Poreklo prezimena, selo Rokci (Ivanjica) Reviewed by Momizat on . Poreklo stanovništva sela Rokci, opština Ivanjica – Moravički okrug. Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ. Markovića „Stanovništvo moravičkog Starog Poreklo stanovništva sela Rokci, opština Ivanjica – Moravički okrug. Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ. Markovića „Stanovništvo moravičkog Starog Rating: 0
You Are Here: Home » Zavičaj - sela i gradovi » Poreklo prezimena, selo Rokci (Ivanjica)

Poreklo prezimena, selo Rokci (Ivanjica)

Poreklo stanovništva sela Rokci, opština Ivanjica – Moravički okrug. Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ. Markovića „Stanovništvo moravičkog Starog Vlaha“, izdanje 2002. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Opšte karakteristike.

Rokci su jedno od najplodnijih sela moravičkog kraja. Poznato je nadaleko po bogatim voćnjacima, šljiva požegača i jabuka budimki. Rokčanska rakija je, bez sumnje, najbolja u čitavom kraju. Iza nje po kvalitetu dolazi ovaj y narodu omiljeni napitak iz: Dubrave, Šarenika i Sveštice.

Položaj sela.

Rokci se prostiru od Nošnice do Crvene Gore, i do Oštrica i Debelog brda. Nalazi se na južnim padinama ovih visova koji se izdižu iznad drugih. Moglo bi se reći da su granice ovog sela: reka Nošnica i mali deo Moravice, sa istočne, Crvena gora sa južne, Oštrice sa zapadne i Debelo brdo sa severne strane. Kraće rečeno, Rokci zauzimaju prostor između Nošnice i Javorskog puta i od Crvene gore do Debelog brda. Jedino na jednom mestu preko granice prelazi deo ovog sela, koji se zove Zapadnim Kalušima. I ovaj kraj se spušta između Crvene gore i Arsenijevića, preko Javorskog puta, sve do reke Bukovice.

Ostali podaci o selu.

Centar za ovo selo i susednu Manu uvek je bilo Međurečje. U Međurečju je osnovana Rokčanska škola 1921. godine. Do tada su deca iz ovog sela odlazila, jednim delom u Ivanjicu, a manji broj u Kosovicu.

Komunikacije.

Selo je povezano kolskim putevima za put Ivanjica – Međurečje – Bele Vode, a gornji deo sela za javorski put (Ivanjica – Javor – Sjenica).

Kuće.

Kuće su pretežno zidane i u najvećem broju su pokrivene pločom. U poslednje vreme ima kuća pod crepom. Vetrovi y ovom selu nisu velika opasnost kao u drugim, pa krovovi nisu zbog toga pokrivene pločom, već zato što je u ovom selu bilo nekoliko majdana ploče: Glavinići, Međurečje i u susednim Mirkovićima (Bedina Varoš), i zato što je ploča najbolja i najjeftinija za krov. Čak su i škola i sporedne građevine kod domaćina ovog sela pod ploču pokrivene.

Zemlje.

Zemljište nije strmo i nalazi se na nadmorskoj visini od 500 do 800 metara i pogodno je za gajenje ratarskih kultura i voćnjaka. Mali su prostori pored Nošnice, pogodni za gajenje ratarskih kultura, ali zato ima nešto dalje i više od reke plodnih oranica.

Zanimanje stanovništva.

Stanovnici ovog sela se y prvom redu bave ratarstvom (gaje pšenicu i kukuruz), a voćarstvom i stočarstvom uzgredno.

Vodenice i zavetina.

Selo ima vodenice na: Nošnici, Stanića potoku, Zarića potoku, mahom su redovničke.

Zavetina sela su Prve Trojice, zajedno sa susednom Manom.

Migracije.

Mala je migracija stanovništva iz ovog sela. U Ivanjicu i druga mesta odlazili su iz Rokci jedino oni mladići koji su završili školu ili zanat. Tako su: Adžići i Radivojevići – trgovci u Ivanjici i Čačku, Ristići – sedpari i obućari, učitelji i trgovci, itd. U poslednje vreme odselili su se mnogi u: Beograd, Užice, Ivanjicu i Ljubljanu.

Dnevne migracije.

Danas je najviše Rokčana, nekoliko desetina, koji svakodnevno odlaze u Ivanjicu na posao, a posle podne su kod kuće: Adžići, Đorđevići, Samardžići, Ristići, Stanići, Azanjci, Zarići, Prinčevci, Glavinići i drugi.

Rodovi u selu.

Mali je broj i onih koji su se uselili iz pasivnijih područja u ovo selo. Međutim, može se primetiti da je sasvim mali natalitet.

To se najbolje vidi po broju dece u školi.

U ovom selu nalazi se nekoliko brojnih familija, koje su cenjene y čitavom kraju: -Ristići,

-Adžići,

-Samardžići,

-Radivojevići,

-Stanići,

-Zarići,

-Glavinići,

-Azanjci, a ranije i:

-Petrovići.

Poreklo stanovništva po zaseocima.

 Rokci.

Ovaj zaseok se prostire od Mećurečja do Crvene gore i čini jednu celinu, mada ga dele na dva zaseoka: Ristići, do Kose, i dalje – Crvena Gora.

Adžići, 12 K. (Lazareva subota). Ne znaju odakle su došli. Najverovatnije da su starosedeoci, jer su zaposeli najplodnije zemljište pored Nošnice. Jedna kuća Adžića ima y Rabrovici, gde su ranije bile kolibe Adžića, a druga u Novakovićima više Mećurečja. U Adžiće se uselio i jedan:

-Milosavljević, čiji su se tragovi već izgubili. Adžići imaju svoje vodenice na Zarića potoku i na Nošnici. Ima ih odseljenih u: Ivanjici (početkom ovog veka), Čačku i  Beogradu.

-Ristići, 13 k. (Nikoljdan) dobili su prezime kada su se doselili tu gde i danas žive. Njihovo prezime potiče od Riste, žene koja je od aga i begova otkupila zemlju i morala tapiju da nosi y Travnik na overu. Paša je iščupao bič njene kose i nalepio na temesuče. Ristići su veoma radni ljudi i preduzimljivi. Poznati su kao odlični voćari, a nekoliko njih su kafedžije – ugostitelji. Dvojica Ristića sišli su u Međurečje, kupili imanje od Petrovića i postali imućni domaćini. Pored poljoprivrede, bave se trgovinom, ugostiteljstvom i rukovanjem vunovlačare. Jedan od njih pred rat, 1939. godine podigao je i hidrocentralu i osvetljavao nekoliko kuća Ranije su se neki odselili u: Ivanjicu, Čačak i Beograd, a u poslednje vreme, posle 1945. godine neki su otišli u: Beograd (7), Ljubljanu (2), Čačak (3) i tamo žive. Od Ristića su:

-Milovan Ristić, autor knjige „Stari Vlah“ i Momčilo Ristić, član SANU, čiji je otac rođen u ovom selu.

U Ristiće su ušli:

-Radonjići, iz Komadina (slave Stevanjdan) i:

-Sekulići, iz Erčega, pre 100 godina.

-Ristići – Savići, istog su roda sa Ristićima u donjem delu sela, samo što žive na višem terenu, gde su od zemlje manji prihodi. Starije Ristiće više poznaju po drugom prezimenu – Savići. Od ovih Ristića danas ima odseljenih u: Požezi, Beogradu, Ivanjici (3), Kragujevcu i drugim mestima.

U Saviće su se uselili:

-Petrovići, iz Opaljenika (zaseok Budžaci),

-Gromovići, takođe iz Opaljenika.

-Stanići, 17 k. (Nikoljdan), vode poreklo od plemena Vasojevića. Jedna su od najvećih familija na području sela. Nastanjeni su od Kose do Crvene gore i od Nošnice do Javorskog puta, zajedno sa Kaluševićima. Bave se voćarstvom, zemljoradnjom stočarstvom. Malo su odlazili y svet. U poslednje vreme su se selili i najviše ih ima u: Ivanjici (7), Čačku (Z), Beogrdu (5), Nemačkoj i Francuskoj.

U Staniće je ušao:

-Šekeljić, iz Brezove.

-Kaluševići, 8 K. (Nikoljdan), uklinili su se između Ristića i Stanića. Zauzimaju gornji deo zaseoka, sve do Gluvaje. Imaju retko prezime, koje je najverovatnije došlo od nadimka Kaluš. Pre rata odselili su se Kaluševići y Ivanjicu i Beograd. U poslednje vreme ima ih odseljenih u: Ivanjici (Z), Beogradu (2), Švajcarskoj (2).

U Kaluševiće je ušao:

-Marinović, iz Bukovika, iz novovaroškog kraja.

-Kaluševići, 9 k. (Nikoljdan), su, ustvari, zapadni Kaluši i istog su roda sa Kaluševićima, koje zovu još i istočnim Kalušima. Kuće zapadnih Kaluša nalaze se na zapadnim padinama Gluvaje, na prostoru od Javorskog puta do reke Bukovice, izmeću Arsenijevića (zaseoka Sivčine) i Crvene Gore. Od ovih Kaluševića danas ima odseljenih u: Splitu, Banjaluci (lekar), Beogradu (3) i Ivanjici (5).

-Milosavljevići, 7 k. (Stevanjdan), su živeli y današnjem Butkovu, s druge strane Nošnice, a kolibe im se nalazile na prostoru između Nošnice i Crvene gore, gde su im sada kuće. Do seoba je došlo zbog čestih napada hajduka Jevćovića i njegove družine, koji su pljačkali i ubijali. Nadaleko su poznati kao bačvari (pintori), majstori za izradu buradi i kaca od belog hrasta, koji raste y njihovoj blizini, na istočnim padinama Crvene gore, u dolini Nošnice. Danas ih ima odseljenih u: Ivanjici (3), Bedinoj Varoši, kod Obrenovca i Beogradu. Jedan od njih je došao y Ivanjicu još krajem prošog veka. Imaju nadimak: Muderezi.

-Samardžići, 4 K. (Lazarevdan), vode poreklo od Krivošija, ispod Lovćena. Jedno vreme su živeli kod Gackog, a otuda preko drobnjaka došli y okolinu Ivanjice, y ceno Rokci, kupili zemlju od Adžića i tu se nastanili. U znak pažnje prema Adžićima, vlasnicima zemlje, promenili su slavu. Ostavili su Đurđevdan, a uzeli Lazarevdan za krsno ime. Jedan Samardžić je kupio zemlju od Salevića, iz Dobrog Dola, koji su se odselili prema Kraljevu i Čačku. Živi tamo, y zaseoku Salevići. Danas Samardžića ima odseljenih u Ivanjici (2), od kojih je jedan još pre rata sišao u varošicu. Jedan živi y Užicu, a jedan u Smederevu. Jednoga je usinio solunac, y Sivčini, y zaseoku Jevac, y familiji Vučićevića, a drugi se privenčao u Gliječu.

U Samardžiće su ušli:

-Zlatići, poreklom iz Dobrog Dola.

-Đorćevići, čiji se predak ranije privenčao iz Mane.

-Maričići, 5 K. (‘Burćevdan), y srodstvu sa Maričićima, y selu Komadinama. Njihove kuće se nalaze na sredokraći između Mećurečja i Ivanjice, ispod Oštrica. Danas Maričića iz Rokci ima u: Čačku, Beogradu, Kušićima (šumar), Ivanjici i susednoj Bedinoj Varoši.

-Vidakovići, 6 K. (Lesendrovdan), doseljeni su iz Kušića. Kuće su im ispod Oštrica, blizu Palibrčkog groba. Ima ih odseljenih u: Ivanjici (2), Beogradu i Banatu.

-Glavinići, 5 k. (Đurđevdan), istog su roda sa prezimenjacima iz Gliječe. Tamo ih ima mnogo više i najveća su familija y tom zaseoku Šuma. Ranije su se odselili u: Beograd (2), Ivanjicu (2) i Čačak.

U Rokce su ušli:

-Arsenijevići, 2 k. (Stevanjdan), došli su iz Sivčine početkom 20. veka, a odavde su odseljeni: y Beograd, Čačak i Ivanjicu.

-Kovačevići, Z k. (Nikoljdan), vode poreklo od istog roda y Ravnoj Gori (javorskoj). Ovde su došli y drugoj polovini 19. veka. Ima ih odseljenih odavde u: Ivanjicu, Bedinu Varoš, Beograd i Padinsku Skelu. Njih nekoliko ovde živi, a radi y Ivanjici, y industriji.

-Beševići, (Aranđelovdan), predak im je došao y Glaviniće, na imanje Radivojevića, koji se privenčao iz Grbića, iz Crnjeva, pre pedeset godina.

-Veličkovići, (Nikoljdan), iz Mane, privenčao se y Arsenijeviće.

Grbići

Grbići se nalaze između Stanića i Zarića potoka, Jelenovca i Prinčevaca. U Grbićima, koji su odvojeni od ostalih delova sela, iako se nalaze u njegovom centralnom delu, živi nekoliko familija.

-Radivojevići, 7 k. (Stevanjdan), najverovatnije vode poreklo od Vasojevića, ili od Andrijevice. Najpre su se doselili y Grbiće i smatraju se starosedeocima y odnosu na druge familije, koje su kasnije došle y ovaj zaseok. Ranije su odseljena dvojica braće y Ivanjicu i bili su poznati trgovci. Danas ima odseljenih Radivojevića u: Čačku (2), Ivanjici (3) i Beogradu (2).

-Azanjci, 2 k. (Đurđic), rodom su iz Vasiljevića. Došao je prvi predak posle Prvog svetskog rata y Grbiće. Sada su tu dve kuće. Odseljenih ima u: Mećurečju (2), Ivanjici (2), Čačku (2) i Beogradu. U Čačku jedan je prosvetni radnik, a y Beogradu doktor poljoprivrednih nauka.

-Bojovići, Z K. (Mratindan), došli su u prošlom veku iz Vasiljevića. Odavde su se odselili: dvojica u Ivanjicu i jedan y Beograd.

-Ristići, 1 k. (Nikoljdan), došao je početkom ovog veka iz susednog zaseoka. Sada ih odavde ima odseljenih u: Ivanjici, Kragujevcu i Beogradu.

-Pešići, 2 K. (Aranđelovdan), došli su od Sjenice y prošlom veku u Radivojeviće. U srodstvu su sa Pešićima y Medovinama. Ima ih odseljenih u: Mećurečju (2), Ivanjici, Prištini i Beogradu.

-Lukovići, došli su iz Bjeluše, iz ariljskog kraja. Jedan od njih danas živi y Ivanjici.

-Petrovići, doselili su se iz Opaljenika. Kuće su im udaljene od kuća drugih familija i blizu su Jelenovca.

-Miletići, pre Drugog svetskog rata došli su iz Butkova. Dvojica su se odselila u Ivanjicu.

-Kolarevići, (Jeremindan), došao iz Vučaka pre 50-ak godina U kuću Pavla Radivojevića.

Zarići

Ovaj zaseok Rokci je potpuno izdvojen i nalazi se na padinama Oštrica. Prostire se od Zarića potoka do Oštrica i od Zarića brda i Jelenovca do Vidaka.

-Zarići, 13 K. (Nikoljdan), najbrojniji su i najbliži zaseok Ivanjici. Povezani su Javorskim putem sa varoši i Javorom. U njihovoj neposrednoj blizini nalaze se Danilovića (Sivčina) i Kaluševića (iz Rokci) kolibe. Neki od njih su rano sišli u varošicu i postali majstori: električari, opančari, trgovci, mlinari, vunovlačari i dr. Dvojica su otišla y Čačak pre rata, a y poslednje vreme odselili su se y Ivanjicu (5), Čačak (3), Beograd (5). Nekoliko njih svakodnevno putuje od kuće do rodnog mesta y Ivanjicu i nazad.

U Zariće je ušao jedan:

-Radivojević iz susednog zaseoka Grbići.

-Danilovići, 2 K., nastanili su se y ovaj zaseok iz Sivčine.

Prinčevci

Ovaj zaseok se nalazi na istočnim i južnim padinama Debelog brda, većim delom, a manjim delom prostire se na severnim padinama brda Bule, s obe strane Zarića potoka.

-Prinčevci, 8 k. (Aranđelovdan), po legendi su starosedeoci i vode poreklo od princa koji se oženio devojkom koja ga je vidala. Ranije su se dvojica odselila u Ivanjicu i bili su  jedan trgovac, a drugi stolar. A, danas ih, odseljenih posle rata, ima u: Beogradu (2), Banatu, Bedinoj Varoši, Priboju i Vukovaru.

-Petrovići, 5 k. (Jovanjdan), bili su najbogatija i najuglednija familija u čitavom selu. Imali su njive, livade i voćnjake u Međurečju. Držali su kafanu i trgovinu u ovom naselju. Iz ove familije bio je za vreme naprednjaka predsednik opštine. Jedan je bio ugledni trgovac – gvožđar y Ivanjici. Sada je ostalo samo 5 kuća. Mnogi su se odselili i danas žive u Inđiji, Ivanjici, Beogradu (3) i Novom Beogradu. Njihova imanja su kupili Ristići i Prinčevci.

IZVOR: Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ. Markovića „Stanovništvo moravičkog Starog Vlaha“, izdanje 2002. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.


Ostavi komentar

© 2012- 2013 POREKLO poreklo.rs

Scroll to top