Порекло презимена, село Братишковци (Скрадин)

11. фебруар 2018.

коментара: 6

Братишковци су село у Далмацији, северно од Скрадина. Територијално припадају Граду Скрадину.

У селу се налази православна црква Светог Николе из 1592. године.

На попису 1991. године, била су 582 становника, од чега 572 Србина (98%), 4 Хрвата, 5 неопредељених и 1 непознат.

 

Презимена 1948. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом

 

Српска презимена

 

БАЉАК (25) – Свети Лука (присутни у 18. веку)

ВУЛИНОВИЋ (39) – Свети Никола (присутни у 18. веку)

ДОБРОТА (41) – Свети Никола (присутни у 18. веку)

ЕРАКОВИЋ (76) – Свети Никола (присутни у 18. веку)

КАРАБУВА (54) – Свети Никола (присутни у 18. веку)

КРИЧКА (136) – Свети Никола (присутни у 18. веку)

ЛАЛИЋ (13) – Свети Георгије (присутни у 18. веку)

МАНОЈЛОВИЋ (47) – Свети Никола (присутни у 18. веку)

ПЈЕВАЛИЦА (22) – Свети Јован (присутни у 18. веку)

СКРОБОЊА (62) – Свети Никола (присутни у 18. веку)

ТРОБОЊАЧА (8) – Свети Никола (присутни у 18. веку)

УРУКАЛО (64) – Свети Никола (присутни у 18. веку)

Приредио: Сарадник портала Порекло Слободан Зрнић

Коментари (6)

Одговорите

6 коментара

  1. Gojko Subotić

    Primjetio sam da za sve žitelje, koje spominjete po rodovima, spominjete stalno kao su oni u tom selu prisutni od 18. stoljeću. Vjerovatno mislite na onaj popis primalaca zemlje 1709. godine i ako su oni u tom selu već “posloženi” najkasnije krajem 17. stoljeća. Za mnoge rodove nije problem utvrditi, na osnovu više izvora, da su on u Krčkom sandžaku još od polovine 16. stojeća. Zašto ne navedete da su oni prisutni na prostorima Krčkog sandžaka puno ranije nego su se naselili u to selo, makar u jednom dijelu. Okolica Kistanja naseljena je mnogim rodovima koji su tu bili za vrijeme Turaka; izvori od objavljenen knjige Krtistijana Jurana.

    • Igor Ruzic

      За презимена пише да су била присутна у 18. веку, а не од 18. века, што је велика разлика. То је оно што је сигурно, на основу матичних књига и других извора. Наравно да је већина презимена била и раније од тог периода, али за многа немамо конкретне податке, па не би било згодно да се нека наводе у ранијем периоду, а нека у каснијем. Да скратим причу, 18. век је период докле сежу најстарије православне матичне књиге и које презиме је тада било присутно у селу, сматраће се стариначким.

      Поздрав!
      С. Зрнић

  2. Gojko Subotić

    Primjetio sam da za sve žitelje, koje spominjete po rodovima, spominjete stalno kao su oni u tom selu prisutni od 18. stoljeću. Vjerovatno mislite na onaj popis primalaca zemlje 1709. godine i ako su oni u tom selu već naseljeni najkasnije krajem 17. stoljeća. Za mnoge rodove nije problem utvrditi, na osnovu više izvora, da su on u Krčkom sandžaku još od polovine 16. stojeća. Zašto ne navedete da su oni prisutni na prostorima Krčkog sandžaka puno ranije nego su se naselili u to selo, makar u jednom dijelu. Okolica Kistanja naseljena je mnogim rodovima koji su tu bili za vrijeme Turaka; izvori od objavljenena
    knjige Krtistijana Jurana.

  3. Доброта Милош

    Поштовање, занима ме историја презимена Доброта, Биовичино село, Книн, хвала у напред.

    • Zrno

      Dobrote su najverovatnije nastale od prezimena Kricka koje potice sa severa Crne Gore i takodje su poznate po svestenickoj profesiji. Bilo bi pozeljno da testirate genetiku po muskoj liniji i potvrdite to.

  4. zoran

    zanima me poreklo prezimena karabuva