је једна кућа ових Митровића –угоститељски радник.

-Стојановићи (Св. Арханђео, 8. новембра) су од Морачана у Жиљцима. После рата 1914/ 18. одселили су се на Косово и настанили као колонисти. Помињу се у вези изградње Бруске цркве, одмах после 1836. године.

-Старинци (Миљковићи и Станојевићи), (Св. Арханђео 8. новембра), од Старинаца – Станојевића из засеока Дртеваца. Године 1806. рођен је у Дртевцима Миљко, син Живка Старинца. Године 1935. у Брусу су две породице Станојевића, трговци.

-Недељковићи 1828–1953** (Св. Арханђео, 8. новембра, Аћим и Ана 9. септембра и Мала Св. Ана), од Недељковића из засеока Дртаваца. Г. 1953. у Брусу су две куће ових Недељковића, занатлија и радник.

-Поповићи (1837–1953), свештенички род од Поповића Морачана из Жиљаха. Г. 1953. у Брусу је једна кућа ових Поповића, незапослени трговац.

-Поповићи –Антонијевићи, од старине Ботуни, свештенички род (Ђурђиц и Св. Ђорђе) 1837–1953. У Брусу су 4 куће ових Ботуна Поповића, занатније, трговац и домаћица.

-Голубовићи. Године 1821. Турци су обесили у Нишу Голуба, мутавџију, оца Тодора и Илије Н. По ослобођењу Крушевца (1833) Тодор и Илија избегли су у Србију, па се из Крушевца одселили у Брус. Слава Голубовићаје Св. Јован зимњи. Године 1953. у Брусу су Голубовићи, две службеничке породице.

-Поповићи – Костићи (Св. Петка), свештенички род од Поповића – Костића из Велике Грабовнице (1837–1910).

-Милићевићи – Поповићи, свештенички род (Св. Јован, 7. јануара) у засеоку Хочинама, од Поповића из Влајковаца пре 1833–1953. Године 1953. у Хочинама је кућа Милићевића.

-Вукићевићи – Бићани (Св. Никола, зимњи), од Бићана из Осредака (1842–1859), две породице: трговачка и занатлијска. Изумрли су.

-Николићи (Св. Никола зимњи) 1846–1953), од Николића из села Дренове код Бруса. Године 1953. у Брусу су шест породица ових Николића: трговци, занатлије и службеници. Напомена: Насеље “На Брусу” помиње се 1864. године. У гробљу код цркве сахрањена је “раба божија Јована. На надгробном споменику ове Јоване читамо: Овде почивает(6) раба божи! Јована супруга почив/шег/б еге! Миленка Николића преса/ла с! у в6нос(т6) на св. троицу 7 !он!! 1864 год на брусу.

-Божановићи — Радовановићи, од Божановића из Кобиља (Св. Никола зимњи) од 1851–1953. По попису од 1963. У Брусу 6 њихових породица: занатлије и службеници.

-Станковићи 1849–1880 (Св. Мина-Мрата). Прешли су у Брус из Трошановаца, од тамошњих Станковића.

-Збиље –Збиљићи 1852-1953 (Св. Арханђео и Велика Госпођа —Вељи Госпођиндан). Сви су од Морачана Татића из Брзећа. Из Бруса спустили су се у Дупце “на Расине”.

-Лазаревићи 1852–1953 (Св. Арханђео, јесењи) су од Лазаревића из Јелакца у Јошаници. Г. 1953. 1 кућа (пензионисани занатлија).

-Аздејковићи 1855-1953 (Св. Арханђео, 8. новембра, Аћим и Ана, 9. септембра и Мала Св. Ана, 25. јула). Њихове далеке претке превео је из засеока Дртаваца у Кобиље код Бруса предак “Свилоје из Дртеваца”. Године 1953. у Брусу су 5 кућа Аздејковића, од Аздејковића из Кобиља: земљорадник, занатлија и службеници.

-Марјановићи 1855-1953 (Св. Вартоломеј, Вртолома и Варнава) од Марјановића из Велике Грабовнице. Године 1953. у Брусу две куће Марјановића: занатлија и службеник.

-Бељански, служавка Даница 1855-1894. У црквеним књигама налазимо забележено да је рођена и умрла у Брусу.

-Ђорђевићи (Ђурђиц) 1856-1858, два учитеља у бруској школи су од Ђорђевића из Ботуња.

-Михаиловићи (Св. Јован Крститељ) су један род са Стевовићима 1848-1900: Вуксан–Вукса кафеџија и супруга Марија, прешли су из Мале Грабовнице. –

-Јаношевићи 1860–1882, свештеник Тодор – “поп Тоша”, парох брзећки био је из Трстеника. Породица се вратила у Трстеник.

-Агатоновић Лазар, трговац па црквењак бруске цркве; славио је Св. арх. Стефана. Пореклом од Ћосића из копаоничког засеока Гувништа. У Брусу од 1860–1898, кадје умро.

-Јеличићи 1860-1953. Слава Св. арх. Стефан, од Јеличића из Кобиља. Године 1953. у Брусу било је 6 кућа Јеличића, највише незапослених трговаца и занатлија.

-Брадићи 1861–1878. Славили су Св. Петку. Из Гргура у Топлици прешли су у Паваштицу, а отуд су дошли у Брус. Исељена породица.

-Живановићи, Петар, мутавџија, “занатлија трговачког реда” и супруга његова Јана, “мутавџика” Јана; слава Св. Арханђео; од Живановића из Грашевца, 1861–1878.

-Василијевићи–Васиљковићи или Петровићи 1862-1877, били су из Велике Грабовнице.

-Урошевићи 1863-1953, су од Урошевића из Трошановаца крај Бруса. Обрад Урошевић је откупио плац на црквеној земљи. Године 1953. у Брусу Бошњак Јеремија 1863–1867, на плацу откупљеном од бруске цркве. Проновић Петар 1863. Власник плаца с кућом на земљишту откупљеном од бруске цркве.

-Ђорђевићи, Петроније, трговац и супруга Миленија 1863–1895 су од Ђорђевића из Горњег Ступња у Александровачкој Жупи. Изумрла породица.

-Филимоновићи (Арханђелов дан 8. новембра, Аћим и Ана и Мала Св. Ана) 1863-1913. Благоје, свештеник бруске цркве и супруга Драгиња – Драга су од Филимоновића из Лепенца. Даљим пореклом су од Црноглаваца из Црне Главе у Јошаничкој Бањи.

-Костић Радосав, од Поповића – Костића из Велике Грабовнице, на црквеном земљишту откупљеном од бруске цркве. Подигао на откупљеном плацу 1863. кућу од слабог материјама.

-Петровић, берберин Мијаило и супруга Драгиња 1864-1900.

-Томићи, Милош 1864–1898, по занимању трговац-абаџија, црквењак бруске цркве, па земљорадник, служитељ Телеграфа бруског био је из Грашеваца.

-Јовановићи (1866–1953, занатлије ковачи и поткивачи. Дошли су из Кукљина у Темнићу. Године 1953 – 1 кућа.

-Беочани (1866–1935). Милан, свештеник бруске цркве (Св. Никола зимњи), из Стањева код Александровца у Александровачкој Жупи. После 1935. одселили су се у Стањево и тамо су изумрли.

-Ђорђевићи, Милан, писар Бруске општине (1866–1882).

-Стаматовићи (Св. Вартоломеј и Варнава), од Марјановића из Велике Грабовнице (1867- 1935), две кућа, обућар и домаћица.

-Николићи – Стругари (Св. Јован Крститељ), од Стругара из Жарева (1869-1953; две трговачке породице.

-Ивезићи (1869-1953) (Арханђелов дан 8. новембра и Велика Госпођа), од Морачана из Бозољина. Најдаљом старином су из Северне Албаније. Презиме по претку Ивези. Од Ивезића био је Герасим Ивезић, лекар и књижевник.

-Судимци – Лазаревићи (1855-1869), су од Судимаца из Ћелија – Судимске клисуре у у Доњој Расини.

-Живковићи (Св. Арханђео, 8. новембра), је од Живковића – Морачана из Кочина.

-Лазаревићи (1870-1900) (Св. Арханђео, 8. новембра, Аћим и Ана и Мала Св. Ана), од Црноглаваца из Црне Главе у Јошаничкој Бањи.

-Николићи, Лука (1870–1889), кафеџија и трговац и његова супруга Смиљка, доселили су се из Атенице код Чачка.

-Пауновићи – “Дучуловци” (1870–1953), Чедомир, Ђак, после пекар и касапин и супруга Злата из Дучаловића у Доњем Драгачеву. Године 1953. у Брусу једна кућа, пензионер.

-Кнежевићи (1871–1953). Милан, трговац и супруга Анка (Св. (Св. Алимпије Столпник), од Кнежевића из Осредака. Године 1953. имамо 3 куће од ових Кнежевића: трговац, занатлија (кројач) и службеник.

-Миленковићи (1871–1910). Слава Св. Арханђел 8. новембра, од Миленковића из Грашеваца.

-Павличевићи (1871-1876). Св. Мина-Мрата. Милан и супруга Никосава, од Павличевића из Трошановаца.

-Гочманци – Николићи, Грујица, бојаџија и супруга Аница, од Николића из Гочманца (1872-1896). Г. 1953. у Брусу их је било две куће: радник и службеник.

-Станковић, дунђер, Ђорђе, дошао је из “Турске” – из села Драгочева на Рогозни. Помиње се 1872–1878. После рата 1877/78. одселио се из Бруса у Прекадин у Топлици.

-Радоњић, “туфекџија” (пушкар) Дамњан и супруга његова Николета (1873–1910). У Брус се доселио Дамњан из села Коритника у Моравицама.

-Татићи (Св. Арханђео и Велика Госпођа) Миливоје, трговац и супруга Петројка (1874–1881), су од Татића из Жиљака. Презиме им по далеком претку Тату, пореклом Морачанину из северне Албаније.

-Милићевићи (1874-1953) су од Милићевића из Великог Рибара. Године 1953. У Брусу су 4 куће ових Милићевића: занатлија и радници.

-Ваљари – Ваљаревићи (1875–1953), доселили се из Велике Грабовнице. Године 1953. у Брусу је једна службеничка породица.

-Вукајловићи (1875–1853). Слава Св. Арханђео, 8. новембра. Године 1953. у Брусу су 3 куће Вукајловића: занатлије и службеник.

-Јовановићи, мутавџија Војин (Св. Арханђео, 8. новембра) (1875–1881). Војин је био из Грашеваца.

-Здравићи (Св. Никола зимњи), од Здравића из Кобиља (1875–1953). По попису од 1953. г. Здравићи су 4 куће: занатлије, радник и службеник.

-Живадиновићи (1876–1953); Матеја, трговац и супруга Јелисавета (Св. Алимпије Столпник), од Живадиновића из Жарева. Године  1953. породица службеника.

-Лозанци – Јовановићи, Милан, кафеџија и супруга Стојка (Ђурђиц, 3. новембра), за рата 1876. из Лозне на јужном Копаонику. Помињу се и 1898. године.

-Ђорђевићи, Владимир Влада, гостионичар и супруга Костадинка (Св. Врачеви јесењи и летњи), (1872-1953). Доселили су се у Влајковце из засеока Остраћа, у кметији Лешку, на копаоничком подручју слива Горњег Ибра. Године 1953. у Брусу су 4 куће ових Ђорђевића: трговац и службеници.

-Ђорђевићи (други), Радомир, трговац (1876-1880), од Ђорђевића из Влајковаца.

-Дељани (1876–1882), (Ђурђиц и Ђурђевдан), од Дељана из Липовца у околини Бруса.

-Башићи (Св. Арханђео зимњи). Милун, “усташ” у рату 1876, из Боранца код Блажева на Копаонику. У Брусу отворио кафану. Године 1953. кућа Милуновог унука.

-Козићи (1876–1953). Недељко, абаџија и супруга Перса (Св. Алимпије Столпник). Недељко је од Козића из Великог Рибара. Године 1953. у Брусу Козићи су 4 куће: радници, службеник и занатлија.

-Радуловића, старином Ђотуни (Ђурђиц и Ђурђев дан), (1876–1953) из Ботуња у Александровачкој Жупи. Године 1953. 4 куће Радуловића у Брусу: радници, 1 службеник и 1 удова гостионичара.

-Чајићи (Св. арх. Стефан), (1877–1953), од Чајића – Чајетинаца из Чајтине на Копаонику. Најдаљом старином су од племена Куча. У Брус су се доселили из Доброљубаца – Добрлевица у Александровачкој Жупи. Године 1953. у Брусу су 3 куће Чајића: занатлија и службеници.

-Шовићи-Милутиновићи (Ђурђиц и Ђурђев дан), (1878-1953) су од Шовића из Ботуња. Године 1953. у Брусу су 2 куће ових Шовића: службеник и занатлија (кројач).

-Маринковићи (1878-1901), кућа Светозара, трговца.

-Лазићи (Св. Арханђео), (1879–1909). Од Лазића из Брђана.

-Јовановићи – Јовчиновићи (1882–1932-1935), (Св. Мина–Мрата), Милоје, кафеџија и супруга Јовка, од Јовановића – Јовчиновића из Трошановаца код Бруса.

-Кнежевићи (други), (Св. Арханђео, у новембру). Милан и супруга Живка (1882–1 911). Повратници из Блаца у Брус. У Блаце су отишли после рата 1877/78. Они су од Кнежевића из Брђана, а даљим пореклом од Морачана Петровића из Жиљака.

-Грибановићи-Вељковићи (Томиндан и прекада Томине недеље), су из Веље Главе (ном. Вељеглава) у Александровачкој Жупи, а тамо су дошли од Прибановића из Јелакца у Јошаници (1883–1953). Године 1953. у Брусу су 4 куће, занатлије и радник.

-Младеновићи „Врањанци” (Св. Петка, 14. октобра), (1885-1904-1953). Никола, дунђерин и супруга Перса су дошли из села Вучеделца у Врањској котлини. По смрти Радојка Младеновића Врањанце је наследио усињеник”-усиновљеник Николин Вуковић – Мулић од Вуковића Мулића из Кобиља. Усињеник слави славу поочимову, а своју славу Св. Николу зимњег прислужује.

-Стефановићи, Аврам, обућар и Јован, пекар (1887-1899).

-Михаиловић, општински писар (Трифундан), (1889-1953), доселио се из варошице Рашке. Године 1953. кућа удове Катарине.

-Стошовићи (Св. Арханђел, 8. новембра), Богољуб, трговац и супруга Станика; од Стошовића из Игроша, даљим пореклом су из Мораче – Морачани. Становници Бруса (1893–1910).

-Антићи (1893-1897), Стеван, “шустер” и супруга Даринка су из велике Грабовнице.

-Скоковић Ранко, свештеник бруске цркве, био је из Севојна код Ужица (1895–1905). По смрти попа Ранка породица се одселила.

-Симићи (Св. Ђурђиц), (1896-1953), од Симића из Грашеваца. У Брусу кућа Новице, председника Општине бруске.

-Миљковићи (Св. Алимпије Столпник и Ђурђевдан), Петар, занатлија (поткивач), од Ђукића из Плоче, дошао у Брус од Миљковића из Горњег Ступња. (1897-1953) у Брусу 1 кућа Мила, учитеља у пензији.

-Арсићи, Владислав, механџија, од Арсића из Игроша (1901-1953). У Брусу су 4 куће ових Арсића, незапослени трговац, занатлија и службеници.

-Крапчевићи (1900–1953), Милорад, порески помоћник. Из Бруса се одселила Милорадова удовица.

-Палурци – Палуровићи (Ђурђиц и Ђурђев дан), механџија Васа и кафеџија Жика су од Палураца – Палуровића из Доброљубаца, а даљим пореклом су Ботуни из Ботуња, од тамошњих Ђурђевштака. Помињу се од 1901–1953. Године 1953. у Брусу је кућа удове Жике кафеџије.

-Милосављевићи (1901-1931), Драгутин, кафеџија и његова супруга, сада удова Ангелина, одсељена породица.

-Недељковићи (Св. Никола, зимњи), (после рата 1914/18-1932). Породица пекара Недељковића се одселила из Бруса.

-Савићи, Станоје, казанџија, из Блаца (после рата 1914/18—1931). Касније се породица одселила у Краљево.

-Вуковићи – Мулићи (Св. Никола, зимњи), (1919-1953), су од Вуковића – Мулића из Кобиља. У Брусу су 3 њихове куће: трговац, службеник и занатлија (кројач).

-Калуђеровићи, Благоје, свештеник из Крушева (Македонија), после рата 1914/ 18. Године 1953. кућа Благојеве удове–попадије.

-Мађарци, (после рата 1914/18-1932), породица поч. Богомира, пекара, из Пољне у Левчу, даљим пореклом из села Мађара у Топлици. Одсељена породица.

-Милосављевићи (Св. Петка), (1919–1932). Панта, столар, дошао из Придворице у Моравичком Старом Влаху. Одсељена породица.

-Цветковићи (Св. Арханђео, зимњи) (после рата 1914/18-1931). Сима, пиљар, доселио се из Прокупља. После Симине смрти породица се одселила некуд.

-Лазићи (1919–1953) (Митров дан и Јеремин дан). Лазић, занатлија (опанчар), дошао је у Брус из Дубаца – Ковиоца на Копаоничком подручју слива Расине, а даљим је пореклом од Митровштака из Паљевштице бруске.

-Челиковићи (Св. Јован Милостиви, 12. новембра), од Челиковића из Милутовца у Темнићу. Године 1953. у Брусу је кућа Ђорђа, опанчара.

-Раичевићи (тако), Св Ћирик), (после рата 1914/18), од Раичевића из Строинаца y Жупи. Године 1953. трговачки род.

-Ратковићи (Св. Мина-Мрата, од Ратковића из Игроша (после рата 1914/18). Кућа удове Радомира, председника Општине бруске.

-Пантићи (Св. Мина–Мрата), Божидар, опанчар (после рата 1914/18–1931). Божидар је дошао у Брус из Милутовца у Темнићу. Породица Божидарова одселила се у Крушевац.

-Антић (после рата 1914/18–1936), занатлија (берберин), био је из Крушевца. После 1936. повратио се у Крушевац.

-Тодоровић Вукоман, столар, од Тодоровића из Брђана (1914/18–1931). Породица се одселила у Крушевац.

-Саула–Сауловић (Св. Мина–Мрата), Мато, хотелијер од Саула – Сауловића из Будиловине (за рата 1914/18). Године 1953. удова Матова, домаћица.

-Црнићи – Митровићи (Ђурђиц), (1914/18-1953), од Црнићке фамилије из Ратаја у Жупи, а у Ратаје су дошли из Липовца (више Бруса) и од Ђокића. У Брусу 1 кућа Митровића – Црнића, касапина.

-Миљковићи (Св. Јован Крститељ), (после рата 1914/18). Вујадин, трговац и супруга Јелена, од Миљковића из Љубинаца код Александровца. Године 1953. – 1 кућа Миљковића.

-Лазаревићи (1918–1953), Јеленко, опанчар из Лазаревића из Јелакца у Јошаници.

-Томићи, 1 кућа (Св. Алимпије Столпник), (после рата 1918), од Томића из Горњег Ступња. Године 1953. породица Витомира, службеника.

-Обрадовићи (Св. Алимпије Столпник) (после рата 1914/18), од Обрадовића из Шљивова. Г. 1953. кућа Властимира, трговца, потом пензионисаног службеника.

-Славковићи (1914/18–1942) Велимир, свештеник, родом из Малог Умникова. У току рата 1941/45. одселио се с породицом у Железник у околини Београда.

-Лазић Станислав, опанчар, од Лазића из Ковиоца (1914/18-1953).

-Чукурани – Чукурановићи – Петровићи (Св. Мина–Мрата), од Чукурана из Лепенца. Године 1953. Кућа Саве, трговца, кафеџије па службеника.

-Милојевић, Јован, поткивач, од Милојевића из Ражња (1931–1953).

-Гашићи (Св. еванђ. Лука, 18. октобра), од Гашића из Жиљака. Године 1953. Кућа Гашића, болничара при Среској болници у Брусу.

-Бургићи (1931–1953), од Бургића из Дубаца – Ковиоца. Године 1953. Две  породице службеника.

-Павловић (1931-1953). Павловић, столар, је од Главњана, из засеока Глава у селу Ковачима.

-Миленковићи (1931-1953), Душан, опанчар из Миленковића из Жилинаца у Доњој Расини.

-Ракоњац (Св. Никола, зимњи). Дошао за време рата 1941/45. Из Пребрезе у Топлици. Године 1953. кућа Ракоњца, пензионисаног службеника.

Досељеници после рата 1941/45 – 1953. године.

-Илић, берберин из околине Блаца у Топлици. – Шиндићи, 1 кућа (Св. Св. Арханђео, зимњи и “Велики Госпођиндан”), од Шиндића из Лесеноваца у Жупи.

-Дачковићи (Св. Алимпије Столпник), од Дачковића из Малог Рибара.  Године 1953. у Брусу су 3 њихове куће: занатлије и службеник.

-Димићи (Св. ап. Тома), од Димића из Белог Поља на Копаонику. Године 1953. породица службеника.

Драгићи (Св. Никола, зимњи), свештеник  Ђорђе, родом из Пећи у Метохији. У Брусу од 1947. и данас (1953. г.).

-Живанчевићи (Св. Мина–Мрата), од Живанчевића из Трошановаца. Године 1953. три њихове породице: занатлије и службеник.

-Јовковићи (Св. Никола), од Јовковића из Осредака. Године 1953. у Брусу једна њихова породица.

-Капијадис Ђорђе, апотекар, пореклом Грк, доселио се у Брус из Прокупља. Године. 1953. једна кућа Ђорђа, апотекара.

-Катанчевићи (Св. Арханђео зимњи), од Катанчевића из Лесеноваца. Старином су од племена Мораче. Године 1953. – једна породица службеника.

-Качаревићи, 1 кућа, радник; од Качаревића из Дубаца – Ковиоца.

-Кљајићи (Томиндан и прекада Томина недеља), од Кљајића из Лопаша у Западноморавском Поморављу. Године 1953. кућа службеника Кљајића.

-Лисинци (Св. Јован Крститељ), од Лисинаца из Горњег Ступња. Године  1953. кућа Мирослава, пензионисаног службеника.

-Малинићи, 1 кућа (Св. Јован 7. јануара), од Малинића из Милентије. Године 1953. једна кућа службеника.

-Миладиновићи, од Миладиновића из Себечевца у Доњој Расини. Године 1953. кућа кројача HH.

-Милановићи, од Милановића из из Стројинаца у Жупи. Године 1953. кућа општинског службеника.

-Минићи (Св. Никола зимњи), од Минића из Парчина у Жупи. Године 1953. породица Милана, свештеника.

-Московљевићи (Св. ап. Тома и Томина недеља), од Московљевића у Великом Рибару. Године 1953. Две породице службеника.

-Недовићи (Св. Никола зимњи), од Недовића из Горњег Горачића у Сјеници. Г. 1953. у Брусу је кућа раднице Борке.

-Обрадовићи – Шундићи (Св. Никола зимњи), од Обрадовића – Шундића из Будиловине. Године 1953. једна њихова кућа у Брусу.

-Пејићи (Св. Алемпије Столпник), од Пејића из Осредака. Године 1953. кућа ковача Пејића.

-Перићи (Св. Никола зимњи), од Перића из Кобиља. Године 1953. породица кројача Радисава.

-Предолци (Св. Никола зимњи), од Предолаца из засеока Равни у селу Разбојни. Године 1953. у Брусу једна породица ових Предолаца.

-Станићи (Св. ап. Тома), од Станића из Трнаваца код Александровца. Године 1953. у Брусу је кућа Станића, управника Поште, телеграфа и телефона.

-Станковић Мирко, радник из Александровца. Године 1953. породица радника Мирка.

-Тоскићи (Св. Никола зимњи), од Тоскића из Будиловине. Године 1953. једна њихова породица.

-Ћирковић Божин, воскар из Крушевца. Године 1953. кућа Божина воскара.

-Шуловићи (Св. Јован Крститељ), од Шуловића из Равништа – Запланине на Копаонику. Године 1953. две породице пензионера Шуловића.

-Шиндићи (Св. Арханђео и Велика Госпођа), из Лесеноваца у Жупи. Године 1953. једна породица службеника.

-Бошковићи (Св. Никола зимњи), од Бошковића из Батота. Године 1953. једна службеничка породица.

Виријевић (Св. Арханђео зимњи), од Виријевића из Разбојне. Године 1953. у Брусу две породице службеника.

-Ђорђевићи – Ђорђилевићи, болничар у Ветеринарској станици у Брусу, од Ђорђевића – Ђорђиловића из Разбојне.

-Јовановић, поткивач, од Јовановића из Горњег Ступња. Године 1953. једна занатлијска породица.

-Халими Исмаил, посластичар Горанац из Призренске Горе, дошао 1951. године. Године 1953. кућа Исмаила, посластичара.

-Петровићи, Станимир “лончар” (1951-1953), дошао из села Гњилан код Пирота.

*Датуми су по старом календару.

**Временски период обрађених података.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. ljubica jelicic

    Predivno je procitati o poreklu porodica u ovoj varosici.