Порекло презимена, село Косовица (Ивањица)

3. јун 2018.

коментара: 1

Порекло становништва села Косовица, општина Ивањица – Моравички округ. Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.                                     

Положај села.

Косовица заузима простор од Моравице до Лупоглава. Налази се између Принчева Брда на истоку и Братљева и Рокци – на западу. На западној страни је већим делом границу направила Ношница која одваја ово село од Рокци.

Земље.

Земљиште је претежно стрмо и налази се на источној страни  падини Лупоглава. Мали је равничарски простор поред реке Моравице, испод села, који представља плодно земљиште. Село је подељено на два дела: Косовицу и Бутково. Косовица је окренута према реци Моравици, а Бутково према Ношници. И један и други део је погодан за подизање воћњака, поготову Косовица. људи се баве воћарством, земљорадњом и сточарством.

Дневне миграције.

У последње време доста је људи из овог села запослено у Ивањици, y индустрији, и сваког дана одлазе на посао, а увече се враћају кућама. Неки су већ подигли куће на периферији Ивањице и саселили се y варош. Дневна миграција y овом селу је велика: многи одлазе y Ивањицу, а други у планину, на сечу и експлоатацију шума.

Административна припадност и школство.

Косовица је дуго била центар за скоро читав крај, за села: Куманицу, Комадине, Ману и део Рокци. Административно су сва ова села чинила једну општину, са седиштем у Косовици. Ту је подигнута и прва народна школа на овом подручју, 1892. године. до те године деца из овог и околних села (Косовице, Комадина, Куманице, једног дела Рокци и Мане) нису имала школу. Деца из Братљева су прешла из Ковиља у Косовицу, по отварању школе у овом селу.

Старине и име селу.

У непосредној близини школе налази се црква која је подигнута, како се сматра, на темељима старе цркве која је изграђена одмах после Косовског боја (1389. године). До овог места су дошли рањеници са Косова. Многи су ту и умрли и ту сахрањени.

По имену Косоваца · рањеника и место је добило име. Архитектура, намења и иконе данашње цркве потичу из 19. века. Крајем 19. века, 90-их година, за време напредњака, општина се сели y Међуречје и од тада ово насеље y долини Моравице постаје центар за околна места. Једино у Косовици школа и даље остаје као образовна установа за читаво подручје све до 1921. године, када је отворена Рокчанска школа, y Мећуречју. Тада Косовичка школа и даље окупља децу из овог места и суседних: Куманице, Комадина и једног дела Братљева, све до 1927. године, када je и у Братљеву отворена школа. Школа је имала и интернат све до 1921. године. Овде ради четвороразредна школа, а деца y више разреде одлазе y Међуречје.

Комуникације и остали подаци о селу.

Данас je Косовица стециште само грађана овог села. Повезана је асфалтним путем Ивањица – Међуречје – Косовица – Братљево, за Ивањицу и даље за веђа места. А кад се заврши асфалтни пут према Ступској чесми и Штављу, Косовица ће бити повезана и са Санџаком, горњим селима моравичког краја и приморјем.

Село има неколико водовода. Електрифицирано је 70-их година 20. века.

Косовица се састоји од два велика засеока: Буткова и Косовице.

Заветина је Спасовдан и за Косовицу и за Бутково, али крстоноше иду посебно. Део засеока Косовица, назван Манита Долина, има посебне крстоноше, одвојено од Косовице.

Порекло становништва по засеоцима.

Бутково

Многи сматрају да је то село, јер заузима велики простор и чини потпуну целину. Чак је од Косовице физички одвојено косама које се спуштају од Лупоглава према Рабровици, а од Рокци и Опаљеника Бутково је Ношницом одељено. Међутим, Бутково је само засеок села Косовице.

Овде су настањене следеће фамилије: Марићи, Милетићи, Прокопијевићи, Гавриловићи, Бошковићи, Коларевићи, Ојданићи, Јовановићи, Арсовићи, Радосављевићи и Мијајловићи.

Познато је да су овде живели Милосављевићи, па су се преселили на падине Црвене горе, cа друге стране реке Ношнице, где су им раније биле колибе. То су учинили због напада хајдука. Бутковци су имали надалеко познати дувачки оркестар. Та група је свирала на свадбама, саборима и другим весељима y читавом крају од Голије до Кукутнице.

-Марићи, 7 K. (Стевањдан), заузимају централни део засеока. Највероватније да су се доселили и да воде порекло од Васојевића. У прошлом веку неки Марићи су се одселили y Бечањ и Бресницу. Тамо су Дела – Марићи, како је на почетку овог века забележио Радомир Илић. И данас Марићи у Буткову са Марићима y Бресници одржавају родбинске везе: долазе једни другима о заветинама. Марићи y Бресници задржали су старо кумство. Орестијевићи у Косовици су њихови стари кумови, иако је удаљеност између Бреснице и Косовице преко 150 км. У последње време (од ослобођења до данас), одселили су се Марићи из Буткова у: Београд (2), Нови Сад, Ивањицу, Крњачу (2) и Париз (2).

-Милетићи, 9 K. (Стевањдан), y сродству су са Марићима, Гавриловићима и Јовановићима. До скоро између ових фамилија се нису узимали. Славе исту славу. Одселили су се y последње време у: Падинску Скелу, Аранђеловац (милиционер), Београд (3), Ивањицу (2), Крњачу и Рокце. Њихове куће и имања заузимају простор нешто нижи од Марића, према Ношници.

-Гавриловићи, 3 K. (Стевањдан), у роду су са Марићима, Милетићима и Јовановићима. Један од њих је, између два рата, сишао y Међуречје, оженио се и бави се ковачким занатом, а други је отишао y Београд, у државну службу. У последње време Гавриловића има одсељених у: Београду (3), Пули, Лучанима, Девићима, Ужицу и Ивањици. У Грабу има Ћурова, славе Стевањдан,

-Јовановићи, 7 K. (Стевањдан), истичу да су истог рода са Гавриловићима, Марићима и Милетићима. Давно су покидане родбинске везе са овим фамилијама и дошло је до склапања бракова, јер се те везе скоро не осећају. Из ове фамилије највише је увек било свирача – трубача, чланова трубачког оркестра. Познати су Јовановићи зидари, а y последње време има добрих столара. Данас Јовановића има у: Београду (6), Ивањици (2), Земуну, Миоковцима код Чачка, Мајданпеку (милиционер), Аранђеловцу (милиционер) и Чачку.

-Прокопијевићи, 2 K. (Стевањдан), неки претпостављају да су истог рода са претходним фамилијама, по једној верзији, јер славе исту славу. Други сматрају да је један од ивањичких попова Прокопијевића дошао y тек отворену цркву да ту службује и остао y овом засеоку. Засновао фамилију и црква je најближа Прокопијевићима, али никада није била самостална, већ се налази y миланџанско-косовичкој парохији. Тада је ову цркву одређених празника опслуживао свештеник те парохије, па је то мало вероватно. Највећа вероватноћа постоји да cy ce два брата Прокопијевића доселили истовремено, па један остао у Ивањици, а други дошао y Бутково и почео да се бави земљорадњом и сточарством. Одавде су Прокопијевићи отишли и настанили се у Ивањици (3) и Француској.

-Бошковићи, 1 к., доселили су се у прошлом веку из Шушара, близу Сјенице и уселили се y Гавриловиће. Ту су се ородили са Гавриловићима. Одселили су се y последње време и данас Бошковићи живе у: Ивањици (2), Београду (2), Чачку (2).

-Коларевићи, 2 к. (Јереминдан), дошли су из бројне фамилије Коларевића из Косовице. Познати су као зидари. Данас их има у: Београду (2), Ивањици и Болечу код Београда, који су се одселили од 1946. па даље.

-Јовичинци, 2 K. (Ђурђевдан) су дошли из Глеђице. Први се привенчао двадесетих година овог века. Мењали су презиме, па су једни остали y старом презимену, а други су узели ново:

-Нешовићи.

Рођена браћа са различитим презименима! Тако y Београду има њих неколико: Јовичинаца (4) и Нешовића (3). У Малом Мокром Лугу је Јовичинац. Један Јовичинац је живео y Међуречју, па се његова породица преселила у Београд.

-Радосављевићи, 1 K. (Јовандан), дошао је из Деретина, привенчао се. Један од њих данас живи y Ивањици.

-Арсовићи, 1 к. (Јовањдан), дошао је између два рата из Кушића и овде се привенчао. Један се одселио y Београд.

-Мијајловићи, 1 к. (Ђурђевдан), дошао је из Опаљеника.

-Ојданићи, 1 к. (Ђурђиц), воде порекло од горњих села, заједно са Тешићима, од Берана, а у Бутково су дошли из Високе, из ариљског краја. Има их y Равнима код Ужица, одакле се један одселио y Шаране код Г. Милановца.

Косовица

Простире се од Моравице до Лупоглава. У овом засеоку су најбројније фамилије: Ђокићи, Пантовићи, Орестијевићи, Марковићи, Петровићи.

-Ђокићи, 17 к. (Стевањдан), воде порекло из Црне Горе, највероватније од Дробњака. Један од Ђокића се одселио y Нови Пазар, 1921. год. У Косовској Митровици живи једна породица Ђокића која је тамо настала од једног Ђокића који је одсељен 1951. године и у Трепчи заузимао једно од руководећих места. Између два рата једна породица се настанила y Трнавској Балузи, а друга y Пипници. У последње време највише Ђокића одсељено је у Ивањицу (6) и Чачак (З).

-Орестијевићи, 7 к. (Ђурђевдан) заузимају централни део села. На простору где су куће ове фамилије налазе се: школа, задружни дом, црква, гробље. Овде се o младенцима организује велики народни сабор. И најстарији не знају како је настало презиме и одакле су дошли. Орестијевићи одржавају кумство са Марићима у Бресници и Бечњу код Чачка, који воде порекло од Марића у Буткову. Данас Орестијевића има: y Београду (3 раније одсељених), а y последње време их има у: Ивањици (3) и Загребу.

-Славковићи, 1 K. (Никољдан), Дошао је после Првог светског рата из Штавља, привенчао се. Данас има Славковића у Ивањици и Међуречју.

-Пантовићи, 7 K. (Ђурђевдан), заузимају такође средишни део села, нешто више и западније од Орестијевића. Воде порекло од Bacojeвића. Неки су се одселили y Ивањицу (3), Девиће M Чачак.

-Вучетићи, 5 K. (Јовањдан), дошли су из Буковика, из нововарошког краја. Има их раније одсељених у Каони, а у последње време неколико их је отишло y Ивањицу, потпуно, а други су радници y Ивањици и привремено бораве y вароши, а недељом долазе у село.

-Перковићи, 3 K. (Св. Петка) воде порекло од Пешића у Медовинама. Један Пешић се привенчао за Перку из Косовице и њено име потомци су узели за своје презиме. А да су y роду, види се да и једни и други славе Петковдан.

-Јанковићи, 3 K. (Ђурђиц), заузимају сасвим горњи део села, заједно са Вучетићима и Перковићима. Има их одсељених y Ивањици. Један раније, а двојица после ослобођења су се одселили y варош на Моравици.

-Марковићи, 9 к. (Мратиндан) су се населили у онај део села који се налази између Принчева Брда и Манитог потока, заједно са Петровићима. Имају исту славу као Милутиновићи и друге фамилије y Принчевом брду, али нису у сродству. Марковића има одсељених у: Ивањици (3), Београду (4), Чачку и Ужицу.

-Петровићи, 6 к. (Лазаревдан), не знају одакле су дошли. Један од ових Петровића био је пре рата кафеџија y Ивањици, y Јаворској улици. А, y последње време Петровићи су се одселили и данас их има у: Ивањици (3), Београду (2), Чачку (2). Петровићи уЛипници код Чачка (5 K.) су се доселили y другој половини 19. века из Косовице. Петровићи у Жаочанима, 4 к., дошли су средином прошлог (19) века из Косовице.

-Мартиновићи, 2 K. (Илиндан), истог су рода са Златићима у Братљеву и Ерчегама, Новаковићима у Мећуречју и Величковићима у Мани и славе исту славу. Воде порекло од Златних Куча, од племена Златића и били су y задрузи од 72 члана. Један од чобана убије Турчина који је пуштао пса да коље задружне овце. Из страха да не дође до освете отуда он крену и преко Сјенице – Ерчега, Братљева и Косовице дођу и до Мане. Један од Златића оде y Ивањицу, пресели се y Чачак и тамо је умро, а други y Жаочане и трећи y Лиcy.  Данас Мартиновића има, који су се y последње време одселили у: Ивањицу (2), Гучу и Чачак.

-Коларевићи, 11 к (Јереминдан), дошли су из Вучака. Заједно са Колаковићима заузимају најузвишеније просторе према Братљеву, на падинама Лупоглава. Одсељених Коларевића има у: Банату, Београду, Ивањици, Чачку (2). Један од Коларевића био је више година директор школе у Братљеву, прешао y Београд и докторирао.

-Колаковићи, З к. (Никољдан) живе на посној земљи, баве се гајењем стоке и сечом шуме. Воде порекло, највероватније, од Васојевића. данас их има у: Чачку, Ивањици (2), Београду и Крушевцу. Они су се одселили за последњих педесетак година.

-Радојичићи, 2 к., заузимају најистуренији део према Рокцима и  Рабровици. Као да су пашњацима и шумама одвојени од осталог дела села. Одселили су се неки у Ивањицу и Београд, Мићићи, су се доселили са Златибора у Косовицу и ту су неко време живели па су се преселили у Рашчиће и Будожељу где и данас живе.

Ушли су у Косовицу:

-Златићи, су дошли из Братљева,

-Вукашиновићи, су из Глећице, у Ђокиће,

-Павловићи, су из Куманице,

-Ћојбашићи, су из Ерчега,

-Боровићи, су из Даића,

-Парезановићи, су из Братљева.

ИЗВОР: Према књизи Љубомира М. Марковића и Светислава Љ. Марковића „Становништво моравичког Старог Влаха“, издање 2002. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Горан

    Марићи из овог села немају никакве везе са Васојевићима.Воде порекло из Требињске Шуме,из Десин Села.У том селу постоји засеок Марића међине,где су живели Марићи,пореклом Мискини.Они и данас живе Требињској Шуми,општина Рашовићи.Мискини Марићи као и сви каснији житељи села славе Стевањдан,као и Марићи у Буткову.Остале породице Ћурова су пореклом Марићи-Мискини.Надимак Ћурови је вероватно од најстаријег Марића који се први доселио у Косовицу, у Бутково.Многи од ових Марића су отишли иу друга села по Старом Влаху,познају се по слави Стевањдан.