Порекло презимена, село Будиловина (Брус)

23. јул 2018.

коментара: 0

Порекло презимена села Будиловина, општина Брус – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Високо на странама долине реке Расине, на узвишењима Лазини, Малом брду, Тоскином брду, Обрадовићком брду, Великој и Малој чуки и Бановцу су су растурене куће овог села.

Воде.

Потоци су: Велики, Мали, Миљачки поток, Крупаја и Ораовац, а воде су: Марин извор, Извор у Просишту и Извор у Миљачком пољу. За пиће и осталу употребу становници користе највише воду из бунара.

Земље и шуме.

Потеси имају називе: Миљачко поље, Растоке, Равна, Градине, Средњи брег, Металица, Бачиште, Валога, Видни до, Јокинац, Пасуљиште и Бели брег.

Тип села.

Село састављају вече и мале кућне групе, родовске заједнице и све су на малом одстојању међу собом. Два гробља села Будиловине су “На Поода” и у Суљиној ливади.

Историјат села.

Први помен села под данашњим именом налазимо у повељи деспота Ђурђа Бранковића из 1429/30. године, којом потврђује великом челнику Радичу Поступовићу баштине што их је имао за деспота Стефана… И село Будиловину…на Расини.

Године 1844. село Будиловина има 22 куће са 99 становника; 1874 – 38 кућа; 1921 – 48 домаћинстава са 318 чланова; 1948 – 66 домаћинстава са 483 члана.

Порекло становништва.

Родови:

У Великој сеоби доселили су се:

-Сауле (Сауловићи), Бопарићи и Броћићи (6 кућа, Св. Мина и “Мали Св. Архангел”) су досељени из Бањана у Црногорској Херцеговини, док је најдаљом старином из северне Арбаније. Њихови сродници су Сауле (Сауловићи) у Брусу и Ћопарићи (Станковићи) у Љубинцима код Александровца у Жупи.

Читав век после Светоминаца долазе и настањују се у селу:

-Пецићи (6 кућа, Св. Архангел), су из Јелакца у сливу Јошанице.

-Бекрићима (2 куће, Св. Никола зимски и Св. апостол Лука) доселио се деда из Великог Рибара на копаоничком подручју слива Расине. Један род са овим Бекрићима су Луковићи у Бзеницама и Бекрићи у Набрђу, Ступњу и у Горњем Злегињу у Александровачкој Жупи.

После ратова 1876/78. настанили су се:

-Тоскићи (11 кућа, Св. Никола зимски). Тоскићи су дошли из Старог села у Осрецима.

-Обрадовићи – Шундићи (7 кућа, Св. Никола) су дошли из истог места.

-Миљаковићи (12 кућа, Никољ дан) су дошли из Старог села у Осрецима.

-Каламковићи (2 куће, Св. Архангел) су дошли из Дртеваца код Бруса. Тако су познати под презименом Старинци. Дртевачки Старинци знају да су даљим пореклом иоз Мораче — Морачани.

-Јакшићи (6 кућа, Св. Јован и Св Алимпије Столпник) су потомци Милисава – “Јакше” Милановића из Доњих Вратара у Александровачкој Жупи. Милисав је отуд прешао на “женино имање”.

-Петровићи (2 куће, Св. Петка) су дошли из Ибарског Колашина.

После рата 1914–18. доселио се:

-Марић (1 кућа, Св. Јован Крститељ и Св. Никола зимски) је из Ботурића, од Марића. Овде се призетио у Тоскића кућу Јаковљевић (1 кућа Св. Ћирик и “женина” слава Св. Никола зимски) су из Латковца у Александровачкој Жупи. Дошао је на “Миљњачко” — Миљаковића имање.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.