Порекло презимена, село Рокци (Александровац)

21. јул 2018.

коментара: 0

Порекло становништва села Рокци (по књизи Рокце), општина Александровац – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“ написаној према прикупљеним подацима од 1934. до 1953. године – издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је на странама долина Плочке реке, Рилачког потока и Јелског потока. По ободу села су: Јагодни врх, Витине стране, Катићи, Брестовача, Бачевица, Мали врх (1.202м), Врљак, Г арушана, Нерађа (1.350м), Борје. Унутар су узвишења: Лапчевићка коса, Градиште (наставља се на Лапчевићку косу, Лисињача.

Воде.

Речице и потоци су: Крива река, Црна река и потоци Брајковина и Бачевачки поток, а воде: Чесма Св. Вартоломеја, Марина вода или Литице и Водице.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су на местима: Брестовача, Ливаде у Ценишту, Њиве и Ливаде под Циганско падалиште, Ивљанске њиве и Ливаде, Ливаде у Свинова, Ливаде у Стојановића, Њиве и Ливаде у Водица, Лапчевићка ливада и Рилачке ливаде. Бачије–летњиковци су на Борју, Савковићкој чуки и на Прибачком брду.

Тип села.

Сеоске куће су растурене. Издвајају се само две кућне групе са кућама на малом остојању Бургије-Бургићи или Ивљани у Ивљу и Лапчевићи на Лапчевићкој коси.

Свих шест гробаља су у близини кућа гпђединих родова, тако да сваки род сахрањује у свом засебном гробљу.

Историјат села.

Године 1812. села Рожац и Ивље спадала су у кнежину Јошаницу и нахију новопазарску; 1846 — имало је 28 кућа са 250 становника; 1921 – 58 домаћинстава са 393 члана; 1948–-75домаћинстава са 417чланова

Старине у селу.

На црквишту била је мала црква. На површини не виде се уопште никакви остаци грађевине, међутим мештани знају да се под слојем земље и рушевина налази црквени под – “патос од шареног камења” — мозаик. Оскрнављена црква на црквици је омркла, а сванулаје на “Ружином гробу”. Ово би био гроб побожне старице Руже. На црквишту је сеоска молитва – друга Тројица.

Порекло презимена.

Родови:

После 1650. године у село су дошли:

-Дуњићи (25 кућа, Св. Вартоломеј и Варнава) од Богаша – Бојанића из Биљановца на Ибру. Прозвали су се Дуњићи по Дуњи, кћери старе Бојане. Сродници Дуњића су Дуњићи и друга презимена у Грчаку, Ботурићу, Великој Грабовници, Брусу.

-Лапчевићи (12 кућа, СвНикола),  такође су стари досељеници од племена Куча Сродници Лапчевића су: Лапчевићи у Лепенцу, Александровцу, у Црнишави и Западноморавском Поморављу.

Око пола века после Лапчевића у село су се настанили:

-Бургије — Бургићи или Ивљани (10 кућа, Св. Јован и Св. Јован Претеча). Избегли су због насиља из неког села у Јужној (Косовској) Морави у околини Гњилана. Тамо су остали њихови сродници Бургијани јовањчани. Сродници Бургија су у Батотама, Дупцима, Ковиоцу и Плочи.

-Стојановићи и Алесендрићи (8 кућа, Ђурђиц и Св. Ђорђе) су се доселили из неког села y околини Берана. Неке породице Лесендрића одселиле су се у Грачац код Врњачке Бање.

После 1750. године из засеока Дубока (у Јелакцу) прешли су:

-Бачевци – Бачевићи (6 кућа, Св. Архангел), а у Дубоке су прешли из Бачевачког потока у Кривој Реци на Копаонику.

Сто година после Бачеваца су дошли:

-Савковићи (3 куће, Св. апост. и еванг. Лука, Марковдан и Св. Сава) од Ера, лучинаца из Раковца.

-Тодоровићи (2 куће, Св. Тома и Преображење) су новији досељеници из Јелакца.

-Рилак (1 кућа, Св. Никола), од Рилака из Криве Реке, прешаоје отуд после рата 1914/1918. године.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник“, издање 2012. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.