Порекло презимена, села Голице, Горња Тушимља, Пуста Тушимља, Скуково и Средња Тушимља (Нови Пазар)

Порекло становништва села* Голице, Горња Тушимља, Пуста Тушимља, Скуково и Средња Тушимља (сва села су до 1955. године била у саставу села Тушимља), Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села*.

Тушимља је у долини реке Тушимље („Тушевске Ријеке“), леве притоке Рашке. Куће су са обе стране реке по стрмим странама брда Плоче, Калема, Мусине Ливаде, Поповице, Метљаке и по коси Голицама. Положај села је  разуђен потоцима, пa je насеље разбијеног типа, које се дели на Горњу Тушимљу, Доњу или Велику Тушимљу, Средњу или Пусту Тушимљу. Средња Тушимља је у долини Чоловског Потока. Она је у склопу брда Калема, Плоче и Крстаче. Њени крајеви су Кукрице и Прпор под Голицама. Горња Тушимља има крај у врху Голица, а Доња Тушимља има два краја Голице и Крстаче, кoja је између Голица и Змињака.

Воде.

Село обилује изворском и текућом водом. Вељовац је с коритима за прање рубља и Стублина у Горњој Тушимљи. Корита за стоку су код извора Раора и код Воде у Дубоком Долу, а Врело је појило за стоку у Голицама. У Доњој Тушимљи су Медвеђак, Студенац, Гилова вода, Клекова Вода, Николина Вода, Грабовац. У Горњој Тушимљи извори ослабе а мањи пресуше. У Средњој Тушимљи чесме су „наврт“, од којих вода „наврће“ за „вртове“ (баште). Потоци су: Сечински Поток ниже Пресла, Вучковац, који постаје од Студенца. Поток Миоч је десна притока Пусте Тушимље, а у Миоч утиче Грабовац. Јошевик је у Горњој Тушимљи, а у Доњој Тушимљи је Батин Поток. Потоци не пресушују. Бочни потоци наносе плавине, које су искоришћене за поврће, а веће и за њиве.

Земље и шуме*.

Њиве и ливаде су помешане на местима: Прлине, Небеска Со(х)а, Козја Брада, Уски До, Матина Ливада, Мочила, Широки До ниже Голица, Радочевина, Самчовина, Печено Теле, Велики Лакчић, Велико Оралиште; у Средњој Тушимљи: Јаров До, Губавац, Таљиговине, Белућа, Раор, Ограђе (с воћкама), Беглучка Башта, Јолова Њива, Косов До, Дуварине, Солила; у Доњој Тушимљи: Међа, Бубан (с воћкама), Маркова Ливада, Прпор, Марионица, Селиште, Јанков До, Цркварско Брдо, Дријење, Прогон (с воћкама), Лука, Воденичиште; у Горњој Тушимљи: Дочек, Стубља, Слатина, Вирови, Мало Буче, Крст, Ложђе, Вратнице, Бостаниште, Веље Брдо; у Голицама; Лозиште, Велика Њива, Кисељаја, Мандра, Орнице, Шареник, Медунак, Бачевина, Брекиња, Обзова, Селиште, Врбље; сеоске и приватне шуме у Средњој Тушимљи: Рујиште, Каћуновиште, Компириште, Крш Велики и Мали, Дубови, Грабовац, Лаз, Дољача; у Доњој Тушимљи: Реткај, Белоглавац, Брадва, Модра Вода, Ракље, Кијско; државна шума је на Дебелици; у Горњој Тушимљи: Локва, Јајна Глава, Беловач, Бељиски Тор, Пољански Поток, Медовице, Међугорје, Вуков Гроб, Пландиште, Шин, Гуња, Јасиковице, Бардовски Поток, Татар–Колибе, Курјача, Стражара; у Голицама; Микуљак, Страшни Поток, Стрмењача, Бачја; сеоске утрине и испаше: Веље Брдо, Чичуљак, Осредак, Кула, Јагодњак. Шуме су по Котуши и код Дубова, по Ждребећој Равни и у Сечинама; испаше у Голицама; Крушевски До, Лисичине, Лазина, Кршеви, Летине, Зелени Крш, Усовина, Кобилица, Жарин Крш, Перило, Ралице, Мочило и Вучковац.

Име села, старине и историјат.

Назив Тушимља споменут је у Бањској повељи око 1316. године, затим 1711. и 1845. године, а име краја Прпора око 1316. и 1363. године. Старо насеље је било ниже Голица.

У Доњој Тушимљи има два стара гробља, једно у Крстачама а друго на висоравни Вељег Брда. Код Дубова у Средњој Тушимљи су остаци црквине, Друга је у крају Крстачама, трећа на Ровинама у Доњој Тушимљи, по предању посвећена Ускрсу, а по В. Р. Петовићу св. Арханђелу, порушена 1876. године. Готово сваки крај села или род има своје гробље, која се називају по родовима.

Постанак села*.

Данашње село заселило се крајем 17. или у почетку 18. века. Приликом повлачења државне границе 1834. године крај Голице је тада запустео, јер му се становништво одселило у суседно село Трнаву.

Порекло становништва.

Родови у Горњој Тушимљи:

-Бакрачи, Бакрачевићи, 5 кућа, Св. Вартоломеј, су Бјелопавлићи, најстарији; имају одељака у Панојевићу.

-Чорбић, 1 кућа, је од Чорбића у Кузмичеву.

-Цинцовић, 1 кућа, је од Цинцовића у Тодорици.

-Гашовићи, Сарамандићи, 2 куће, Св. Никола, старији досељеници, Гашани.

-Кучевић, 1 кућа, је од Кучевића у Плешину.

-Пендићи, 6 кућа, Св. Јован, су из Граца у Брвеници.

У Доњој Тушимљи су:

-Мутавџићи, 9 кућа, Св. Никола, су Кучи, дошли у почетку 19. века од Гусиња.

-Кукрица, Савић, 1 кућа, Св. Лука, је од Милојевића у Трнавцима, род Петровићима у Блажеву.

-Бакрачи, 2 куће, су од Бакрача у Горњој Тушимљи.

-Кучевићи, 4 куће, су од Кучевића у Плешину.

Родови у Средњој (Пустој) Тушимљи:

-Чоловићи, 3 куће, Св Стеван, од поарбанашених Срба на Пештери; имају одељаке у Дивичњаку и Мрмоњама.

-Гашовићи, 3 куће, Сарамандићи, 4 куће, су од Гашовића у Горњој Тушимљи.

-Никићи, Глишовићи, 1 кућа, Николић, 1 кућа, Св. Лука, су старији досељеници из Роваца.

-Глишовићи други, 4 куће, Св. Петка, су Гашани, дед прешао из Косурића.

-Ковчићи, Сретеновићи, 3 куће, Св Јован, стари досељеници.

-Ружичић, 1 кућа, Митровдан, су од Миленковића у Бекови, изумрли по мушкој лози, призет од Бакрачевића.

-Скуковић, 1 кућа, је Куч, од Плавшића у Скукову.

-Милошевићи, Јајићи, Видојевићи, 3 куће, Радовановићи,  3 куће, Св. Ћирило, су однекуд из Метохије.

Родови у Реткају:

-Чорбићи, 3 куће, су од Чорбића у Кузмичеву.

-Вуковићи, 4 куће, 1 кућа у  Прпору, Св. Никола, су Кучи, дошао предак из Буђева.

Родови у Голицама:

-Видојевићи, 4 куће, су од Видојевића у Средњој Тушимљи.

–Чоловићи, 6 кућа, су од Чоловића у Средњој Тушимљи; имају одељаке у Запужу (2 куће.), Судском Селу и у Новом Пазару.

Родови у Кукрицама:

-Кукрице, Милојевићи, 6 кућа,Св. Лука, су из Кукрица у Херцеговини; предак Марко убио агу лопатом на гувну, па с братом и породицама побегли од освете.

Родови у Крстачама:

-Мушавџић, 1 кућа, је од Мутавџића у Доњој Тушимљи.

-Кукрица, Савић, 1 кућа, су од Кукрица у крају истог имена.

Одселили се:

-Топаловићи (Св. Ћирик) 1879. године у Топлицу;

– Шеговићи у брвенички Градац и Топлицу;

• Бројачевићи (Св. Јован) у суседну Трнаву;

– Савићи (Митровдан) у Рвате у копаоничком Ибру;

– Ковчићи (Св. Јован) у Рвате и Двориште у Ибру;

-Приповићи (Св. Стеван) у суседну Трнаву.

*

Порекло становништва села Скуково

 Положај села.

Скуково је на западном присоју Соколовице а са обе стране Блажевског Потока, који код Пожежине утиче у Рашку. Више кућа има на левој страни потока.

Воде.

Има изворску воду: Вода код кућа Сретеновића; код ње су корита за стоку и за прање рубља; Мала Вода ниже Мале Соколовице, чесма Барица у горњем крају села, Вода или Корита у доњем крају села; има доста „изворака“ (издани) по ливадама, који и лети „жмаре“ и натапају их. Код њих су ограђене баште с поврћем.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су по странама брда: Селиште, Долине, Лаз, Дубови, Бахча, Њиветак, Стубла, Барица, Крље, Мала Њива и Ситница. Око сваке куће има засађених воћака, а ту су и главне њиве. Испаше су на Соколовици, Преседлини, Пољицама, Пландишту, Челопеку, Бабином Трбуху, Ђурђеву Долу, Лукову Лазу, Трлинама, Колибишту, Обзовику, Старом Брду; ситна шума: Дубови, Мала Бабњача, Каменитњак, Мала Раван, Локва, Кула, Крсуљино Брдо, Шиљара Чукара, Јасике, Орловац, Широки До, Савин Поток, Оцин Гај, Јасик и Преседла; Грот и Молитва су врхови на Соколовици. Мала Соколовица је под ситном храстовом шумом, а Велика је у „кршу“ (камену).

Старине у селу.

На Селишту је било старо Скуково, ту има остатака старог пута који је водио из Дежеве за Студеницу. На Соколовици има војничких шанчева из 1876. гдоине. Између горњег и доњег краја села је старо и садашње гробље. У старом гробљу очувала се надгробна плоча с натписом из 18. века.

Постанак села.

Село се заселило крајем прве половине 18. века. Године 1948. имало је 62 становника (село страдало у рату 1941–1944).

Порекло становништва.

 -Плавшићи, Јеремићи, 3 куће, Сретеновићи, 3 куће, Тимотијевић, 1 кућа, су од Јоловића у Прћенови и Мутавџића у Пожежини, дед се доселио из Црног Врха код Плава.

-Јајић, 1 кућа, Св. Ћирик,  је старином из Мораче, прешао из Тушимље 1923. године.

-Маринковићи (св. Арханђео) сусе одселили  у Кућане на Рашкој.

*Писано у множини за сва поменута села.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.