Poreklo prezimena, selo Šarlince (Leskovac)

2. aprila 2017.

komentara: 0

Poreklo stanovništva sela Šarlince, Grad Leskovac – Jablanički okrug. Prema knjizi Jovana V. Jovanovića „Leskovačko Polje i Babička Gora“ nastaloj na osnovu prikupljenih podataka 1977. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Šarlince se nalazi u aluvijalnoj ravnici kroz koju je Pusta Reka izdubila svoje korito. Selo se držalo leve obale reke i širilo na zapad.

Tip sela.

Šarliince je selo zbijenog tipa sa dosta širokim šorovima. Na severozapadu, ispred zgrade osnovne škole, prazan je prostor četvrtastog oblika. Služi za sportske priredbe omladine. Po severnoj i vici sela, odmah do školskog dvorišta, nalazi se udolina kojom teče površinska voda u vreme većih padavina. Ta udolina odvaja selo Šarlince od susednog Dragovca. Ova dva sela su se toliko jedno drugom približila da čine naseobinsku simbiozu. Draškovac je na višem terenu za razliku od Šarlinca koji je u ravnici.

Ime sela.

Prema legendi, meštani novoosnovanog sela su spoljašnje zidove svojih kuća-čatmara, zbog oskudice u kreču, zamazivali ovde-onde krečom, te su zidovi bili šareni. Tada je naišao neki Turčin i pitao meštane kako se zove selo, ovi mu odgovoriše da mu još nisu nadenuli ime, te im on reče da onda, zbog šarenila kuća, selo dobije ime Šarlince. I tako i bi.

Vode.

Glavna seoska tekućica je Pusta Reka, koja teče pored Šarlinca sa njegove istočne strane. Neki novi naseljenici su počeli da grade kuće i sa druge strane reke. Osim ove reke drugih tekućica nema, izuzev pomenute udoline između Draškovca i Šarlinca.

Zemlje i šume.

Šarlince imaju atar veličine 663 hektara, od koje površine njive i bašte zahvataju prostor od 568, voćnjaci po dvorištima 6, vinogradi 21, livada nema, pašnjaci 9, šume 15 i neplodno je zemljište na 34 hektara.

Zemlja nosi ove nazive: Garda, Progon,  Jesenje ili Jasenje, Donj Selište, Sali-agine Njive, Šekin Lug, Retke Njive, Stara Utrina, Sami Dub, Paraspur, Šarlinski Potoki Crkvište.

Postanak sela i prošlost.

Šarlince je staro srpsko selo nastalo u vreme srpske feudalne države. Turci su ga kao selo zatekli i uvrstili u timarsko selo, pa se tako pominje u sumarnom popisu sela u nahiji Dubočici sa početka XVI veka, tako da legenda o nastanku imena ovog sela nema utemeljenja u istorijskim činjenicama.

Kada su krajem XVIII veka u ove krajeve počeli da prodiru Arbanasi, spuštajući se niz Pustu Reku i stali se naseljavati u Šarlincu, selo je nazvano Arnautsko Šarlince, za razliku od susednog Topličkog Šarlinca. Po narodnom predanju staro selo Šarlince bilo je na mestu koje se zove Bajmakov Breg, pod Dobrom Glavom. Kako su iz Arbanasi iz Dobre Glave četo napadali, pljačkali, ljude ucenjivali, otimali decu za otkup u zlatu, zbog čega su ljudi rešili da svoje selo pomeste u blizinu starijeg sela Draškovca, da bi bezbednije živeli i zajednički se branili. Oni su zatražili zaštitu od gospodara sela Donjeg Brijanja, Asana, koga su okumili. Asan je bio bogat i moćan.

Kada je došlo do oslobođenja, Asan je došao svojim kumovima da se pozdravi, pa im je rekao da ide u Tursku te da im poklanja jednu njivu po kojoj će ga spominjati. Ta njiva se zove Asanova, velika je 1,60 hektara i nalazi se na ataru sela Međa.

Poreklo stanovništva.

Po prvom srpskom popisu 1878. godine šarlince je imalo 24 kuće i pripadalo je novoobrazovanoj opštini u Brestovcu. Po popisu iz 1971. godine ono je imalo 200 domaćinstava i 258 stanovnika.

U selu žive ovi rodovi:

Starosedeoci:

-Micanci, Miljkovci, Stevanovci.

-Kasapci, nazvano po nekom iz roda koji je bio kasapin, doseljeni su iz nekog sela pod Seličevicom.

-Banjci su se doselili iz Saki Cola, posle sukoba sa Arbanassima i ubistva jednog od njih.

-Mršanci su iz Mrveša. Utekli su Arbanasima.

-Đinđušani su došli iz Đinđuše zbog pritiska Arbanasa.

-Igličani su iz zaplanjskog sela Igliča.

-Obrdžinci su nepoznatog porekla.

-Tončinci su srodni i odeljeni od Banjaca, istog su porekla – iz Saki Cola.

-Kožučar Nikola su iz Donjeg Brijanja.

-Lazinci su nepoznatog porekla.

-Valdžici su srodni sa Mađupcima i njihova „podelbina“ je poreklom iz Smrdana.

-Grci ili Deginci. Naziv su dobili po tome što je kod njih živeo Grk, koji im je ostavio i svoj novac. Po rečima meštana ovaj rod potiče od Vlaha,pastira.

-Jovinci su starosedeoci, podelbina iz roda Micanci. Rodovi Micanci, Miljkovci i Jovinci potiču od istog  pretka. Svi slave Aranđelovdan i nose naziv Pajtaši, što na mađarskom znači svirači.

-Tolinci su nepoznatog porekla.

-Mađupci su poreklom iz Smrdana, po kazivanju meštana oni su prvi doseljenici u Šarlincu. Muzikalni su, ali imaju i negativne osobine.

-Redžinci su poreklom iz nekog sela na Malom Kosovu, kod Podujeva. Sukobili se sa Arbanasima, jednog ubili, napustili zavičajno selo da izbegnu osvetu i naselili se u Šarlincu.

-Burgidžije,čergari, muzikalni, sviraju violinu – su nepoznatog porekla.

-Ferizovići su nepoznatog porekla.

Rodovi: Redžinci, Burgidžije i Ferizovići su romske nacionalnosti.

Zanimanje stanovništva.

Na svojim njivama Šarlinčani seju pšenicu i kukuruz. Prozvode i krompir. Sade i bostan. Duvan oko 20 kuća. Vinograde ima svaka kuća od 10 do 30 ari. Povrće samo za sopstvene potrebe.

Stočarstvo je stajsko. Svakakuća ima u proseku po dve krave. Ovce gaji samo tri domaćinstva – 7 do 8 brava. Ranije su više čuvali bivole više nego volove. Sada nema ni bivola ni volova. Poljoprivreda im je mehanizovana. U selu ima 20 traktora u privatnom vlasništvu.

Oko dve trećine domaćinstava ima jednog ili dva radnika u Nišu – po raznim preduzećima.

Šarlince sa susednim Draškovcem ima jednu četvororazrednu školu kao istureno odeljenje osmogodišnje škole u Brestovcu.

Mnogi Šarlinčani se školuju i vezuju svoju budućnost za nju i razne zanate.

IZVOR: Prema knjizi Jovana V. Jovanovića „Leskovačko Polje i Babička Gora“ nastaloj na osnovu prikupljenih podataka 1977. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Komentari (0)

Odgovorite

Trenutno nema komentara. Budite prvi i ostavite komentar.