Становништво Кнића у XV и XVI веку Reviewed by Momizat on . ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Саша Зарић О становништву Груже у средњовековном периоду се зна веома мало. Основни разлог за то су оскудни  историјски извори. С ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Саша Зарић О становништву Груже у средњовековном периоду се зна веома мало. Основни разлог за то су оскудни  историјски извори. С Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Саша Зарић » Становништво Кнића у XV и XVI веку

Становништво Кнића у XV и XVI веку

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Саша Зарић

О становништву Груже у средњовековном периоду се зна веома мало. Основни разлог за то су оскудни  историјски извори. Средњовековна српска држава није спроводила пописе становништва  па тако за тај период немамо податке ни о становништву нити о насељима. Након пада Србије под Османско царство уводи се пракса пописивања земље која код Османлија датира из најстаријих времена постојања Османске државе. Разлог за вршење пописа била је намера државе да има тачан увид у своје поседе и укупне приходе који су се убирали од различитих пореза.

По наређењу султана, османске пописе је обављала комисија која се састојала од царског повереника (емина) и пописивача (катиба), а комисији су морали да помажу и локалне српске  сеоске старешине.

Резултати пописа су уписивани у књиге које су називане Дефтер или тефтер. Овим појмом се називају све званичне књиге османске администрације које имају карактер неког пописа или списка.

Најстарији дефтер за наше крајеве,  који је уопште сачуван потиче из 1476. године, он се налази у Архиву Председништва Владе Републике Турске Башбаканлик  Аршиви (ББА).

         Османско царство је било подељено на највеће управно територијалне целине пашалуке или вилајете, а пшалуци су се делили на санџаке. Србија је под османском влашћу до почетка XVI века припадала Румелијском пашалуку са седиштем у Софији и Смедеревском санџаку као нижој територијалној јединици. Након формирања Будимског пашалука у његовом саставу се нашао и Смедеревски санџак.

У најстаријем сачуваном  османском  детаљном попису санџака Смедерево из 1476. године, гружанско село Кнић је уписано под именом Гиге. Село је припадало кази Брвеник. Каза или кадилук у  Османском царству је била управно судска јединица. Казе су се делиле на нахије као територијална подручја а нахије су се даље делиле на насеља.

Постојала  су  три типа сеоских насеља, села, мезре (запустела села, селишта ) и халије (упражњена села). Разлика између мезри и халија била је у претпоставци  да се категорија првих неће мењати, док се за халије претпоставља да су привремено опустела места и да ће се становништво убрзо вратити.

Каза Брвеник, којој 1476. године припада село Кнић, касније је подељена и од ње настају кадилуци Рудник, Ужице и Пожега (Чачак). Из тог разлога у каснијим дефтерима налазимо да село Кнић припада кадилуку Пожега. Иначе, добар део гружанских села је припадао кадилуку Рудник  или  нахијама Рудник, Лепеница и Пожега ( Чачак ) .

У овом периоду, Смедеревски санџак је био подељен на 19 нахија: Морава, Рудник, Пожега, Браничево, Млава, Омоље, Тополовник, Обала Дунава, Пећ, Жабаре, Ждрело, Гвозд, Лучица, Петруш, Ниш, Ломница, Прилеп, Лепеница и Левач.

Каснијом поделом Смедеревски санџак је подељен на 7 кадилука који имају укупно 9 нахија. Наша област припада нахијама Сивриџе Хисар и Лепеница које су у саставу кадилука Рудник.

Османлијски пописивач је забележио да  је Кнић 1476. године  имао 27 домова и два ратаја. Ратај је слуга примићура или кнеза који обрађује њихову земљу. Селом је управљао сеоски старешина примићур Дабижив, син Милоша.

Следећи доступан османски дефтер у коме је пописано становништво Кнића је  Поименични попис влаха смедеревског санџака из 1528. године. Кнић у овом периоду припада кадилуку Пожега.

            У детаљном попису санџака Смедерево, рађеном око 1540. године, село Кнић има 78 домова. Примићур села је Рашко син Степана а село је хас  Хизира, сина Мустафа – паше. Како је село Кнић било хас Мустафиног сина Хизира , оно је било његово дворско имање и  он је убирао  приходе од села Кнић.

У каснијем османском детаљном попису  Смедеревског  санџака из 1572. године, Кнић је имао 43 дома, примићур је био Вук син Драгише.

У каснијем периоду, село Кнић је опустело,  а  по аустријском попису из 1718.  године који су обавили пуковник Нејперг и инжињеријски капетан Епшелвиц, Кнић је имао само 5 домова. У Гружанској области  је било насељено само 17 села, свеукупно у 17 Гружанских села било је само 57 домова.

Према првом  званичном попису ослобођебог дела Србије, обавњеном 1818. године, у Книћу је било 96 Домова и 215 арачких глава.

У  дефтеру  из 1528. године дат је најдетаљнији  поименични попис становништва тадашњег Кнића. Пре свега,  важно је напоменути да међу пописаним становницима Кнића у османским дефтерима не треба тражити далеке претке садашњег становништва јер  је то средњовековно становништво страдало или избегло  а Кнић је у каснијем периду опустео. Овај попис  је дат  да би се пре свега сагледало како су изгледали тадашњи османски  пописи. Прво се може уочити да су пописиване само мушке главе. Женске главе су пописиване само у случају удовичких домаћинстава. У најстаријим пописима Османског царства становништво се пописивало само по имену, презимена се нису уписивала.

И можда најзначајније од свега је то што се из овог пописа види да је након пада Груже под власт Османског царства српско становништво опстало на овим просторима.

Поред наставка континуитета живота  српског становништва на просторима Груже, може се закључити да је задржана и национална свест и живот по традиционалним хришћанским обичајима, што доказује постојање три попа у Книћу, селу  од 62 куће. Из пописа се види да је у Книћу било 4 породице ратаја.

У попису је наведено да Кнић има две мукате мезре, односно два закупа опустелих села и то муката мезре  Бркин Поток  и муката мезре Јаруга код села Ћебеђе.

Данашње насеље Кнић је у дефтеру из 1528. године уписано као село Книће са следећим подацима: *

Поп, син Радоње, и с њим Раденко, његов син, и Радашин, његов син

Петуш, син Радоње, и с њим Вукдраг, његов син, и Радул, његов син

Радован, син Вукашина, и с њим Тодор, његов брат,  Добрица, његов брат,Стојко, његов братучед, Петко, његов братучед, и Радивој, његов унук

Живко, син Петка, и с њим Мирко, његов братучед

Ђурица, син Радована, и с њим Шобота, његов брат,  Радоје, његов брат  Вукдраг, његов брат , и Рајак његов братучед

Степан, син Радивоја, и с њим Ђуран, његов брат, Радосав , његов брат, и Радивој, његов братучед

Иван, син Степана, и с њим Марко, његов син, и Радул, његов син

Вучерин, син Раје, и с њим Рушко, његов брат ,Вук његов син, Радо, његов син, Радосав, његов син Вуксан, његов син Радић, његов син, Тодор,његов син, и  Цветко, његов син

Радивој, син Радка, и с њим Ђура, његов брат, Ђурашин, његов брат Јован, његов син, и Вук, његов син

Радич, син Радоње, и с њим Радоје, његов син, Радивој, његов син Радоња, његов син, и Вучихна,његов син

Никашин, син Радојина, и с њим Вук, његов син Радич, син Влатка, и с њим Вучина, његов син, Степан, његов син Брајан, његов син , и Вучерин његов син

Угљеша, син Радмана ,и с њим Вук, његов брат ,и Драгић, његов брат

Петко, син Радосала, и с њим Иван, његов брат, Радо, његов брат Радоња, његов брат, и Степан, његов син

Петко, син Видача, и са њим Петар, његов син

Вук, син Виђана

Радован, син Петка, и с њим Милан, његов брат, Драгош, његов син, и Станисав, његов братучед

Никола, син Степка, и са њим Вукоје, његов син, Цветко, његов син Ђурашин, његов син, и Ђурко, његов син

Раја, син Радоње, и с њим Петар, његов брат, Милош, његов брат, Рајин, његов братучед, Нилола, његов братучед, Вукодраг, његов братучед, и Радко, његов братучед

Божићко, син Радована, и с њим Вукач, његов син, и Милко, његов син Вук, син Вучерина, и с њим Радоња, његов брат, Рада, његов братучед, и Тодор, његов стриц.

Радич, син Радосала, и с њим Јован, његов син, Радоје, његов братучед, и Божитко, његов братучед.

Радохна, син Степана, и с њим Цветко, његов син, Радосав, његов син ,и Радивој, његов син

Вук, син Петка, и с њим Дракул, његов брат, Петак, његов син, Вучихна, његов син, Петар, његов син, и Радман, његов син

Обрен, син Степка, и с њим Брајан, његов син, Иван, његов брат, Радивој, његов брат, Вучерин, његов брат, Радосав, његов унук, Милош, његов унук, Ралета, његов син, Радохна, његов син, Радуул, његов син, и Радо, његов син.

Степан, син Степка, и с њим Петко, његов син, Димитрије, његов син, и Димитрашин, његов син.

Радован, син Стоје, и с њим Ђура, његов брат, Вучихна, његов син, Радо, његов син, Степан, његов син

Радоња, син Степана, и с њим Радосав, његов син, и Милош, његов син

Драгић, син Ђурђа, и с њим Брајан, његов син, Радивој, његов син, Јован ,син његов ,Радоња, његов братучед, Радић, његов братучед, и Радојин, његов братучед

Живко, син Радосала

Радич, син Радосала

Богдан, син Петка, и с њим Војин, његов син, Тодор, његов син, Јован, његов син, Вук, његов син, Радић, његов син, Мита, његов син, Стоје, његов син, Радивој, његов син, и поп, његов син

Радосав, син Добродола

Петко, син Радосала, и с њим Димитрије, његов син ,Рајић, његов син, и Ралета, његов син

Радич, син Рајина, и са њим Радо, његов брат, Тодор, његов брат, Јован, његов брат, Радивој, његов брат, и Рајак, његов син

Михајил, син Радоја, и с њим Радул, његов син, и Вучихна, његов син

Рајин, син Видача, и с њим Радован, његов брат, Јован, његов син, Иван, његов син, Радосав, његов син, и Степан, његов син

Радич, син Раденка, и с њим Петар ,његов син, Рајин, његов син, Добрица, његов братучед, и Цветко, његов братучед

Вукач ,син Раде, и с њим Степан, његов брат, Пава, његов син, Витко, његов братучед, Илија, његов син, и Петар, његов син

Вук, син Божана ,и с њим Вукач, његов син, Радосав, његов син, и Иваниш, његов син

Радоња, син Радосала, и с њим Никола, његов син, Цветко, његов син, Милета, његов син, Радоња, његов син, и Симон, његов си.

Радоња, син Радула, и с њим Вук, његов син, Јован, његов син, и Радосав, његов син

Јован, син Станише, и с њим Радо, његов братучед, и Вукдраг, његов братучед

Вукман, поп, и с њим Радић, његов син, Пава, његов син, Радо, његов син

Јован, син Станића, и с њим  Ђура, његов син, Пава, његов син, Добрица, његов брат, Русмир, његов син, и Добрица, његов братучед

Тодор, син Станише, и с њим Цветко, његов син, и Цветкоје, његов син

Димитрије, син Станише ,и с њим Грубач, његов брат, Радивој, његов син, Вук, његов син Рајак, његов братучед, и Радман, његов син

Вук ,син Радована ,и с њим Вучета, његов брат

Ђурађ, син Стојана, и с њим Дракул, његов син

Ђурађ, син Божидара, и с њим Степан, његов син, Божићко, његов син, и Димитрије, његов син

Ђурађ, син Вукосала, и с њим Радић, његов син, Раша, његов син, и Радоња, његов син

Раја, син Радивоја, и с њим Милко, његов син, и Вучина, његов син

Милош, син Степана, и с њим Радул, његов син

Радивој, син Томаша, и с њим Божићко, његов брат, и Вук, његов брат

Радивој, син Ђурана, и с њим Радман, његов брат, Радоња, његов брат, и Јован, његов си.

Никола, син Радич.

Марко, син Радоње, и с њим Вук, његов брат

Селак, син Радосала, и с њим Живко, његов брат, и Белић, његов брат

Радо, син Лале

Вукач, син Вучића

Станко, син Радована

Радован, син Вукашина, пасторак

Муката мезре Бркин Поток припада споменутом селу у поседу Белића, сина Станише, годишње  166

Муката мезре Јаруга код села Ћебеђе, у поседу Лале, сина Стојана, сина Рашка, годишње 100

Ратаји:

Петко, син Радомира, и с њим Дамјан, његов син, Тодор, његов син Вучихна, његов син, и Драгиша, његов син

Ковач, син Влатка, и с њим Петрачина, његов син, Радован, његов унук, Никола, његов унук, и Тодор, његов син

Вукач, син Вукосала, и с њим Бојин, његов брат, Рајко, његов брат, Вукдраг, његов брат, и Дука, његов брат

Радосав, син  Радисала, и с њим Цветко, његов син, и Грубач, његов син

Домова:62   Табија:181   Муката:2    Ратаја:4   Табија:14

*Као извор за списак пописаног становништва  коришћена је књига „Турски катастарски пописи неких подручја  западне Србије XV и  XVI век“, Ахмед С. Аличић

АУТОР: Сарадник портала Порекло Саша Зарић


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top