Srpski genetski sklop – Koliko smo Sloveni? Reviewed by Momizat on . Svakog pripadnika srpskog naroda verovatno zanima kakav je naš genetski sklop, koji drevni narodi su ostavili genetski trag kod nas, koliko smo zaista Sloveni? Svakog pripadnika srpskog naroda verovatno zanima kakav je naš genetski sklop, koji drevni narodi su ostavili genetski trag kod nas, koliko smo zaista Sloveni? Rating: 0
You Are Here: Home » Info » Dnk poreklo » Narodi » Srpski genetski sklop – Koliko smo Sloveni?

Srpski genetski sklop – Koliko smo Sloveni?

Svakog pripadnika srpskog naroda verovatno zanima kakav je naš genetski sklop, koji drevni narodi su ostavili genetski trag kod nas, koliko smo zaista Sloveni? Koliko smo slični Rusima i Ukrajincima, a koliko okolnim narodima?

Danas postoji mogućnost da preko komercijalnih preduzeća poput FTDNA, prilično povoljno dobijemo neke osnovne podatke vezane za sklop našeg genoma. Zavisno od lične zainteresovanosti sa tim podacima možemo dalje raditi i proveravati naš genetski sklop preko različitih internet alata i računača, koji će nam pomoći da iz više uglova sagledamo naše poreklo i polako sklapamo mozaik inače složene etnogeneze ovih prostora i pokušamo odgovoriti na pitanje «ko smo mi», barem u kontekstu genetičkog rodoslovlja.

U tom smislu, rezultati autosomalnih testiranja mogu nam sugerisati neke odgovore. Prvo što treba shvatiti jeste da rezultate autosomalnih testiranja ne treba prihvatati u apsolutnom smislu, zbog činjenice da su rezultati usko povezani sa načinom ustrojstva računača. Sirovi rezultati sa 22 para naših autosoma (bespolnih hromozoma) bivaju prilagođeni parametrima računača, tj. računač daje značenje hrpi brojki i slova, dovodeći ih u vezu sa svojim odrednicama, koje obično predstavljaju određeni geografski prostor ili određenu savremenu/drevnu populaciju. Stoga, rezultat ima osnovni smisao u okviru i u odnosu (relativno) na računač/algoritam, bivajući uslovljen ustrojstvom samog računača. Tako, recimo na dva različita računača možemo dobiti različite rezultate po istoj populaciji, ukoliko je ta populacija različito definisana s obzirom na računač.

Upravo je ova raznolikost ishoda ono što frustrira ljude, posebno kada počnu da se bave autosomalnom genetikom, tako da može doći do nerazumevanja, razočarenja i nepoverenja u ovakve načine istraživanja. Međutim, kada se jednom shvati da tako funkcionišu stvari i da u toj raznolikosti možemo izdvojiti nešto što je stabilno, počinjemo da se igramo i eksperimentišemo sa različitim internet alatima, koji su inače vrlo jednostavni za upotrebu i kroz tu igru možemo doći i do nekih ozbiljnih zaključaka vezanih za poreklo pojedinaca i populacija.

Zato je izuzetno važno da se pre upotrebe određenog računača upoznamo sa „uputstvom za upotrebu“, tj. sa definicijama osnovnih odrednica/populacija čiju nam procentualnu zastupljenost računač procenjuje.

Budući da su vrednosti rezultata relativne i vrednost ovog teksta će u skladu s tim biti relativna i imaće funkciju da sugeriše određene zaključke do kojih će, nadamo se, buduća istraživanja dovesti. Do takvih sugestija ćemo doći uvidom u rezultate na osnovu velikog broja dostupnih računača, tražeći u raznolikosti njihovih parametara, kategorija i ishoda obrise pravilnosti koji će nam ukazati na neke buduće odgovore, koji se tiču sklopa našeg genoma.

***

Ukoliko želimo doći do odgovora na pitanje koliko slovenske genetike imamo, prvo moramo odgovoriti na pitanje šta tačno podrazumevamo pod pojmom «slovenska genetika». Pre svega biti Sloven nije stvar (isključivo) genetike. Kada se pitamo koliko smo Sloveni ili koliko slovenske genetike imamo u kontekstu ovog teksta postavljamo pitanje koliko se današnja srpska populacija prosečno uklapa ili koliko liči na one Slovene/Srbe koji su tokom šestog i sedmog veka naselili ove prostore.

Da bismo imali slovenski parametar u nekom računaču, potrebno je da kao standard imamo rezultate ili rezultat Slovena iz tog perioda. Takav računač bi nam onda kao krajnji ishod mogao dati postotak našeg uklapanja u genom tih Slovena. Međutim, još uvek nemamo rezultat uzorka za koji sa izvešnošću možemo reći da je pripadao nekom Slovenu iz ranog srednjeg veka, tako da se još uvek nije pojavio računač koji bi procenio udeo slovenske genetike u različitim modernim populacijama i pojedincima.

Međutim, ono što možemo uraditi jeste usporedba sa savremenim slovenskim narodima koji žive severno, istočno i zapadno od nas, preko kojih ćemo možda biti u prilici da dođemo do određenih sugestija koje će nam ukazivati koliko smo slični, a koliko različiti od naših predaka sa severa, ali i juga Evrope.

Naime, kada dobijemo autosomalni ishod, dobićemo postotke našeg uklapanja u različite kategorije računača. Međutim, postoji dosta zgodan alat koji te naše rezultate dalje uklapa u kontekst jedne, dve, tri ili četiri populacije, tzv. Orakl (Oracle) program, grčkog autora Dienekesa Pontikosa. Ukoliko je to rezultat Srbina, prva populacija u koju se uklapa trebalo bi da budu naravno Srbi ili neka bliska južnoslovenska populacija. Dakle, u kontekstu jedne populacije, ukoliko je računač dobar prepoznaće našu genetiku kao srpsku ili genetiku nekog bliskog južnoslovenskog naroda. Međutim, ukoliko bismo odabrali dve populacije ishod bi izgledao ovako:

63.2% Pole (East Poland) + 36.8% Greek (Greece)

61%    Sorb (Lusatia) + 39% Greek (Greece)

56.8% Greek_Thessaly + 43.2% Southwest_Russian

54.5% Tuscan + 45.5% Belarussian

60.3% South_Polish + 39.7% Central_Greek

50.6% Belarussian + 49.4% Italian_Abruzzo

53%    Polish_V + 47% Italian-Center

52.9% Sorb  + 47.1% Greek_Center

51.6% Greek_North + 48.4% Sorb

50.5% Polish_V + 49.5% Greek_Center

Ovaj alat je dobra prilika da vidimo u koje se populacije različite od srpske  najbolje uklapamo. Naime, gornji rezultati, naravno, ne znače da je testirani među precima imao Poljake i Grke, već program u kontekstu dve populacije njegov genom prepoznaje i procenjuje kao manje-više ravnomernu mešavinu Poljaka i Grka i/ili Belorusa i Italijana.

Iz gornjih rezultata vidimo da se genom prosečnog Srbina uklapa blizu 50% u genom Istočnih ili Zapadnih Slovena i oko 50% u genom mediteranskih naroda, bilo Grka ili Italijana, tj. program srpski genom vidi kao kombinaciju jedne izrazito slovenske populacije sa severa i mediteranske populacije sa juga.

Iz ovoga se mogu naslutiti neki zaključci koji se tiču porekla Srba. Ukoliko bismo pretpostavili da su stari Sloveni genetski ličili na savremenu populaciju Poljaka, Lužičkih Srba ili Belorusa, a da su romanizovani balkanski domoroci genetski ličili na susedne Grke, dobićemo da su današnji Srbi prilično ravnomerna mešavina pridošlih Slovena i balkanskih starosedelaca.

Što se tiče odnosa Srba sa Rusima, okolnosti su malo složenije. Dok su Srbi prilično genetski homogeni jer su živeli na relativno malom prostoru i u manjim zajednicama, to se ne može reći za Ruse koje su zauzimali veliki prostor. Od naroda bliskih Rusima, Srbima su najbliži Ukrajinci i to zapadni, a najdalji Rusi sa Severa koji nose značajan udeo sibirske genetike, koji je gotovo odsutan kod nas, a veoma mali deo mediteranske genetike koja čine značajan faktor naše etnogeneze. Tako da je vrlo nezahvalno porediti Srbe i Ruse u genetskom smislu. Ipak evo nekih primera odnosa Srba i Rusa/Istočnih Slovena:

50%    Russians + 50% Sicilian

56.3% Russian_Smolensk + 43.7% South_Italian

50.5% Russian_Smolensk + 49.5% Italian_Abruzzo

52.5% Tuscan + 47.5% Russian_Smolensk

56.7% Greek + 43.3% Russian_Smolensk

50%    Cossacks + 50% Greek

52.8% Italian_Abruzzo + 47.2% Belorussian

52%    Belarusian_V + 48% Greek_Center

53.6% Tuscan + 46.4% Ukrainian_Belgorod

50.9% Ukrainian_Belgorod + 49.1% West_Sicilian

57.4% Ukrainian-Center + 42.6% Italian-Center

55.7% Ukrainian + 44.3% Tuscan

50%    Greek + 50% Ukraininan_Lviv

50%    Ukrainina_Kharkiv + 50% West_Sicilian

50%    Greek + 50% Ukrainian_Poltava

Ukoliko želimo odgovoriti na pitanje gde su Srbi u odnosu na Ruse, gornji rezultati sugerišu da se Srbi nalaze na pola puta između Rusa i stanovnika Sicilije ili juga kontinentalnog dela Italije. Rusi su, dakle, u odnosu na ostale slovenske narode malo dalje u odnosu na nas, što odgovara i našim geografskim položajima. Međutim, ukoliko želimo odgovoriti na pitanje kakav je odnos slovenske i doslovenske genetike kod nas, ipak Rusi i Sicilijanci nisu baš najbolji izbor populacija koje bi igrale uloge Slovena i doslovenskog stanovništva Balkana. Prvo, Sicilijanci zbog njihove velike izmešanosti koju duguju svom geografskom položaju i kojom odudaraju čak i od prosečnog Italijana, a takođe i zbog njihove geografske udaljenosti od Balkana. Drugo, pitanje je koliko su Rusi dobar izbor za standard slovenske populacije, zbog značajnog učešća ugro-finskih linija na njihovu genetiku. Svakako, Rusi iz zapadnih ili jugozapadnih delova Rusije bili bi solidna zamena, ali mislim da je izbor Poljaka ili pripadnika beloruske ili ukrajinske moderne populacije kao zamene za Slovene sigurniji izbor, zbog slabog ili gotovo nikakvog učešća ugro-finskih i sibirskih gena u tim populacijama. Uostalom i Orakl program u kontekstu dve populacije češće daje kombinaciju sa poljskom ili ukrajinskom modernom populacijom, nego sa ruskom. Za drevno stanovništvo Balkana  zbog geografske bliskosti i bliskih veza sa ostalim balkanskim populacijama, najsigurniji izbor bi bili moderni Grci. U takvoj konstelaciji Srbi se nalaze negde na pola puta između Poljaka i Grka.

Što se tiče odnosa Srba i okolnih naroda, grubo rečeno balkanske narode slovenskog porekla možemo podeliti u dve kategorije, one koji značajno više teže slovenskom severu, poput Slovenaca koji prednjače, Hrvata i bosanskih Muslimana s jedne strane i Makedonaca i Bugara koji značajno teže mediteranskom jugu s druge strane.

Mi, Srbi smešteni smo u proseku ponovo u zlatnoj sredini. Ipak, treba imati u vidu da postoje individualne i regionalne razlike između samih Srba. Tako na primer sveukupno, Srbi poreklom iz zapadnijih oblasti će pokazati malo veću sklonost severu Evrope, dok će, recimo, Srbi iz Crne Gore pokazati veću usmerenost ka jugu. Međutim, ove razlike su veoma male i svode se na svega nekoliko procenata! Za razliku od mnogih naroda, Srbi su autosomalno gledajući veoma homogena populacija i nema velikih razlika između različitih oblasti, kao ni među pojedincima.

59% Macedonian + 41% Slovenian

58.5% Croatian + 41.5% Bulgarian

69.9% Bosnian + 30.1% Bulgarian

61.8% Bosnian + 38.2% Romania

Naime, u odnosu na Bugare Srbi pokazuje tendenciju ka severoistoku Evrope, jer se genom srpskog uzorka uklapa u blizu 70-80 bugarskog genoma i 20-30% neke izrazito istočnoevropske populacije:

79.2% Bulgarian + 20.8% Belarusian_V

83.8% Bulgarian + 16.2% Latvian

74%    Bulgarian + 26% Ukrainian-Center

77.3% Bulgarian + 22.7% Russian_V

67.4% Bulgarian + 32.6% South_Polish

Slično je i sa Rumunima i Makedoncima:

75%    Romanian + 25% Belorussian

81.5% Macedonian + 18.5% Lithuanian

U odnosu na Slovence, Hrvate i bosanske Muslimane Srbi pokazuju tendenciju ka jugu Evrope, posebno u odnosu na Slovence, gde se srpski uzorak u ovom primeru  uklapa u 83% slovenačkog genoma i 17% genoma jednog malog izolovanog naroda sa Bliskog Istoka imenom Druzi. Naime, ovaj rezultat ne znači da je ovaj Srbin imao direktnog pretka sa Bliskog Istoka i da nosi 17% njegovih gena, već da u odnosu na slovenačku populaciju teži 17% ka Bliskom Istoku ili Mediteranu, tj. u etnogenezi Srba su u značajnijoj meri učestvovali narodi sa jugaistoka Evrope, tj. istočnog Mediterana nego u etnogenezi Slovenaca. Ukoliko bismo određivali našu poziciju u odnosu na Slovence i Grke, naš genom bi se oko 60% uklapao u genom Slovenaca i 40% u genom severozapadnih Grka:

82.5% Slovenian + 17.5% Druze

59.8% Slovenian + 40.2% Greek_Northwest

U odnosu na Hrvate ta distanca je svakako manja, recimo u našem primeru genom Srbina se matematički može razložiti na oko 70% genoma Hrvata i oko 30% genoma severnog Grka. Treba imati u vidu da severni Grci imaju značajno viši udeo slovenske genetike od grčkog proseka, tako da, ako bismo odabrali prosečni grčki uzorak postotak uklapanja u takav uzorak bi se smanjivao dok bi hrvatski postotak rastao:

72.2% Croatian + 27.8% Greek_North

66.1% Croatian + 33.9% Tuscan

62.3% Croatian + 37.7% Italian_North

Opet, treba imati u vidu individualne razlike i razlike među regijama. Hrvati iz kajkavskog govornog područja će biti bliski Slovencima i pokazaće visoku tendenciju ka severu Evrope, dok će Dalmatinci svakako biti bliži Srbima. Ovde govorimo u grubim crtama o položaju Srba u odnosu na susedne narode.

Što se tiče uzorka bosanskih muslimana, u odnosu na njih naša genetika je ponovo blago usmerena ka jugu Evrope, ali manje nego li u odnosu na Hrvate. Dakle, bosanski Muslimani su genetski negde između Srba i Hrvata, opet govoreći o nekoj prosečnoj slici, dok slika svakog pojedinca može varirati i iskakati iz proseka:

81%    Bosnian + 19% Greek_Center

78%    Bosnian + 22% Greek_North

81.9% Bosnian + 18.1% Greek_East

82.8% Bosnian + 17.2% Italian-Center

***

Uvid u srpsku genetiku možemo imati i neposredno kroz ishode po različitim računačima. Iako računači imaju različite kategorije i rade po različitim parametrima, uvidom kroz različite računače može se sugerisati udeo slovenske genetike u srpskom genomu. Daćemo neke primere:

euro7:

7.27% Caucasus

19.15% Northwestern

33.91% Northeastern

21.18% Southeastern

0.16% African

1.03% Far_Asian

17.29% Southwestern

 

Eurogenes K13:

North_Atlantic   27.10

Baltic   27.32

West_Med   15.84

West_Asian   9.37

East_Med   15.63

Red_Sea   2.50

South_Asian   0.33

East_Asian   0.57

Siberian   0.75

Amerindian   0.03

Oceanian   0.38

Norteast_African   0.11

Sub-Saharan   0.06

 

MDLP K11:

0.00% African

0.18% Amerindian

0.71% ASI

8.35% Basal

2.98% Iran-Mesolithic

32.52% Neolithic

0.00% Oceanic

24.92% EHG

0.83% SEA

0.51% Siberian

28.99% WHG

 

Eurogenes Steppe K10:

38.51% Near_Eastern

0.01% East_Asian

0.65% Siberian

0.60% Oceanian

28.99% WHG-UHG

0.00% Sub-Saharan

5.87% Hindu_Kush

24.86% Steppe

0.09% Amerindian

0.42% Southeast_Asian

 

Bilo da se računači zasnivaju na uklapanju našeg genoma u neki geografski prostor ili savremenu populaciju, bilo da se zasnivaju na uklapanju u drevne populacije, ono što se pokazuje kao pravilnost jeste da ishodi po odrednicama računača koje oslikavaju genetiku koju možemo prevashodno povezati sa Slovenima, ali i drugim severnoevropskim narodima ukupno prelaze 50% i kreću se negde do 55%. Zavisno od ustrojstva računača takve komponente imaju različita imena:

WHGEHGNorth_EuropeanSteppeBalticNorth_SeaAtlantic_Baltic

Recimo, u kontekstu izračunavanja udela drevnih populacija u odnosu na naš genom, računači nam uglavnom pokazuju udeo evropskog lovca-sakupljača preko 50%. Ova činjenica je zanimljiva jer se evropski lovac sakupljač može podeliti na dve drevne raznorodne populacije:

WHG – zapadni lovac sakupljač i EHG – istočni lovac sakupljač. Naime, obe ove komponente su dominantne u rezultatima Evropljana i maksimum dostižu na Severu Evrope. Ono što je zanimljivo jeste činjenica da kod Srba zbir ove dve komponente po pravilu prelazi 50% i ide otprilike do 55%. Ako dodamo da se pretpostavljena WHG populacija vezuje uglavnom za Y haplogrupu I i standard ove komponente (odnosno primerak kod koje je vrednost ove komponenete 100%) jeste obično uzorak čoveka iz lošburske pećine u Luksemburgu koji je pripadao haplogrupi I-M423, predačkoj za I-CTS10228 kojoj pripada preko 30% Srba, a EHG uglavnom za Y haplogrupu R kojoj pripada do 20% Srba, autosomalni rezultati se dobro uklapaju u odnose Y haplogrupa kod Srba. Ove dve komponente verovatno su u najvećoj meri doneli Sloveni, ali deo verovatno i drugi narodi sa severa, pre svih Germani.

Komponente koje možemo povezati sa starosedeocima Balkana su uglavnom došle sa jugoistoka i vezane su za drevne populacije bliskoistočnih zemljoradnika i kavkaskih lovaca sakupljača. Ove komponente takođe čine značajan postotak našeg genetskog sklopa i sudeći po računačima kreću se u opsegu od 40% do 50%. Iako su Sloveni i ostali narodi Severa Evrope zasigurno imali udeo ovih drevnih populaciju u svom genomu, možemo pretpostaviti da su ove komponente najvećim delom došle kod nas posredstvom starosedelaca Balkana.

Dakle, ishodi po različitim računačima sugerišu da je udeo genetike koja je verovatno najvećim delom došla sa Slovenima, prelazi preko 50%, tj. kreće se negde do 55% zavisno od računača, osobe i regiona iz kog testirana osoba potiče. Treba imati u vidu da geni koji se vezuju prevashodno za severnoevropske populacije nisu došle isključivo sa Slovenima, već verovatno i sa germanskim prodorima u ove krajeve, a moguće da je deo ušao u srpsku genetiku posredstvom starosedelaca Balkana (Ilira, Tračana, ali i Kelta). Kao što kavkaska ili recimo zapadnomediteranska komponenta, nisu samo deo starosedelačke genetike, već su je verovatno u solidnoj meri imali i Sloveni/Srbi pre dolaska na Balkan. Takođe, srpska genetika se ne može pomatrati prosto kao zbir samo slovenske i starosedelačke komponente, zanemarujući ostale uticaje (posebno imajući u vidu solidno učešće germanskih/normanskih očinskih linija među Srbima), ali verovatno najveći deo srpskog genoma možemo povezati sa ovim dvema komponentama. Zato se ne može precizno i jednoznačno, u ovom trenutku, dati odgovor na pitanje koliko smo Sloveni, ali se svakako da naslutiti da smo u proseku malo više od 50% genoma nasledili od naših slovenskih predaka.

Autor: Danilo Sremčević


Komentari (3)

  • stojakovic dobrivoj

    i kad se sve pogleda i sabere, kako ja sebe sa I2 haplogrupom da nazovem, lovac-sakupljac? niko?
    sta sam ja onda poreklom?

    kromanjonac, to znam. ali to je isto i onaj bundzija u baskiji i zalutali svedjanin koji u svojim zemljama sede isto toliko dugo kao ja ovde, tj desetinama hiljada godina. kako da onda sebe nazovem kad me neko pita koje si etnicke pripadnosti?

    do sada sam govorio homo sapiens sapiens jer nemam bolji naziv. ni kromanjonac mi ne zvuci pravilno jer je to anatomska a ne genetska odrednica.

    Odgovori
  • Đorđe Putnik

    Naši naučnici ćute o tome da je pojam i reč „Srbi“ poreklom sa reke Labe (Elbe u Nemačkoj) i da su se mnogi naši preci odatle doselili na Balkan. Isto tako treba znati da su Hrvati sa Hrbtije, tojest Karpata ili Horbatije, Horvatije. U nemačkim arhivima postije dokumenti o poslednjem srpskom ustanku protiv Teutonaca, 1250 god. Tada je mnogo s-erbalja moralo napustiti polabski region. Veliko naselje zvano Brljina je prekršteno u „Nova Kolonija“, međutim je stanovništvo zadržalo malo izmenjeno staro ime: Berlin. Nažalost malo ko govori tamo još serbski…

    Odgovori

Ostavi komentar

© 2012- 2013 POREKLO poreklo.rs

Scroll to top