Порекло презимена, село Раковац (Рашка)

24. јул 2018.

коментара: 14

Порекло становништва села Раковац (и засеоци  Дрење и Дубовци), општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

РАКОВАЦ

Положај села.

Село Раковац је источно од Дубоваца, у изворном делу и на десној страни (присојној) Дубовког потока.

Воде.

Осим Дубовског потока су потоци Кричев и Црни поток. Воде имају ова имена: Челин, Извор у Томића и Јанковићки извор.

Земље и шуме.

Поједина места у атару села називају се: Раковац, Теговиште, Вељи крш, Орловић, Лисички крш. Бачије су на Врлетњаку, Мекој пресли, Црном врху и Циганској реци.

Гробље је у Дубовском потоку.

Године 1812. Раковац с Црном Главом спадао је у кнежину Јошаницу, Нахију новопазарску.

Године 1874. сам Раковац има 21 кућу. Године 1891. Раковац са засеоком Дрењем има 99 пореских глава. – 1921. у Раковцу је пописано 29 домаћинстава е 283 члана, а 1948 — 39 домаћинстава с 427 чланова.

Порекло становништва.

Родови.

“Има више од две стотине година” како су се доселили преци данашњих Ера, познатијих под презименима:

-Јовановићи, Томићи, Јанковићи, Димитријевићи, Ристовићи, Андрејићи и Глишовићи (21 кућа, Св. ап. и јев. Лука, Марков дан и “Савин дан”– Св. Сава). Доселили су се у Раковац из Моравичког Старог Влаха и сматрају се оснивачима Раковца у Јошаници.

Напомена приређивача:

Филип Јовановић Ера (Раковац, 1821–Крушевац, 27. Септембар 1911), познати крушевачки трговац, најбогатији човек у Округу, милионер, народни посланик, задужбинар. Његов овлашћени потписник у трговини је био Коста Ф. Јовановић (Раковац, 1869–Крушевац, 7. марта 1892), трговац, градски одборник, оснивач и члан хуманитарног фонда за помоћ сиротих ђака, члан Трговачке омладине, члан певачке дружине “Обилић” у Крушевцу и др.

ДРЕЊЕ

Положај засеока.

На десној страни долине реке Јошанице, управо на улазу, кад се иде из Јошаничке бање, у Јошаничку уску и дивљачку долину — Дрењску клисуру, је велика кућна група под Витушем (1289 м). Вода је Извор код Печкићких- Пуношићких кућа.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су око кућа у потесу Дрењу. Испашаје на брду више кућа.

Историјат насеља.

Године 1812. “село” Дријен спадало је у кнежину Јошаница и Нахију новопазарску.

Године 1874. Дрење има 12 кућа. По Попису од 1921. у Дрењу је 21 домаћинство са 173 члана, а по Попису од 1948. — 26 домаћинстава c 228 чланова.

Порекло становништва.

Родови:

У великој сеоби крајем 17. века доселили су се:

-Вујићи (1 кућа, Св. Ћирик -Ћириловдан), из Дренице – “од Вучитрна”. После рата 1914/ 1918. г. неке породице од ових Вујића одселиле су се у Горње Становце, село на вучитрнском Косову.

Убрзо за Вујићима у село су се доселили:

-Бекчићи (23 куће, Св. Никола зимњи и летњи) из Берберишта на Рогозни, да у Дрењу постану бекчи-бекчије, стражари и чувари који се брину о безбедном пролазу Дрењском клисуром.

У Бекчиће је “на миразу”:

-Дубовац (1 кућа, Св. Јован Златоуст и Св. Јован Претеча), из засеока Дубоваца.

ДУБОВЦИ

Положај засеока.

Мали засеок источно од Дрења, у подножју Кулине; друга имена: Дубовска кула, Обође, Јеринин град, на десној (присојној) страни Дубоковског потока.

Воде.

Пије се само вода са извора.

Земље и шуме.

Њиве, ливаде и испаша су око кућа.

Име засеока.

Име засеоку дали су досељеници из Дубовца у Дреници.

Старине у насељу.

На истакнутом положају – главици стрмих страна (1.055 м), високо над Дрењском клисуром су развалине куле од камена и на станцу камену. Кула са сталном посадом била је подигнута ради заштите пута долином Јошанице.

Порекло становништва.

Родови.

У засеоку су сами:

-Дубовци (13 кућа, Св. Јован Златоуст и Св. Јован Претеча). Доселили су се у Великој сеоби, из Дубовца у Дреници.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (14)

Одговорите

14 коментара

  1. Radiša Jovanović

    Задњих неколико година активно радим на монографији за село Раковац, и уједно и радим породична стабла. Једно породично стабло је за фамилију Дубовац, а друго је за остали део Раковца који је и много шири. Први раковчани су били Светислав и жена му Ђура, имали су сина Живојина, и још неколико о којима сад радим истраживање. Живојин је имао 4. сина и то: Јован, Милутин, Петар и Никола. По њима фамилије у Раковцу данас носе презимена. По Јовану су Јовановићи, по Милутину су Милутиновићи, по Петру су Петровићи, а Никола је отишао у село Бачевце које је данас у саставу села Крива Река у Општини Брус. Јовановићи од почетка задржавају презиме. Милутиновићи су једним делом задржали презиме а други део је узео презиме по Глигорију-Глиши и они данас живе у раковцу и носе презиме Глишовић. Део који је остао под презименом Милутиновић се после другог светског рата одселио на подручје Баната, тачније у Општину Алибунар. Потомци од Петра данас носе презимена Томић и Јанковић. Наиме Петар је имао два сина и то: Тому и Јанка. Њихови наследници носе презимена Томић и Јанковић и исти данас живе у Раковцу. Што се тиче Николе он је отишао у Бачевце и његови потомци се данас презивају Николићи.
    Једина непознаница у мом истраживању је презиме које су Светислав и Ђура имали када су дошли у Раковац. Ако неко има информације или нека сазнања о томе нека ми се јави.
    Ако неко има сазнања или сумње да има порекло из Раковца по било ком основу нека ми се јави путем овог сајта.

    • Драган Раковац

      Поштовани,

      У село Камењача, општина Трстеник, се крајем 19. века (претпоставка, јер већ 6 генерација живе у датом селу) доселило неколико породица које носе презиме по селу из ког су дошли (Раковац).
      Славе св. Луку, св. Марка и св. Саву.
      Да ли сте у току истраживања дошли до података о исељавању становништва из села Раковац у трстенички крај?

      Срдачно

      • Милодан

        Драган Раковац!

        Све о кретању становништва из овог и ово села/о је овде пренето. Ништа више од тога није било.

        Велики поздрав од мене!
        Милодан

      • Dusan

        U selu Lopas su takodje Rakovci…ovde se navodi sledece:
        “-Раковци

        Досељени су из села Раково па су по томе добили презиме. При досељењу били су Вучковићи, по Вучку који се први доселио. Његов син је Миленко, па су по њему били Миленковићи, док коначно нису прешли на презиме Раковац. Вучко је рођен око 1760. године, а Миленко 1878. године. Сава је записиван као Сава и као Савко. Миленкова жена је Маргита.

        Слава: Св. Лука.”

        Ja se prezivam Vuckovic, iz Medvedje sam (sa druge strane Morave u odnosu na Lopas i Kamenjacu), slavim Sv. Luku i Sv. Marka, mozda sam u vezi sa Rakovcima, a zaintrigiralo me moje prezime koje se pominje kao prvo , tj. da li sam od tih Vuckovica…

    • Miroslav Petrović

      Радиша,

      Да ли су ови Николићи потомци Николе о којем пишете и где се тачно налазе Бачевци у односу на Криву Реку, Раковац и Осредке?

      “Крајем 18. века или на почетку 19. века прадед Максића, да би имао суседа, довео је од Ера из Раковца претка данашњих Бачеваца и настанио их поред себе:

      -Бачењевци – Николићи и Шејићи (7 кућа, Св. апост. И еванг. Лука, Марков дан и Св. Сава).”

      Поздрав,
      Мирослав

  2. Горан Раковац

    Истраживао сам своје порекло и порекло презимена Раковац. Успео сам да направим породично стабло са 9.колена уназад.
    Раковци којима ја припадам су из села Камењача – Општина Трстеник. Потичу од извесног Анђелка који се први доселио из села Раковац – Општина Рашка ( бар сам ја дошао до таквог податка ). У старом крају су се презивали Јовановићи.
    На првом попису након досељавања у Камењачу Анђелкови синови су уписани и као Анђелковићи али је то врло брзо промењено у Раковац и тако је остало до дан данас.
    При прављењу породичног стабла сам обишао Камењачу и ту прикупио највише података. Било је то пре 20- так година.
    Обишао сам и архиве у Трстенику и Крушевцу. Сви су ме упутили на манастир Велуће. Време ми није дозволило да га обиђем.Уколико неко из тог краја има интересовања за ову тему може ме контактирати да разменимо искуства и наставимо истраживање по овом питању.
    Славим св.Луку.

    П.С.

    Имам још једну грану Раковаца који су мислим из Лопаша.

    • Ivan Rakovac

      Ja sam takodje iz Kamenjace kod Trstenika,zeleo bih da imam porodicno stablo…

      • Горан Раковац

        Иване ако си из Камењаче онда смо сигурно рођаци.
        Гледајући податке које ја имам рекао бих да ти је отац Слободан а деда Вилимон. Ако је то тачно потврди ми и могу ти послати комплетно породично стабло. Поздрав.

        • Ivan Rakovac

          Jeste,taj sam… 🙂 Voleo bih da imam to,hvala…

          • Горан Раковац

            Иване позови ме пре подне на 069 – 20 – 24 – 250. Поздрав.

            • Miroslav Petrović

              Gorane,

              Dokle seže porodično stablo koje si uradio? Da li počinje od Anđelka iz Rakovca ili si istražio i neku generaciju pre njega?

            • Горан Раковац

              Поздрав Мирославе ,
              Књига ” Подгочка насеља трстеничког краја ” аутора Момчила Р. Тодосијевића , издање Библиотека ” Хронике села” – Београд 2008. садржи податке о Раковцима из Камењаче и Лопаша.
              Користио сам ове доста оскудне податке. Нису баш сви тачни а има и неких нејасноћа. На пример на страни 110 и 111 објављена су два породична стабла која се уопште не уклапају са Раковцима. Изгледа да су овде грешком објављена. Податке из ове књиге сам проверавао у разговорима са пок.оцем али и још неким Раковцима до чијег сам телефона долазио.
              Надаље на странама 112 , 113 и 114 објављена су породична стабла Раковаца из Камењаче.
              Једно од њих почиње од непознатог претка који је наводно имао два сина – Анђелка и Вукоја. Дакле једно колено пре Анђелка. У наставку овог стабла али и остала три која су објављена родоначелник је Анђелко. И у њима , нажалост , изгледа има грешака.
              Очекивао сам да ми се на телефон чији сам број овде оставио јави Иван који би могао много да понови али се до данас није јавио. Ако види ову поруку да зна да очекујем његов позив. Такође траба да зна да сам пре 10 – так година био у његовој кући у посети заједно са Миланом Раковцем из Смедерева чије је порекло из Лопаша. Од тада нисам одлазио у Камењачу.

              П.С.

              Волео бих да ступим у контакт са Радишом Јовановићем који је први покренуо дискусију на овој теми па ако га неко познаје може му дати мој број телефона који сам у претходним порукама навео.

    • Rdiša Jovanović

      Велики поздрав За Горана.

      Што се тиче порекло фамилије РАКОВАЦ у Камењачи, тачно је да су из Раковца, али незнам тачно презиме које је било. Моје презиме је Јовановић, по Јовану који је имао још четири брата, и то; Никола, Милутин и Петар, а пети брат се највероватније звао Јездимир. По Николи постоји фамилија Николић у селу Крива Река а засеок Бачевци у Општини Брус а које се граничи са Раковцем. По Милутину у Раковцу има фамилија Милутиновић која је била до после другог светског рата и један део се колонизовао у Банатски Карловац а други део је у Раковцу и данас носи презиме Глишовић по извесном Глигорију Милутиновићу-Глиши. Трећа фамилија је Петровић који су се презивали по Петру а који је рођен у Раковцу 1743.године, а имао је синове Тому и Јанка. Томини и Јанкови потомци су данас у Раковцу Томићи и Јанковићи. Четврта фамилија су Јовановићи, и то је моја фамилија која је уједно и најбројнија од ових. За јездимира сам чуо од старијих Раковчана који су причали да су ова браћа имала брата који Јездимира који је отишао ка Морави. Наводно јездимир се настанио на месту данашње Камењаче. Наводно он је дао име селу јер је дошао из села где има доста камена а узео је за своје презиме, име села одакле је дошао. Да је то тачно можемо се уверити и једним врло једноставним приступом. У делу око Мораве низводно од Трстеника постоје имања чији су власници из Раковца и других села са овог простора. Даље, простор на коме је саграђена петолетка било је власништво трговца Филипа Јовановића Ере из Крушевца. Он је био унук од овог Јована што ја носим презиме. Филипу је супруга била из Трстеника, звала се Мара. И сва та земља је била њена и Филипова. Значи ваш предак који је први из Раковца отишао ка морави је Јездимир. А за Раковац имам попис још из 1476.године, који је први званични попис који су урадиле турске власти по доласку на ове просторе 1455.године.

      • Radiša Jovanović

        А што се тиче ове књиге ,,Подгочка насеља трстеничког краја,, имао сам увид у њу али је немам и ако неко има радо би је купио.