Порекло презимена, село Кућане (Рашка)

24. фебруар 2018.

коментара: 3

Порекло становништва села Кућане (по књизи Кућани), општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Кућане су у подножју и по странама Бисине, која је на десној страни Рашке,  недалеко од њена ушћа у Ибар. Сеоски потес граничи се с панојевићском  Плитком Косом, а c кончулићском косом Табачким Гувном, према суседном Супњу је Дражевски Поток. Куће Маринковића су у равни поред Рашке, а остале су на ободу њива и шуме.

Воде.

Изворска вода је слаба, али је бунарска добра; ниже планине Јањева је јак извор Вељача, од којега постаје Јањевски Поток. За домаће потребе и за стоку употребљава се вода с Рашке. Кроз село протиче Кућански Поток, који се с пролећа излива из корита и плави оближње њиве.

Земље и шуме.

Њиве су ниже кућа и у равни поред Рашке. Потес дели се на Луг поред реке, повише њега је Крст према Панојевићу с називима: Трњаци, Вртача, Чајир, Особена Њива, Гувниште, Старе Куће, Забој, затим поЧукари, Алуги, Плиткој Коси, Сечини, Голишу, Сарају, Чесмици, Становишту и код Куле; ливаде: Бегова Ливада, Никијско Брдо, Лисац, Плужевина, Гај, Клече, Чукарица, Чардак, Ровина, Прлина, Пресло, Раздоље, Радовача, Кочовско Поље; у долини Кућанског Потока су Равна, Јасиковац, Чукарак и Чучавац; шуме су на Бисини, Јањеву, Ковиљаку, Ледињаку, Вељем Колу, Голишу, Јарцу, Корстцу, Козјој Стени и Рујишту; шума је делимично подељена, а највећи део је државна.

Историјат и остали подаци о селу.

Назив села забележен је 1711. године. У архивским актима забележена је 1836. године одсељена породица Дрманаца из Кућана у тадашњу Србију. На Сарају је био стари хан „сарај“. Године 1878. Турци су подигли пограничну караулу, која је по облику била као и караула на брду Губавцу у Супњу. Обе карауле порушене су 1912. године. Гробље је у Долини, у присоју Бисине. Године 1948. село је имало 346 становника.

Пореклостановништва.

-Туке, Тодоровићи, 3 куће, Мановићи, 3 куће, Ђурђиц,  су Дробњаци; имају одељаке у Плавкову. Нека Пава Тука уписана је у пописни списак 1696. године у доњој Бачкој, вероватно од одсељених Тука 1690. године. Било их је и у Новом Пазару, сахрањивали се у гробљу на Својбогу, у коме се одржао надгробни камен с натписом „Глишо Тука Дамјановић“, умро 1836. године.

-Дечовић, 1 кућа, Св. Јелесије, је старинац или од претка врло старог досељеника.

-Луковић, 1 кућа, Св. Никола, је досељен из Бихора.

-Кочовићи, Костићи, 4 куће, Св. Арханђео, су досељени из Буђева.

-Дрманци, 9 кућа, Св. Јован, су досељени из подгорског Љуљца; имају одељаке у Великој Плани у Топлици, старином из Дрманића код Нове Вароши.

Од почетка овога века доселили су се:

-Лешњак, Димитријевић, 1 кућа, Св. Арханђео, је досељен из Кончулића, старином из Мораче.

-Маринковићи, 3 куће, Ђурђиц,  су Дробњаци, досељени из Себечева; крвни рођаци са Маринковићима у Орахову и Радовићима у Лукову.

-Шћековићи, 2 куће, Ђурђевдан,  су Дробњаци, досељени са Пештера.

-Бабић, 1 кућа, Св. Никола, су Куч, досељен из Буђева.

-Ђурковић, 1 кућа, је од Ђурковића у Кравићу.

-Колаци, 2 куће, Св. Никола, су досељени из Нетврђе, старином су из Шекулара; имају одељаке y Вражогрнцу, Новом Пазару, Краљеву, Матаругама и у Београду.

-Маринковићи други, 2 куће, Св. Арханђео, су досељени из Скукова, отац из Себечева, старином Васојевићи.

-Мутавџић, 1 кућа,  је од Куча Мутавџића у Пожежини.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Dalibor Todorović

    Todorovići u selu Kućanima i Stevanovići u selu Plavkovu su Tuke, Drobnjaci. Odeljaci su sa Tukama iz sela Badlavo pod Rogoznom u opštini Novi Pazar.

  2. Nikola Šećković

    Pozdrav,

    NIje Šćekovići nego Šećkovići.
    Poreklo isto pogrešno!

  3. Tijana

    Rođena sam kao Tijana Nikolić od oca Miladina. Moja porodica je poreklom iz sela Kućane, ali su se odatle odselili početkom 20.veka. Prezivali su se Nikić dok su tamo živeli i slavili su Sv.Nikolu.