Порекло презимена Чикириз

22. јул 2018.

коментара: 13

              Преци Чикириза су бежећи од Турака, којима су се били замерили, у драгачевско село Рти стигли почетком XVIII века из Старог Влаха, из села Трудова, које се све до 1834. године налазило у Турској, односно у сјеничкој нахији, која је била изван граница Смедеревског санџака. Чикиризи су једна фамилија са Ницовићима у Ртима и као крсну славу славе  Св. Јована Крститеља.

У тефтеру чибука за 1822. годину помиње се Јоко Чикиризов са 33 брава, а 1824. године Јован Чикириз са 40 брава. У списак пореских глава за 1835. годину уведени су Сретен, Јован и Илија Чикириз. Сретен је отац клесара Радосава Чикириза, а Јован и Илија су браћа Сретену. Године 1839. у списак пореских глава уписани су Јанко и Радисав Сретеновић, синови Сретена Чикириза, браћа клесара Радосава, али су презиме узели од имена оца Сретена.

Род Чикириза је 1863. године живео у шест домаћинстава у Ртима, на побрежју Титме, у потесу Јеленовац.  Пописом становништва и имовине, обављеним 1863. године, у Чикиризима је евидентирано шест домаћинстава са 45 чланова  и то 22 мушкараца и 23 жене. Старешине у пет домова Чикириза били су Петар, Милош, Радисав, Вукосав, Милоје и Млађен.

             Петар Чикириз је живео са женом Анђелијом, синовима Максимом и Јоксимом и ћеркама Цмиљаном и Јованом.  У Милошевом домаћинству поред њега је била једино жена Смиљана.

У великом задружном домаћинству Радисава Чикириза били су жена Станојка, син Јовић, ћерке Ружица, Љубица и Јелисавка, затим брат Радосав, синовац Богдан, снахе Милица, Милева и Пауна и синовице Савка и Анка. Вукосав Чикириз је живео са женом Дмитром, синовима Јованом, Светозарем и Ђорђем и ћерком Цмиљаном. Милоје Чикириз је имао жену Марију, синове Владимира и  Ацка и ћерке  Милосаву и Јелисавку.

У дому Млађена Чикириза, били су  жена Савка, син Вукашин, кћи Христина, браћа Аксентије и Радован, отац Илија, синовци Вићентије и Тома, снахе Анока и Станка и синовица Јелица.

Биле су то имућне и угледне породице чија је укупна имовина била позамашна и вишеструко је премашивала просечну имовину осталих родова у Ртима. Имовина која се састојала у кућама, зградама, ораћој земљи, ливадама, воћњацима, забранима, стоци, воденици на Рћанској реци и каменолому, обезбедила је фамилији Чикириза веома добар глас и знатну друштвено-имовинску моћ. Бавили су се клесањем камена и израдом споменика, а најчувенији клесар међу њима био је Радосав који је и до данас остао непоновљив и ненадмашан каменорезац.

Чикириза је било и у рћанским рабаџијама, а најпознатији од њих био је Видоје Чикириз. Вредни Чикиризи су пекли и креч, а највише су то чинили Љубо Чикириз и Видоје Чикириз. На Рћанској Реци воденичар и власник воденице био је Радисав Чикириз.

Поред угледа стеченог бављењем земљорадњом, сточарством, воденичарењем и клесањем камена, стари Чикиризи су били чувени и по ушчешћу у Карађорђевој устаничкој војсци као и у свим каснијим ратовима и бунама вођеним за слободу Србије.

Акција Карађорђевог устанка захватила је читаво Драгачево, и наравно и Рти. Чикиризи су одмах оставили чекиће и длета и кренули у устаничке редове. Занесени развојем устанка, Чикиризи су учествовали у борбама на више фронтова. Борили се против Сулејман–пашине војске на Радаљеву, али и на другим местима. На основу записа на споменицима, зна се да су међу рћанским устаницима били  Сретен и Јован Чикириз. Јован је у борби на Радаљеву задобио три ране. Ни Други српски устанак није могао да прође без учешћа Чикириза. Учесник Другог устанка је Радисав Чикириз, брат клесара Радосава, који је и забележио овај податак на његовом споменику у Ртима.

Из рода Чикириза, остао је упамћен и Паун, који је био катана, односно коњаник у народној уставобранитељској војсци. О угледу и високом друштвеном положају фамилије Чикириз говори и то да је један од њих  био батаљонски командир среза драгачевског.

Чикиризи  су учествовали и у рату 1877. и 1878. године. Радован Чикириз учествовао је као двадесетник, што значи да је био командир на 20 људи. Радован Чикириз је био  у обадва турска рата одликован као двадесетник дипломом и медаљом. Поред Радована који се највише истакао,  у рату 1877. и 1878. године учествовали су и Драгић Чикириз и Младен Чикириз.

У балканским ратовима страдало је више ратника из Ртију а међу њима и Младен Чикириз, редов треће чете првог батаљона десетог пука, погинуо је 1912. године.

Чикиризи су се истакли и учешћем у Првом светском ратуа њих петоро је дало свој живот за слободу Србије. Каплар Драгољуб Чикириз, погинуо је на Мишару код Шапца 5. септембра 1914. Милутин Чикириз је погинуо на Ртским буквама 19. маја 1916. Стеван Чикириз је од последица рањавања умро у Ужичкој Пожеги 28. априла 1915. Од ратних последица умрли су 1915. године Миљко Чикириз и Ацко Чикириз.

У Другом светском рату, на краљевачком фронту је рањен Милисав Чикириз као борац Јеличког четничког одреда.

Чикиризима као угледним рћанским домаћинима није било страно ни политичко деловање. После Првог светског рата долази до оснивања политичких странака. У Ртима су деловале Народна радикална странка, Демократска и Земљорадничка странка. У то време најбројнија је била Народна радикална странка. У Земљорадничкој странци су деловали Божо Чикириз и  Драгомир Чикириз. Кметови у Ртима између два светска рата до укидања овог звања 1945. године били су Чедо Чикириз и Велимир Чикириз.

Ни оснивање кредитне задруге у Ртима није могло да прође без учешћа угледне фамилије Чикириз. На оснивачкој скупштини рћанске задруге која је  регистрована код Чачанског првостепеног суда 6. децембра 1908. године, у Управни одбор је изабран Радомир Чикириз. На иницијативу чланова Кредитне задруге, 7. маја 1933. године основана је набављачка задруга која је имала задатак да организује набавку машина, оруђа за рад, репроматеријала и робе широке потрошње. Међу оснивачима су се нашли Велимир Чикириз и Божидар Чикириз. На оснивачкој скупштини у Управни одбор задруге изабрани су Илија Чикириз и Велимир Чикириз, а у Надзорни одбор је изабран Божидар Чикириз.

Мирко Чикириз

У садашњем времену, најпознатији из фамилије Чикириз је Мирко Чикириз, Државни секретар у Министарству правде и заменик председника Покрета обнове Краљевине Србије. Мирко је рођен 21. јануара 1963. године у Гучи. Дипломирао је 1988. године на Правном факултету у Крагујевцу, а правосудни испит је положио 1995. године. Радио је у Удруженој адвокатској канцеларији у Крагујевцу. Био је руководилац правне службе и правни заступник компаније „Таково осигурање“ Крагујевац од 1998. до 2008. године. Политиком је почео да се активно бави почетком деведесетих. Као жесток опозиционар тадашњој комунистичкој власти и убеђени монархиста, 1996. године је постао члан Градског одбора СПО Крагујевац. Функцију секретара Скупштине општине и општинске управе Лапово обављао је од 1997. до 1998. године. У својој богатој политичкој каријери био је члан Председништва Окружног одбора СПО за Шумадијски округ, члан Председништва Градског одбора СПО Крагујевац, секретар ГО СПО Крагујевац, председник Градског одбора СПО Крагујевац, да би касније постао и председник Окружног одбора СПО за Шумадијски округ, члан Главног одбора, члан Председништва и потпредседник СПО.

Након што је СПО одступио од својих програмских начела, престао да се залаже за вредности монархије и Равне Горе и након што је СПО почео отворено да напада Српску православну цркву, да говори о Србима као о јединим кривцима за све ратове у бившој Југославији и да заговара подршку признавању такозване државе Косово, Мирко Чикириз се разишао са Српским покретом обнове. Након што је напустио странку, био је поред Жике Гојковића главни оснивач нове монархистичке странке, Покрета обнове Краљевине Србије. Данас је на функцији заменика председника ПОКС-а.

Мирко Чикириз је био Народни посланик у Скупштини Републике Србије у сазивима 2008-2012 , 2012-2014. и 2014-2016. године. Данас обавља дужност Државног секретара у Министарству правде. Мирко је ожењен супругом Аном, има ћерке Анастасију и Александру и сина Алексија.

.
Од свих  многобројних  знаменитих личности из рода Чикириза, најпознатији  је Радосав Чикириз, свакако  највећи самоуки каменорезац у западној а вероватно и у читавој Србији.

Презиме знамените српске фамилије Чикириз спада у најзагонетнија, најнеобичнија и најређа презимена у Срба. Стари Чикиризи су у давнини носили презиме Радовановић и Крсмановић, а неки су били Сретеновићи и Јовановићи. Понекад су уписивани и као Чикиризовићи, али сва та стара презимена је засенило и наткрилило необично презиме Чикириз, које се одржало и до данашњих дана.

Порекло загонетне речи Чикириз и до данас је остало нејасно, нема је ни у једном речнику српског језика, а за њу не зна ни турски језик. Ипак, ова необична реч у Драгачеву и селима ивањичког, пожешког и ариљског краја, у народу је позната као ознака за мајстора за прављење надгробних споменика.

Иако се сасвим поуздано зна да реч чикириз означава каменоресца или клесара, овој необичној речи се не може лако ући у траг и не може се поуздано одредити њен корен.

Песник Бранко Радичевић, истражујући ређе коришћене речи српског језика, занимао се и за порекло тајновите речи чикириз. Иако је прелистао силне стране реченике, а пре свих турски, арапски, грчки и персијски, није успео да пронађе порекло ове речи. Полазећи од турских речи чаки (нож) и чакман (дубити) изнео је недовољно убедљиву предпоставку да се из њих некако може извести назив за Чикиризе, пошто су они  ножем дубили камен.

Могло би се предпоставити да се ова тајанствена реч кроз векове мењала и да је првобитно гласила чукарез и да је настала спајањем речи чука и реже и тако означавала онога ко предмет свог рада чука и реже у камену. Можда је реч чикириз ономатопејска, могуће је да она опонаша рески одјек ударца чекића и  длета по рћанском камену. Какво год било порекло ове речи, једно је сигурно, њом се означавао мајстор који клеше камен.

Према томе, реч чикириз значи исто што и клесар, а презиме Чикиризовић или Чикириз може се дословно тумачити као Каменоресчевић или Клесарчевић. Најстарији писани помен речи Чикириз, налази се у тефтеру чибука нахије пожешке из 1822. године, у коме је уписан Јоко Чикиризов. У то доба, међу Србима се још увек нису била усталила права презимена.

Прва презимена су  била  патроними, односно презимена изведена од имена оца. Код патронима, презимена основа је било лично име родоначелника породице, најчешће оца или деде, на које су се као наставак додавали присвојни додаци ов или ев. Тако би се син неког Јована презивао Јованов, а син неког Крсмана би се презивао Крсманов. Неке породице су узимале презимена по занату или послу којим су се бавили, па тако је споменути Јоко Чикиризов понео презиме по оцу каменорезцу, то јест чикиризу. Сама чињеница да је Јоковом оцу, каменорезачком занатлији, занимање потпуно потиснуло лично име, па је Јоко одређен као занатлијин, односно чикиризов син јасно говори о томе да је у питању био познати и угледан занатлија. По свој прилици презиме Чикириз спада у презимена која су настала по називу заната. Ово јединствено мајсторско презиме, кога нигде више у Србији нема, цела фамилија је добила по Радосаву Чикиризу.

Радосав је рођен око 1823. године, тачна година рођења није позната, али у пописним књигама из 1863. године, он се спомиње као четрдесетогодишњак. Није позната ни тачна година његове смрти, податак о смрти није прецизан пошто је лист у протоколу умрлих, у који је унесен, поцепан. Али се може предпоставити да је то 1864. година, јер му се клесарски потписи на надгробним споменицима последњи пут јављају те године. Радосав је уз неког калуђера савладао писање и описменио се десетак година пре него што се у Драгачеву отворила прва школа. Клесарски занат је највероватније учио од стрица Јована. Радосав је најпре прихватио, а потом преиначио начин израде каменорезаца такозване студеничке школе, да би изградио  сопствени стил и постао најбољи драгачевски и српски каменорезац свих времена. Урадио је око 1.000 надгробних споменика и крајпуташа по Драгачеву, селима и паланкама од Рудника до Златара, од Жиче до близу Раче.

Радосав је био први српски самоуки вајар и каменорезац, у камен је укуцавао и слику и реч ондашње Србије, па се може сматрати и хроничарем свог времена. Захваљујући њему остао је траг о једном времену и народу. Његов вајарски и словорезачки рад је увелико излазио из оквира шаблонског занатства и прелазио у уметност.

Његови споменици се одликују особеном ликовном тематиком, садржајем и стилом натписа и врсноћом израде. Као нико пре њега и после њега, Чикириз је мајсторски у камен урезивао најразличитије мотиве. Богатио је ликовне представе покојника крстовима, биљним орнаментима, голубовима, оружјем и алатом. Био је мајстор портрета, познавао је анатомију и скулпторске тајне.

Радосав је био велики уметник, али не само по ликовним мотивима које је исклесао, већ и по речима које је исписао. Пре њега, споменици су израђивани без натписа, само са по којим уклесаним крстом или неким другим мотивом. Радосав је  својим урезима прекинуо дугу ћутећу надгробну празнину, сваким посмртним натписом је најсажетије могуће исписивао биографију покојника.

Писао је густе епске текстове црквеном ћирилицом, употребљавао је 40 слова из превуковског доба. Рез његових слова у живој мешавини штампаних и писаних, новијих и старијих, с видљивом наклоношћу баш за најтеже, обло, лучно и спирално цифрање, сведочи о неоспорном таленту врсног резача калиграфа. Он је длетом и чекићем писао по камену са таквом лакоћом и прецизношћу како би то и по хартији могао тек по неки краснописац.  Већину споменика је израђивао у облику паралелопипедног стуба тесаника од драгачевског пешчара, исписао је и доста пљоснатих крсташа од студеничког мермера и око четрдесетак масивних крсташа од нешто тврђег кабларског пешчара или од вујетиначког црвенкастог љутика.

Његови епитафи су често филозофске бравуре и понекад говоре више од хиљаду речи. Уместо да запише умро или упокојио се, он је у камену клесао: „Временост вечношћу заменио.“ У епитафу једном стрељаном хајдуку пише: „Умро напречац у присуству власти.“

Поред надгробних споменика, овај велики уметник је израђивао и исписивао и надвратнике и зидне плоче на црквама, манастирима и конацима. Његови уметнички радови су сачувани на  спољашњем зиду припрате мрчајевачке цркве и на конаку манастира Вујна. Свакако најзанимљивији и занатско-технички најуспелији храмовски рад Чикиризових руку је на надвратнику јежевачке цркве. Као врсни уметник, био је позван када је дограђиван торањ на цркви 1853. године, да над вратима ишара своје уметничко дело. На средини тог надвратника је штитолики грб кнежевине Србије. Ово је једини каменорезачки грб Србије из доба уставобранитеља.

Мајсторство Радосава Чикириза се било прочуло и до владара тадашње Србије. И сам кнез Милош га је био узео да му у Горњој Добрињи испише надгробну плочу оцу Теодору и натпис на чесми-чардаку. И на ктиторској плочи на цркви у Горњем Милановцу, кнез Милошевој и кнез Михаиловој задужбини, натпис је дело мајсторских руку Радосава Чикириза.

Муштерије Радосава Чикириза били су богатији домаћини. Међу њима је било сточарских трговаца, разних угледних занатлија, војника уставобранитеља, председника примиритељних судова, сеоских кметова, депутата Скупштине, пароха, калуђера, ђака,  Карађорђевих устаника, и других угледних личности. Дакле, радио је споменике одабраним, имућнијим људима. Обичан сиромашнији свет није могао себи да приушти услуге врхунског мајстора Чикириза. Цена Радосављевих споменика била је и до три пута скупља од споменика које су израђивали мање чувени мајстори. Чикириз је на неким споменицима уклесао цену услуге, тако на споменику попа Радосава из Јежевице пише да је споменик коштао 10 дуката. Занимљиво је да је према попису из 1863. године имовина око 15 % становника Драгачева процењена на мање од 10 дуката, а око 40%  становништва је располагало имовином мањом од 20 дуката. То значи да би половина становника Драгачева у то време морала да прода целокупну или бар половину своје имовине да би могла да плати један споменик.

          Радосав Чикириз није био први клесар у својој фамилији, али је први који је уз своје име усталио занатско презиме. Радосав се никада није потписао ни по прадеди као Радовановић, ни по деди као Крсмановић, а ни по оцу као Сретеновић, већ готово увек као Чикириз. Изузетно, на десетак споменика се потписао као Чикиризовић. Радосав је узео презиме Чикириз, вероватно да би њиме изразио своју особеност, високо клесарско мајсторство.

Да су се и Радосављеви преци од давнијих времена називали Чикиризима, сведочи натпис на гробу његовог оца Сретена: “Овде укопато тело раба Божиег Сретена Радовано: Крсмано: иначе Чикириза из Ртију бившег воиника Итрог, у оно време Рата карађорђева. Он е поживио 75 година и преставио се 30 Септ: 1859 Лета вечна му памјат и блажени покои: Споменик оваи место почитаније родитељу своему педигоше благороджни синови Его Радисав и Радосав коие ово писао и градио своим рукама .“

Реч „иначе“ је истозначна са црквенословенским изразом „зовом“ и значи „раније звани“. Тако се натпис на гробу Радосављевог оца може тумачити као: „Овде укопато тело раба Божиег Сретена, Радовановог, Крсмановог, раније званог Чикириза из Ртију.“

Радосав је био ожењен али иза њега није остало потомство. Према казивању Љубомира Чикириза из 1923. годне, мисли се да су га убили хајдуци, отимајући дукате зарађене од клесања. Парадокс је да му нико није подигао надгробну плочу.

Аутор: Саша Зарић, сарадник портала Порекло

Претходни чланак:

Коментари (13)

Одговорите

13 коментара

  1. Aleksandar

    Za postovanje. retke su familije koje se mogu pohvaliti tako bogatom biografiju sve junak do junaka. odlican tekst.

  2. Milos

    Zanimljivo bas mnogo zanimljivo.Mislio sam da to nije srpsko prezime kad ono bas srpskije nemoz da bide no sto jeste.Veliko hfala na ovome tekstu.

  3. Sladjana

    Kao pričica zanimljivo sa dosta epskih motiva.Pitanje je dali je istinito.Malo je simptomatično da neko piše posle 200 godine ko je živeo sa kim u domu i koliko ukućana imao.Realno je da postoje podaci za dvadeseti vek ali ne i ovoliko daleko u prošlost.

  4. Joksim

    Iz kojeg trudova su čikirizi porijeklom gornjeg ili donjeg.

  5. Svetlana Cikiriz

    Poštovani gosp. Zaricu,
    Intetesantno je da poznajete istoriju od pre 200g a nemate imformacije od pre desetak godina.Vasa poslednja recenica me zbunila…
    Spomenik postoji u Guci kod osnovne skole.Postavio ga je moj brat Radivoje Cikiriz koji zivi u Kragujevcu.
    Pozdrav Svetlana Cikiriz

    • Saša Zarić

      Poštovana Svetlana, kao što možete videti, u toj po Vama spornoj rečenici piše da je paradoks što velikom umetniku i klesaru Radosavu niko nije podigao nadgrobni spomenik. I zaista, nekako je neobično da čoveku koji je izradio preko 1.000 spomenika niko nije podigao nadgrobni spomenik. Govorite o spomeniku Radosavu kod škole, to nije nadgrobni spomenik. Za poštovanje je to što je Vaš brat podigao spomenik velikom Radosavu Čikirizu, ali Vi i ja ne govorimo o istoj stvari. Vi govorite o spomeniku koji je podignut pre desetak godina a ja o tome da Radosavu niko podigao nadgrobni spomenik, misleći pre svega na to da mu niko od njegovih savremenika nije podigao spomenik, posle njegove smrti a pre oko 150 godina. Poštujem Vaše mišljenje da ja ne znam ništa o istoriji pa izvolite prihvatite se malo posla i istraživanja po raznim arhivima pa Vi napišite bolji tekst, ja ću ga sa zadovoljstvom pročitati.

  6. Milinko

    Hvala za ovu lepu pricu o Cikirizima i veliki pozdrav za Mirka.

  7. Igor Čikiriz

    Htio bih da dodam da je moj Deda Dragomir Čikiriz (brat Bože i sin Acka) bio uhvaćen u Drugom Svijetskom ratu kod Kumanova dok je branio Makedoniju od Bugara i Njemaca i bio je u zarobljeništvu u Njemačkoj od 1941-1945.

    • Saša Zarić

      Hvala Igore na tom podatku. Sigurno da o uglednoj familiji Čikiriza ima još mnogo zanimljivih činjenica koje ja nisam napisao, pa bilo bi lepo da svako ko raspolaže nekim zanimljivim podatkom kao Vi napiše sve šta zna. Na kraju bi tako tako tekst o ovoj istorijski značajnoj srpskoj familiji bio upotpunjen.

  8. Djekic

    Uvazeni gospodine Zaricu s obzirom da poznajete istoriju Rtiju mozete li proveriti da li je neko od Djekica bio poslanik u vreme kada je knez Milos Obrenovic bio na čeu države? U mojoj porodici postoji prica da je neko od Djekica bio poslanik.

    • Saša Zarić

      Nije da je istorija dragačevskog kraja moja jača strana, ali ipak Vam mogu reći da je je to vaše porodično predanje istinito. Vučić Đekić iz Rtiju je bio deputat na Svetoandrejskoj skupštini pred kraj 1958. i tada je doneta odluka da se knjaz Miloš Obrenović vrati na čelo srpske države. Mislim da je Vučić Đekić bio i predsednik rćanske opštine.

  9. Dragana

    Hvala Sasà !!!
    Moja majka se prezivala Cikiriz. Cak ni jà nisam znala mnogo o istoriji familije Cikiriz. Imala sam prilike da vidimo te spomenike na groblju un selu Rti.
    Sacuvana istorija naseg naroda.
    Vrlo vredan rad. Hvala