Порекло презимена, село Лепенац (Брус)

Порекло становништва села Лепенац, општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Селоје у долини Расине. Највећи део селаје на левој (присојној) страни ове долине. Куће су на странама Сагратовице, Гњиле, Костинца, Јабуковца, Доброг дела, Парадског брда, Трновог брда и Мечкрског брда. Земљишно подручје Лепенца захвата простор између села Трошановаца на северозападу, Брђана на западу, Батота на југу и Дубаца на истоку. У међама села су: Велико брдо, Дрењачки поток, Барски поток, Немчев гроб, Пајин до, Саставци Липовске реке и Стрмачке реке, Игњатовац, Дебели склад, Самарни брег, Бећировац, Шљиварски поток, Жуте прлине, поток Димитринац.

Воде.

Река је Расина, а речице и потоци су: Речица, Мечкарски, Ракићевачки, Трошановачки, Костиначки, Лапчевићки, Планинићки, Чингелићки, Чукурански, Векин и Кућишни поток. Воде се називају: Јелићка вода, Чингелићки извор, Ристићки извор, Чукурански извор, Вода у Векинцу, Бубан, Кућишки извор, Извор код Бељика, Миленова вода, Манастирска чесма. Пије се вода с десетак бунара.

Земље и шуме.

Делови атара зову се: Бабе, Река, Кључ, Поље, Лазови, Каменара, Векинац, Росуље, Дубоке долине, Дубрава, Малоњина бара, Велике њиве, Бељуринац.

Тип села.

Село је разбијено на веће и мање кућне групе појединих родова и оне су наблизу. Поред пута Брус–Разбојна–Крушевац је друмски део села. Овде су: општинска судница, задружни дућан, једна кафана, две занатлијске радње. “Велико” гробље и према њему “Мало” су поред поменутог пута за Крушевац и у друмском делу села.

Историја села.

Лепенац код Бруса с манастиром забележен је у Пећком поменику, а и године 1645.

Године 1833. има 16 кућа c 31 ожењеним и 46 неожењених; 1874 – 55 кућа; 1891 — 110 пореских глава; 1921 – 82 домаћинства са 626 чланова; 1948 — 126 домаћинстава са 981 чланом.

Старине у селу.

На Лазинамаје манастир, храм посвећен архиђ. Стефану. Има предање да је манастир у Лепенцу градио Стеван, син кнеза Лазара. Ниже манастираје извор хладне воде, док је други извор, опет хладне воде, код зграде основне школе и општине. Ова два извора су две манастирске воде. На Расини траје и данас воденица, кажу из оног времена кад је грађен манастир Св. Стефана. У Кућишту живели су преци данашњих Чукурана. На месту “Код Цера” је старо “латинско” гробље.

Порекло становништва.

Родови:

-Јелићи (5 кућа, Св. Јован зимски и летњи). На Гњили су старинци.

Остали родови су досељени.

-Мечкари и Ракићевићи (15 кућа) су из Мечкара, засеока Црној Глави у Јошаничкој Бањи. Отуд је дошао предак Танаско Милосављевић — Мечкар.

-Црноглавци – Филимоновићи (5 кућа, Св. Архангел, Аћим и Ана и Мала Св. Ана), од Црноглаваца из Црне Главе.

-Парађани (8 кућа, Св. Петка), су од петковчана из Параде на Копаонику.

-Гмиовићи (9 кућа, Св. Архангел и велика Госпођа) су повратници из Левча. Тамо су избегли у време Карађорђевог војевања. Старином су од племена Мораче.

-Чукурани – Чукурановићи (10 кућа, Св. Мина). Пореклом су Цинцари из Солуна. Презиме, надимак је по гостионици Чукуркану у Солуну. Они су Чукурканлије. Из Чукуркана су Чукурканлије у Будиму давно изумрли, и у Београду. Чукурани у Лепенцу биће од Чукурканлија који су се из Будима спустили у Београд, па отуд преко Крушевца дошли у Лепенац.

-Лапчевићи и Радмановићи (16 кућа, Св. Никола). Они су од Лапчевића из Рокца, а старином су од племена Куча,

-Планиничићи (6 кућа, Ђурђиц и Ђурђевдан) су из Планинице на Копаонику.

-Фртунићи — Јеремићи (8 кућа, Ђурђиц и Ђурђевдан), су са Косова. У Кучима дошли су у Скочну, селу на вучитрнском Косову, а отуд овамо. У Вучитрну су њихови сродници Фртунићи.

-Чингели – Димитријевићи (4 куће, Св. Алимпије Столпник и Ђурђевдан) су од Ченгелића – Марковића из засеока Пупавна у Плани.

-Ристићи (4 куће, Митров дан и Св. прор. Јеремија). Су од  Савића су из Батота.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.