Порекло презимена, село Вучиниће (Нови Пазар)

Порекло становништва села Вучиниће, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 Положај села.

Вучиниће је у плиткој и разуђеној долини десне најниже притоке Људске. Опкољавају га брда Погледала, Ђанино Бучје, Мехмедово Брдо и Хрта на развођу Људске и Рашке, а на истоку је кречњачко и обешумљено Оџево. Ниже Погледала је заселак Селац.

Воде.

Оба насеља имају изворску воду: Капавац, Водица, Окованица, Перкова Корита, Матковића Чесма, Чесма у Бучју и још неколико мањих извора. Стока се поји на људској и на кориту Буковику ниже Оџева.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су добре поред Људске, а оне по странама брда су слабе; приватне шуме и пасишта Селца су у Гају, Локви, Хртима, Чукару, Оџеву, Овсовари, Влахињи, Трушњаји, Главици, Беравцу, Малој Нинаји, Стубачи, Ломинама, Папратници, Кривачи, Козиној Води, Буквару, Главрњачи; ливаде: Врело, Цибубара, Штавни До, Становиште, Тафина Ливада, Дачине Ливаде, Спасојевик, Тиче Поље, Лучица, Бисер Вода. Њиве у Вучинићу: Обзовник, Добри До с воћкама, Брег, Дугачка Њива, Коловоз, Пријин Лаз, Кун, Слана Бара, Грбача, Jевђенијев До, Бегова Њива, Корито, Алуга, Ступ,  Рамово Брдо, Провале, Јавор, Подраван, Дебела Њива, Крива Њива, Пасуљиште, Кречане.

Старине, историјат

Назив Вучинића забележен је у Сопоћанском поменику. Поред пута Нови Пазар – Сјеница је стари Вучинића хан, спаљен 1941. године. У Дубљу има остатака старог гробља и у њему темељи од црквине. У Селцу је код данашњег гробља је и старо. По предању оба насеља су стара. Године 1948. у Вучинићу је било 150 становника, а у Селцу 65 становника.

Порекло становништва.

Родови у Вучинићу:

-Муратовић, 1 кућа, је старинац.

-Брњичани, Еминовићи, 2 куће, су досељени из Брњице код Сјенице.

-Брњичани други, Ферхатовић, 1 кућа, су такође досељени из Брњице.

-Колашинци, 2 куће, отац дошао 1917. године одиви у кућу из Житнића, старином из Колашина на Тари.

-Богућанин, 1 кућа, је из пештерске Камешнице отишао у сопоћанске Дољане, па овамо 1918. године.

Хришћански родови:

-Јовичинац, 1 кућа, Ђурђевдан, је досељен из Јовичинаца у Моравицама 1923. године.

-Милошевић, 1 кућа, Св. Арханђео, је досељен из Милинковића у Моравицама 1926. године.

Арбанашки родови:

-Ступљанин, 1 кућа, Љајић, 1 кућа, су Клименте  су пореклом из Ступа у Сјеничком Пољу, отац дошао из суседне Иванче.

-Хот, 1 кућа, је досељен из Мелаја, дошао одиви у кућу 1922. године.

Родови у Селцу:

-Богућани, Асановићи, 2 куће, су од Богућанина у Вучинићу.

-Тигањ, 1 кућа, је цинцарског порекла, досељен из Ковача 1930. године.

-Шабавићи, Јанићијевићи, 3 куће, Св. Арханђео, су старинци.

-Матковићи, Продановићи, Пејовићи, 3 куће, Св. Никола, су старинци; имају одељаке у подгорским Попама.

-Павловић, 1 кућа, Св. Арханђео, је Васојевић, отац досељен из пештерског Сувог Дола око 1880. године.

-Милошевић, 1 кућа, Св. Мрата, је досељен из Буђева 1906. године.

-Поповић, 1 кућа, Св. Тома, је Морачанин, овамо дошао из Годиеља у Дробњаку 1925. године.

*

Порекло становништва насеља Тврдошево (Горње), данас у саставу села Вучиниће.

Положај и тип насеља:

Тврдошево је на десној страни доње долине Људске, у склопу брда Шиљка (1205 м), Влахиње и Хрта. Дели се на Горње и на Доње Тврдошево.

Воде.

Изворска вода је слаба („бањишори“, цурци). У Горњем Тврдошеву су чесме Пшеник и Чесмица, обе пресушују, у Доњем има шест слабих чесама, које се називају по родовима, и једна устава.

Земље и шуме.

Њиве су слабе, јер је земља „танка“ и „кршевита“ (каменита). Оне су око кућа и по новим крчевинама по побрђу, најбоље су поред Људске; ливаде су на местима Илин До, Хрт, Јанково Поље, Околац, Слана Бара, Дебела Њива, Теклино Брдо; испаше су на Хрту, Влахињи, Ломинама, Шиљку и Мајдачком Кршу. Воћњаци су слаби.

Историјат, постанак и остали подаци насеља.

Име села забележено је у Сопоћанском поменику. Од тог старог села остало је гробље у Доњем Тврдошеву. Данас има Два гробља, једно мухамеданско поред пута који води за Нови Пазар а друго је хришћанско у Доњем Тврдошеву. Из Горњег Тврдошева сахрањују се у суседно гробље у Селцу а Коматине у Живалиће. Село се заселило у првој десетини 19. века досељеницима из суседних села.

Порекло становништва.

Родови у Горњем Тврдошеву*:

-Ђаковић, 1 кућа, је досељен из Брњице у Сјеничком Пољу.

-Продановићи, Алексићи, 2 куће, су од Матковића у Селцу.

-Коматина, 1 кућа,  Антонијевић, 1 кућа, Никодиновић, 1 кућа, Св. Димитрије, из Живалића; имају одељаке негде у Топлици.

-Вељовићи, 2 куће, Св. Лука, су од Кудра у Грачанима код Сопоћана.

-Мословарић, 1 кућа, Св. Лесендра, је Васојевић, досељен из Миленковића у старовлашким Моравицама.

*Родови у Доњем Тврдошеву нису наведени, јер припадају другом селу.

*

Порекло становништва насеља Живалиће, данас у саставу села Вучиниће.

Положај насеља.

Живалиће је на десној страни људске, на тектонској падини између Великог Крша и Малог Крша. Ниже села је мала падина с њивама и ливадама.

Воде.

Насеље је оскудно водом, јер лети пресушује. Употребљава се вода са Студенца код црквице, а Стефановићи са извора код „фрбе“ (врбе).

Земље и шуме.

Њиве су окућнице, ливаде на падини и поред реке на местима: Алуге, Подкрш, Новаков Гроб, Попов Камен и Асталучко Гробље повише села; шума је у Спасојевику, према суседној Праштевини, и у Клисури, а испаша у планини Нинаји.

Име, постанак и старине у насељу.

Ниже крша Јеленке има остатака црквине; ту је било старо гробље у коме се и сада сахрањују. Између села и Великог Крша је стара црквица, укопана  у земљу и покривена каменим плочама. О старом роду Живалићима, по коме  је насеље добило назив, не зна се у народу. Данашње село основали су сточари  Комадине, који су се доселили у почетку 18. века. Године 1948. у селу је било 164 становника.

Порекло становништва.

-Комадине, 17 кућа, Пауновићи, 3 куће, Митровдан. По предању они су Ровчани. Казивање помухамедањених Куча из суседног Жабрена поузданије је, јер су им Комадине у Живалићу крвни рођаци. Њихови преци Кучи били су у Ровцима као ускоци, па се отуда доселили.

-Николић, 1 кућа,., св. Никола, је досељен из пештерских Весковића, 1902. године.

ИЗВОР:  Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.