Порекло презимена, село Батоте (Брус)

24. јул 2018.

коментара: 1

Порекло становништва села Батоте, општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је високо на странама долине Стрмачке реке и њене десне притоке Батотске реке. Земљишно подручје Батора захвата простор између Липовца на западу и северозападу, Дубаца и Жуња на истоку и села Магова на југу. У међама села су: Барска чука (909м), Лепа гора (1036м), Равна гора (1112м) или Младенов гроб “Над Јаниће”, Вршковац, Велика и Мала Липа, Велики трупац (953м) Мали трупац (Мијатова ливада), Маговско пресло, Хумка (993м), Локвеник (1.052), Кадић коса, Липовска река.

Воде.

Речице и потоци су: Стрмачка река, Батотска река и потоци: Глуварски, Кркановачки, Савићки, Шљивански, Грчки, Стари, Јанићки, Раванички поток. Познатији извори су: Слатина, Сига водица и Изворак. “У планини” су јаки хладни извори: Ајдучка вода у Лепој годи и Студенац “у Мале липе”.

Земље и шуме.

Делови сеоског атара називају се: Копутица, Миленковићко пресло, Роде, Савићка чука, Раваница. На брдима Главару и Лепој гори су државне букове шуме.

Тип села.

Сеоске куће издижу се на странама брда или су у подножју брда у међама сеоским, док их нема у долинама речица и потока. Куће су на Расју, Ристићком брегу, Миленковићком брду, Ђуричкој чуки, Микуљанској чуки, Јанићком брду испод Лепе горе, Вршковца и Бабиног брега.

Кућне групе удаљене су 300 –1.000 м једна од друге. Осам гробаља села Батота су: на Чуки, Градишту, Вршковцу, Лепој гори, Лазу, Јанићком брду, Наслону и Расју.

Године 1837. има 26 кућа са 36 пореских глава; 1874 – 67 кућа; 1921 – 26 домаћинстава е 621 чланом; 1948 – 121 домаћинство са 1.007 чланова.

Старине у селу.

У селу су многи трагови ранијег живота. У Селишту (Стријићким ливадама) је старо Вучино гробље. Према предању, Вучино гробље остало је од ранијих сеоских становника “Џидова” – Јевреја. У Расју, у близини кућа Бајагића (Радоњића) је “џидовско гробље”. У њему су се копали сами Џидови (Јевреји).

У Грчком потоку једно старо гробље је “грчко” гробље. У грчком гробљу, као и у старом гробљу (у Јанићком потоку) сахрањивани су Грци.

Ниже куће Борисава Ристића је старо сеоско гробље, гробље предака данашњих становника. У Старом селу су неравнине, већа и мања улегнућа. По предању, овде је било насеље. У Расју, на Кућетинама, нема видних остатака насеља.

У Стојићима стајала је дуго времена цркцина Никољача, храм посвећен Св. Николи летњем. Године 1931. на црквини је подигнута црквица-храм поисвећен истом свецу. У Кошутици, под Кадић косом, прича се да је била нека велика кућа с подрумом. Манастир Стрмац с црквом посвећен Богородичиним родитељима Јоакиму и Ани, прича се, подигли су “давно” монаси из разореног манастира Св. архиђ. Стефан у Лепенцу, “били су избегли у планину Лепу гору”. Према објављеним подацима манастирска црква је изграђена 1865. године. Црква није проучена. У Раваничком потоку, у месту “Селце” Батоћани су живели у збегу, у рату 1876.године.

Порекло становништва.

Родови:

-Савићи – Радосављевићи (15 кућа, Митров дан и Св. прор. Јеремија) и:

-Стојићи (4 куће, Св. Никола) вратили су се из бежаније из Левча. Тамо су избегли у време Карађорђевог војевања.

У доба општих покрета наших народа у 17. Веку у селу су се настанили:

-Ђурићи, Милошевићи, Јанићи, Бајагићи – Радоњићи (22 куће, Св. Архангел). Јанићи и Бајагићи прислужују “Вељи” Госпођиндан. Сви ови су од племена Мораче.

Око пола века после Морачана Дошли су:

-Кошутанци–Здравковићи (11 кућа Св.архиђ.Стефан), су од Крстојевића из Чајетине на Копаонику. Један род с Кошутанцима–Здравковићима су  Чајетинци у Доброљупцима у Александровачкој Жупи и Чајићи у Брусу. Крстојевићи у Чајетини најдаљом старином су од племена Куча.

После 1750. године у Батоте је прешао из Трећака Бошко Андрејић, предак данашњих:

-Бошковића — Андрејића (7 кућа, Св. Никола и Св. Агатоник) и Риста Мечкар, прадед Борисаву Ристићу (рођен 1875. године), од Мечкара из Дренове. Од Ристиних синова: Марка, Ђоке, Тодора и Саве су данашњи

-Ристићи, Марковићи, Ђокићи и Тодоровићи (14 кућа, Св. Никола и Св. Агатоник).

После Ристе Мечкара у селу се настањује предак данашњих:

-Јочића (9 кућа Св Тома и Томина недеља), из Игроша у Александровачкој Жупи.

После рата 1877/78. у селу се настањују:

-Бачићани – Миленковићи (3 куће, Св Врачеви), из Ковачице у копаоничкој Шаљи.

-Бургија – Бургићи (2 куће, Св. Јован), од Бургија из Рокца – Ивља у Јошаници.

-Мехуљанци — Микуљанци (2 куће, Св. Петка), из Доњег Микуљана више Куршумлије.

-Николићи – Веселиновићи (2 куће, Св. ап. и еванг. Лука), из Трновице у Лабу.

-Митровићима (2 куће, Св. Алимпије Столпник) дошаоје отац из Жарева y Стојиће.

-Кулиза — Петровић (1 кућа, Св. Мина), дошао је на девојку Кошутанаца.

-Кулиза – Радовановић (1 кућа, Св. Мина-Мрата), од Кулиза из неког села у околини, ушао у кућу Кулизе Петровића.

-Ђокић (1 кућа, Ђурђиц) из Липовца, ушао у кућу никољштака Ђокића.

-Маринковић и Минић (2 куће, Томиндан и Томина недеља) су од Томинчана из Игроша, сродници Јочића у селу. Први се призетио у Милошевиће, а други у кућу Бајагића.

-Кричак — Симић (1 кућа, Ђурђиц), од Кричака из Жуња, ушао у кућу Николића.

-Радмановац (1 кућа, Св. Врачеви) је од Радмановаца из Жарева.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Stefan Petrovic

    Здраво Милодане! Истражујем своје порекло. Данас живим у општини Блаце(Кутловац).
    Интересујем се за порекло Морачана који су се доселили у Батоте јер сматрам да су ми то преци. Засигурно знам да је у Батоту био и живео Петар Радоњић са браћом Милосавом,Цветком и Миленком. Петров син Милан (након берлинског конгреса) се насељава у Кутловцу са осталим рођеним стричевима Милосавом, Цветком и Миленком и одатле сви узимају нова презимена( Петровићи, Миловановићи и Цветковићи) . Међутим задржава део имања на Лепој Гори тј колибе и бачије и неку букову шуму. Гине у лову и бива сахрањен у Батоту, међутим за собом оставља потомство. Његов син Секула наставља да обилази колибе на Лепој Гори и Кравору и тамо бива свако лето држећи стоку док се зими спушта у Кутловац. Секула је био Солунац и имао је осморо деце, умро је 1961 године. Славимо светог архангела Михаила и Госпођин дан. Према причама најстаријих тј мог деде који је 1932 годиште и који је и сам боравио са дедом Секулом на Лепој Гори сећа се да му је деда прчао да смо дошли “од Мораче” наводно због крвне освете. Мада већ је познато да је тада Црна Гора била пренасељена и да су се многи одсељавали јер су били гладни и вапели су за плоднијом земљом, па од срамоте су причали да се селе због крвне освете. Волео бих када би сте ми помогли и дали било какву информацију о линији Радоњића од којих потичем па макар и адресу где бих можда нешто више сазнао. Унапред захвалан. Са поштовањем – Стефан Петровић. Драги Батоћани јављајте се ако било шта знате о мојој лози – 0653224816