Poreklo prezimena, selo Bratljevo (Ivanjica) Reviewed by Momizat on . Poreklo stanovništva sela Bratljevo, opština Ivanjica – Moravički okrug. Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ. Markovića „Stanovništvo moravičkog Star Poreklo stanovništva sela Bratljevo, opština Ivanjica – Moravički okrug. Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ. Markovića „Stanovništvo moravičkog Star Rating: 0
You Are Here: Home » Zavičaj - sela i gradovi » Poreklo prezimena, selo Bratljevo (Ivanjica)

Poreklo prezimena, selo Bratljevo (Ivanjica)

Poreklo stanovništva sela Bratljevo, opština Ivanjica – Moravički okrug. Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ. Markovića „Stanovništvo moravičkog Starog Vlaha“, izdanje 2002. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.                                     

Teritorijalno-adminnistrativna pripadnost, nekada i danas.

Skoro uvek su sela: Bratljevo, Gleđica i Rovine koja se prostiru od Nošnice do Tičar-jezera i od Koviljske planine do Lupoglava činili zajedničku opštinu Bratljevo. Centar ova tri sela nalazio se na visoravni između Moravice i Nošnice, na putu od Lupoglave prema Šančevima i Koviljskoj planini. Dobio je y svojoj važnosti kada je 1927. godine otvorena četvorogodišnja škola za decu iz sva tri sela i kada je osnovana zajednička zemljoradnička zadruga. 1955. godine novom administrativnom podelom Republike Srbije i stvaranjem komuna – velikih opština, Bratljevo je pripojeno Međurečju i od tada je prestalo da bude centar ova tri sela.

Položaj sela i komunikacije.

Bratljevo se nalazi na nadmorskoj visini od oko 1000 metara. Povezano je sa Ivanjicom asfaltnim putem, dugim 21 kilometar. Asfalta ima još 3 km do Koviljske planine. Kako put prolazi preko visova i šuma Lupoglava, y toku zime je pod velikim snegom i neprohodan. Prekida se saobraćaj i život planinaca ulazi y mučne tokove.

Velika je i visinska razlika između kuća koje se nalaze u neposrednoj blizini reka i onih koje se nalaze na zaravnima i južnim stranama planina, na nadmorskoj visini od 800 do 1000 m. Na ovim prostorima je očigledna i lako se može y potpunosti proveriti ona Cvijićeva misao da su sela tako blizu, na dohvat ruke, a da je potrebno sate utrošiti da bi se rastojanje između njih prevalilo. Ovde se jedino pešice ili na konju prevaljuju kilometri. Ova sela imaju nešto kolskih puteva, samo prokopanih, a ne podasutih i povaljanih. Doline reka kao da ne postoje. Bilo je pokušaja, y poslednje vreme, da se dolinama Nošnice i Moravice prokopaju putevi. Ovaj drugi je asfaltiran od Međurečja do Rimskog mosta.

Škola i ostale institucije.

Do 1927. godine deca iz ovih sela su išla u školu Kovilje. U to vreme deca iz zaseoka bližih Kosovici odlaze u školu u ovom mestu. Tek 1927. godine Bratljevo dobija četvororazrednu osnovnu školu. U Gleđici je škola otvorena, deset godina kasnije, 1937. godine, a Rovine nemaju školu. Na Bretljevu je 1954. godine otvorena osmorazredna osnovna škola. Nije više bilo potrebe da deca iz ovih mesta idu u Ivanjicu da uče nižu gimnaziju.

Bratljevo kao centar ova tri mesta ima: školu, poštu, mesnu kancelariju, pogon zadruge iz Međurečja, rasadnik, prodavnice, kafanu i lugarnicu. U centru se nalazi i rpypa spomenika – krajputaša izginulih od 1912. do 1918. godine.

Zavetina je Prokopjevdan.

Zaseoci se nalaze na zapadnim padinama planine, okrenuti prema Nošnici, samo je Malo Bratljevo na južnoj strani.

Poreklo stanovništva po zaseocima.

Staro Selo

-Jelići, 2 K. (Jovanjdan). Vode poreklo od Jelića iz Erčega. Žive na sedalu planine, između Karađorđevih šančeva i Koviljske planine. Odseljenih ima y čačanskoj Loznici (Z), Beogradu i Ivanjici.

-Maričići, 5 K. (Đurđevdan), najverovatnije da vode poreklo od Drobnjaka (Crna Gora) i da su preko Polimlja došli u ovaj kraj. I ovi Maričići i oni y Komadinama slave Đurđevdan, što kazuje da su u srodstvu. Ima ih Odseljenih u: Ivanjici (3) i Beogradu (2).

-Krivokuće, 5 k. (Jovanjdan), istog su roda sa Krivokućama u Ravnoj Gori i Smiljevcu. Svi slave Jovanjdan i između sebe ne sklapaju brakove. Ima ih Odseljenih u: Ivanjici (2), Čačku i Beogradu.

-Nedeljkovići, 6 K. (Mitrovdan), ima ih Odseljenih u Ivanjici i Čačku.

Zlatići

Ovaj zaseok zauzima središni deo sela. U ovom zaseoku nalazi se i crkva. Ovde žive familije: Zlatići, Lazovići i Krivokuće.

-Zlatići, 5 K. (Ilindan). U srodstvu su sa Marinkovićima y Kosovici, Novakovićima y Međurečju i Veličkovićima u Mani. Svi slave Ilindan. (Opširnije y odeljku: Marinkovići y Kosovici). Ima ih odseljenih u: Ivanjici, Međurečju i Čačku. Jedan je odseljen kod Prokuplja, naučni je radnik i doktor nauka. Bio je predsednik sreza. Zlatići iz Osonice vode poreklo od ovih Zlatića.

-Lazovići, 4 k. (Đurđevdan), ima ih u Ivanjici (Z), Čačku (5), Požarevcu (1) i Padinskoj Skeli (Z).

-Krivokuće, 4 k. O njima je bilo reči ranije, pa nije potrebno ponavljati.

Okrajak

Ovaj zaseok se nalazi najsevernije, između Nošnice i Lupoglava, Butkova i zaseoka Zlatića. U zaseoku Okrajak najbrojnija familija su Parezanovići.

-Parezanovići, 11 k. (Mitrovdan), najmnogobrojnija su familija u moravičkom kraju. Prilikom dolaska y ovaj kraj jedni su se zadržali y Smiljevcu, a odavde su otišli u Sivčinu i Kumanicu. Neki su se kasnije odselili y Banjicu više Čačka, a odatle su se neki vratili y dragačevska sela, a neki sišli u moravsku kotlinu. Vićeniji Parezanovići bili su seoski knezovi. To kazuje pesma o buljubaši Redžu. Danas ih ima odseljnih u: Ivanjici (Z), Čačku i Beogradu (4).

-Kneževići, 7 K. (Mitrovdan), poreklom su od Parezanovića iz istog zaseoka. To se najbolje vidi na spomeniku podignutom Kneževiću, na Palibrčkom grobu. Kneževića ima danas u: Ivanjici, Padinskoj Skeli, Čačku i Beogradu.

-Nenadići, Z k. (Mitrovdan). Danas ih ima u: Kovilovu, Padinskoj Skeli, Loznici kod Čačka, Ivanjici. I oni su poreklom od Parezanovića, samo su promenili prezime. Sadašnje prezime su uzeli po imenu starog pretka.

-Milovanovići, 2 K. (Mitrovdan). Slava pokazuje da su i oni od Parezanovića iz tog sela. Odseljenih ima u: Kovilovu, Beogradu i Ivanjici.

-Radosavljevići, 1 k. (Mitrovdan), došao je iz Radosavljevića, s druge strane Nošnice, iz Opaljenika. Promenili su slavu. Uzeli su slavu familije y koju su došli, a zna se da Radosavljevići u Opaljeniku i oni u deretinu slave Jovanjdan. Danas ih ima Odseljenih u: Ivanjici, Beogradu i drugim mestima.

-Miletići, 2 k. (Stevanjdan). Predak je došao iz Butkova, susednog zaseoka sela Kosovice.

-Jelići, 1 k. (Jovanjdan), došao je iz istog sela, iz zaseoka Staro Selo.

-Marinovići, 5 k. (Mitrovdan), najviše ih ima u Ivanjici (6) i Čačku (9). Ima ih Odseljenih, u poslednje vreme, u: Padinskoj Skeli, Beogradu, Čačku i Ivanjici (2).

-Jankovići, 1 K. (Đurđic), najstariji je ušao y familiju Milovanoviće, a potiče iz Kosovice.

Malo Bratljevo

Od vododelnice koja se proteže od Koviljske planine i Šančeva do Lupoglava, ovaj zaseok se nalazi na istočnoj padini koja je okrenuta reci Moravici i selu Gleđici. Ovde se nalaze familije: Ivkovići i Samardžići.

-Ivkovići, 5 K., ima ih u: Ivanjici, Čačku, Moskvi.

-Samardžići, Z K. (Đurđevdan). Nisu menjali slavu kao Samardžići y Rokcima. Ima ih na Kušićima i y Čačku. Vode poreklo od Samardžića, od Krivošija, ispod Lovćena. U rodu su sa Orlovićima koji su otišli prema Mostaru.

IZVOR: Prema knjizi Ljubomira M. Markovića i Svetislava LJ. Markovića „Stanovništvo moravičkog Starog Vlaha“, izdanje 2002. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.


Ostavi komentar

© 2012- 2013 POREKLO poreklo.rs

Scroll to top