Порекло презимена, село Бијела (Вишеград)

7. октобар 2017.

коментара: 0

Порекло становиштва села Бијела, општина Вишеград – БиХ (РС). Према књизи* „Вишеградски Стари Влах“ свештеника (попа) Стјепа Трифковића. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Бијела лежи изнад Рзава са десне стране, у присоју, северно од Добруна. Куће су растурене по тој присојној страни.

Воде.

У селу се пије вода са извора, који носе ове називе: Бијела Вода, Клијена, Бабине Воде и Диздареве Воде.

Земље и шуме.

Земља за обрађивање је груписана око кућа. Мештани имају још земље по Раздолинама, које су пола сата хода од села удаљене. Земља је средње вредности.

Испаше своје имају мештани, као и они из Стоца и Станишевца, у: Радонилама, Стоцу, Чешљару, Риочу и Бјелуши (испод Ковануше и Вардишта). Све је близу села, те се стока не мора удаљавати од кућа више од једног сата до једног сата и 20 минута хода.

Свуда око села су шуме, које се зову Раздолине на пола сата хода и Чешљари на сат хода удаљене од села.

Тип села.

Куће су расуте по једној страни међусобно удаљене од 50 до 500 корака. Кућа има 16 и оне припадају једној породици – Тасићима, од које је још 1856. године била само једна кућа. Од те куће су све садашње одвојене и крчењем створиле себи земљу за обрађивање.

Име села.

О имену села нема у народу никаквих прича нити тумачења.

Постанак села и порекло становништва.

Народно предање прича да су на месту данашњег села биле ливаде манастира Добруна, које су после турске најезде разграбљене. Мештани причају да је први кмет који се овде населио, Тасија Кујунџић, овде дошао после Карађорђеве Крајине са Чешља ниже Вишеграда а старином је био из Грахова, од породице Кујунџића.

Од њега су:

-Тасићи, који су једини у овом селу и којих данас има 16 кућа. Славе Никољдан.

Сеоско гробље је ниже куће Јована Тасића.

*У књизи се не помиње када је књига написана или издата. На првој, насловној, страни, постоји број, цитат: „39*“ из чега се може закључити да је књига написана или објављена (или обоје) 1939. године.

ИЗВОР: Према књизи „Вишеградски Стари Влах“ свештеника (попа) Стјепа Трифковића. Приредио сарадник Порекла Милодан.

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.