Порекло презимена, село Печењевце (Лесковац)

19. март 2017.

коментара: 2

Порекло становништва села Печењевце, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село Печењевце се налази на обалама Шаранице у свом горњем делу и Јабланице у доњем делу, на око 12 километара северно одо Лесковца. Оно је после Пуковца највеће село у области Лесковачко Поље и Бабичка Гора са сталном тенденцијом демографског развоја се неким обележјима урбанизације.

Печењевце се налази на магистралној трансбалканској железничкој саобраћајници, са станицом која омогућава селу путничку и робну везу са целом земљом.

Тип села.

И Печењевце је, као и сва села у Области, збијеног типа. У горњем делу оно је гомиласто док се у доњем делу развило око пута Ниш – Лесковац и у правцу села Чекмина. Обе ове саобраћајнице су широке и праве, што омогућава лак  урбан развој села.

Име села.

Легенда каже да је некакав Бан ишао у бој на Бојнику. Пре битке је наредио да му се спреми печење код манастира Свете Марије – а тај манастир је био баш у средини данашњег села Печењевци, на бреду којисе зове Бела Глава.

По другој легенди, село је паљено од Турака и то заједно са становницима. Преживели становници опечени-спржени, па је ово село добило и ме по печеним-спрженим становницима – Печењевце.

Постоји још једна легенда. По њој село је добило име по Печенезима, турско-татарском племену, које је у XI веку продрло на Балкан и допрло до Солуна, потучено од Византинаца и насељено око Ниша, Овчег Поља и око данашње Софије. Ова историјска легенда има своју историјску подлогу те је и најприхватљивија.

Воде.

Као што је већ речено, кроз село Печењевце теку речица Шараница и Јабланица.

У атару овог села постоје ови калденци: Дреновац, Ничкино Кориче. Бунаре има свака кућа. Дубоки су 5-6 метара.

Земље и шуме.

Атар села Печењеваца се простире на 1377 хектара од чега њиве и баште захватају простор од 933, Воћњаци 15, виногради 71, ливаде 2, пашњаци 82, шума 187 док је неплодно 87 хектара.

Земља носи ове називе: Ванос, Медено Гумно, Тињавица, Рајчева Бара, Зелени Вир, Под Рид, Беле Главе, Буљчин Дуд, Дугачка Валога, Средоље, Женски Брод, Честа, Тршевина, Грвилица, Тапан, Доброглавско Језеро, Змијарничко Језеро, Банково  Језеро, Остриковица, Змијарник, Вучја Рупа, Средње Било, Црешње, Шевариште, Шумата Падина, Вучљак, Лаз, Умиште, Дреновац, Пашина Корија, Орнице, Цер, Бела Глава, Големи Луг, Кованлук, Пашина Воденица, Пашино Бостаниште, Бели Камен, Џеварка и Клепало.

Постанак села и прошлост.

Долине речице, најстарија махала Печењеваца богата је праисторијским и античким налазиштима, гоји говоре да је овај део Лесковачке Котлине одувек био настањен. Међутим данашње насеље настало је најкасније у XI веку.

Печењевце ја најпре насељено на локалитету Селиште или Зелени Вир. Под Турцима је Печењевце било на месту где је сада Горња Махала. Имало је своју цркву на брегу изнад села – Бела Глава.

Занимљиво  је забележити да је француски путописац Ами Буе видео је у Печењевцу хан још 1836 године што казује да је поред Печењеваца и пре просецања Мидхат-пашиног друма овуда пролазила важна саобраћајница којим су се кретали каравани и светски путници.

Пролазак Мидхат-пашиног друма испод Пашагићевог конака допринео да се Печењевце сели према тој саобраћајници и да она постане улица чијом ће се дужином подизати разни објекти који свако место чини урбаним.

Печењевце се, иако почитлучено од стране Пашагића истицало се у Области. Оно је поред цркве Св. Марије на Беловом Брду подигли велики православни храм посвећен Св. Илији под ваносом са врло интересантним унутрашњим архитектонским решењем. Њен таван чини 12 кубета која се споља не примећују. Дуга је 22 а широка 12 метара. Зидови су дебели 1,25 метра.

Свакако је неко од  моћне турске феудалне породице из Лесковца Пашагића био пре реформе турског царства био спахија села Печењеваца. Када је село 1839 године почитлучено, господар села опет је био неко од Пашагића. Према некима то је био Мехмед паша Агић, по другима Емин паша Агић.

Порекло становништва.

Немачки путописац ФонХан је забележио да је у Печењевцу 1858 године било 80 домаћинстава. Први српски попис извршен одмах после ослобођења од Турака, утврдио је да у овом селу живе 82 домаћинства. Према попису из 1900. године у њему је било 114 домаћинстава; 1948. – 317; 1953. – 385 и 1971. – 505 домаћинстава.

Данашње становништво чине ови родови:

Момирови су досељени из Криве Реке крајем XVIII века.

Ракићеви су из Криве Реке, досељени крајем XVIII века са презименима:

Ракићи, Цекићи и Видановићи.

Филипови су из Криве Реке, са презименима:

Филиповићи, Станковићи, Цветановићи, Здравковићи и Ивковићи.

Савићови су из Криве Реке са презименима:

Петровићи, Трајковићи, Тошићи и Здравковићи.

Толозанци, су досељени из Криве Реке, досељени крајем  XVIII века, са презименима:

Стефановићи и Спасићи.

Живковци (Живковићи) су досељени из Криве Реке.

Мечини (Стаменковићи) су из Криве Реке.

Ђукавци су досељени из Криве Реке, са презименима:

Станимировци, Михајловићи и Станковићи.

Каливанци су из Криве Реке, са презименима:

Цветковићи и Стефановићи.

Витковци су из Витковца код Књажевца.

Вачини (Филиповићи) су из Липовице, оснивач рода наћа као сиромах дошао у Печењевце да се „цени“ и ту остао.

Шуманци су пореклом из Шумана.

Ристини су досељени из Јајне.

Ш’ћкалови су из Горњег Стопања.

Пертаћани су из Пертата.

Хлишини су дошли однекуд, „од преко пут Радана“.

Џамалови (Петковићи) су из Малошишта.

Коралејци су из Брестовца.

Бучинци су из села Бучинца код Прокупља.

Џемкини су из Липовице.

Цветанови су из Чекмина.

Вергечови (Јовановићи). Оснивач рода Душан Вергеч дошао је из Накривња и усињен код неког Мичете Јоцкиног.

Жикинци – Стопањци су из Стопања.

Чекминци су из Чекмина.

Непознатог порекла: Дугејинци (Живковићи, Станковићи, Здравковићи) – Дугејински сој, који је 1948 године имао 52 куће и био највећи род у Печењевцу, Бабершлици, Кркуљци (Цекићи), Шесталови, Цакићи, Прдинци или Прди-бука (Димитријевићи и Светановићи), Илијинци (Цветковићи, Цекићи и Смиљковићи), Џондини, Ничкини, Нешини (Митићи, Стефановићи, Смиљковићи и Николићи), Јањини, Перинци сродни са Барбешлијама, Паландзарци (Стојановићи и Николићи), Четрнајкини или Роњкини, Свиткини, Лецини са презименима (Ђорђевићи, Цветановићи и Ристићи), Чилини (Смиљковићи), Кезини (Јовановићи), Толозанови, Комаричани (Миленковићи и Јовићи) – из овог рода је Младен „Комар’ц, Перцунци или Перцунови (Китановићи), Чајини, Мазникови, Шопкини (Савићи), Брдарци или Брдаркини (Станковићи), Масковци и Јоцкини.

У Печењевцу је живео и род Кованџици. Презивали су се Павловићима. Били су добри виноградари и имали виноград највећи у селу, засађен 1893 године. Изумрли су по мушкој лози.

Роми – Цигани.

У Печењевцу има 30 ромских домаћинстава. То су:

Зекићи, давно настањени у Печењевцу, били су бургијаши.

Агушевићи су ерлије.

Алићи су ерлије.

Исмаиловићи. Из овог рода је Имаил-Маче, конопљар, досељени из Врањске Бање.

Непознатог порекла:

Денићи, Асоровић Миле, Дураковић Драган, Маличевић Смаил, Демировић Томислав и Ибраимовић Божа.

Роми се баве разним занимањима. Неки су индустријски радници, неки пољопривредници, неки саде дуван на мањим парцелама. Баве се и трговином. Неки су музиканти. Старији свирају трубу, млађи гитару.

Роми у Печењевцу су насељени на источној периферији Горње Махале, првобитног села Печењевце. Неки имају савремено грађене куће.

Занимање становништва.

Пољопривреда је основно занимање Печењевчана: Гаје пшеницу и кукуруз са тржишним вишковима. Познати су произвођачи кромпира, траженог на пијацама чак и у Београду. Вагонима извозе кромпир. Дуван се узгаја у малим количинама. Баве се и повртарством – производе паприку и купус. Винову лозу гаје на пространим парцелама али ни издалека у оној количини како то чине Разгојничани и друга прекоморавска села.

Стачарство није као некада, када су домаћинства имала и по 200 оваца. И коза је било доста. Чували су и биволе. Сада је сточарство стајско. Чувају краве – у просеку две по домаћинству, за млеко и мање за вучу. Свиње гаје само за посек. Од живине кокошке, ћурке и гуске. Имају земљорадничку задругу. Још од времена Турака познати су као кафеџије. У селу има разних занатлија, кројача, столара и других. Неки се бави кирајџилуком. Возили су робу за Солун и Видин. Имали су воденице, сада млин елекктрични. Доста добро је развијен лов. Од индустрије од ширег значаја имају прехрамбено предузеће „Радан“ са разгранатом  продајном мрежом. Имају дом културе са биоскоском-позоришном салом. Имају библиотеку, амбуланту, зубну амбуланту, осмогодишњу школу. Све ово оказује да је Печењевце у целој Области најнапредније сееоско насеље.

ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Dusanka Mladenovic rodj. Tosic

    Dobar dan svima Pecenjevcanima.
    Moji roditelji, i njihovi roditelji i dede i babe su Pecenjevcani. U vasem prilogu gore, za sve sam familije cula kao mala kad sam dolazila za skolske raspuste. Izgleda da su sve 4-5 porodica koje su moje “nepoznatog porekla”. Ili nisu dali podatke kad se ta knjiga pisala u sedamdesetim. Volela bih da se malo to nepoznato poreklo rasvetli, ako je moguce.
    Majcina strana: Цакићи (ili Cakini, bila je to velika porodica od cukundede Petra Cakica i cukunbabe Jagode koji su imali 5 sinova: najmladji je bio moj pradeda Milan Cakic, koji je vrlo mlad poginuo 1915. u okolini Velesa i ostavio udovicu Todoru sa troje dece: sinovima Dragoljubom (ili Ljubomirom, ne znam, bio je Ljuba) i Branislavom, i cerkom Vojislavom. Moj deda Branko Cakic se ozinio Stanom od Stefanovica ( Стефановићи takodje nepoznati), koja je bila siroce bez majke, a on bez oca, pa su se tako celi zivot lepo slagali. Imali su troje dece, moju majku Desanku, ujaka Vladimira i bilo je jos jedno zensko dete koje je rano umrlo, Marica. Ljuba se ozenio Miroslavkom (iz Navalin) i sa njom imao troje dece – dva sina Svetu Cakica, postara, i Predraga Cakica, i cerku Olgu. Olga se udala za geometra Ivu Raznatovica rodom iz Rozaja (pitacu mamu da potvrdi), i sa njim se nastanila u Pozarevcu. Imali su dvoje dece, cerku Ljiljanu i sina Predraga. Sveta je imao dva sina, Bratislava i Budimira, a Predrag cerku Oliveru i sina Vlastimira. Moj ujak Vladimir je imao sina Novicu i cerku Svetlanu. Ne znam sta je danas sa njima. Znam da su se skoro svi pozenili i poudavali, a neki vec i unuke imaju. neki su ostali u selu. Moja majka ima mene Dusanku i sina Gorana. Majka Desanka se udala za mog oca Zorana Tosica, koji je bio najmladje sedmo dete od Dragoljuba Tosica (Ljuba Shopkin) i Zivke Tosic, rodjene Milosevic. Шопкини (Савићи) nepoznatog porekla, Zivka od Барбешлиje (Barbeslici nepoznatog porekla). Zivkin otac, moj pradeda Stavra Milosevic, je bio vidjen covek izmedju dva rata, a posle WWII dok se opstina nije ukinula, predsednik opstine Pecenjevce.(To moze da se istrazi – ima sigurno negde zapisano. A bio je izgleda i narodni poslanik u Kraljevini SHS, i to ima negde zapisano ako jeste). Po nadimku Barbeslije rekla bih da su dosli iz Barbesa (ima i Gornji i Donji Barbes u planinama preko Morave. To isto mozda moze da se istrazi i potvrdi.) Prezime Milosevic mozda nije originalno, nego “prevedeno”. Stavrina zena se zvala Zojka. Imali su pored cerke, moje baba Zivke (Zivka i Zoja je isto ime – jedno srpsko, jedno grcko), i dva sina – Dragutina i Slobodana. Dragutin je pricao da je rodjen 1892. i preziveo Solunski front pod komandom vojvode Stepe Stepanovica, i kao povratnik docekao jako duboku starost, do devedesetak godina. Njega se takodje secam. Dragutin je imao cerku Milu koja je bila udata za nekog ucitelja Jovana. E sad vise ne znam da li je imao jos druge dece koji su bili stariji. Ti su ljudi i njihovi potomci uglavnom u Nisu i Beogradu. I trece dete, najmladji Stavrin sin, Slobodan Milosevic, se rodio u slobodnoj Srbiji, verovatno pred ili za WWI. Taj deda Slobodan je ozenio Vojislavu iz Cakini, od Milana Cakica cerku, tetku moje majke. Tu je nekako ispalo duplo srodstvo. Dve devojke iz Cakini su otisle u Stavrinu familiju – jedna za sina Slobodana, jedna za unuka Zorana od cerke Zivke. Slobodan i Voja su imali cerku Stanislavu, sina Dragoslava i sina Miodraga. Stanislava se mlada udala u selo za Ugljesu kamiondziju ( Џондини nepoznatog porekla) i imala sa njim troje dece – cerku Vesnu sto se udala u Cekmin, sina Zeljka i sina Dragana. Oni svi imaju svoju decu i unuke, ne znam gde su. Dragoslav je ozenio Makedonku Zivku iz Berova, koleginicu sa studija ekonomije u Skoplju. Njih dvoje su neko vreme ziveli i uspesno radili u Leskovcu (ima negde zapisano po knjigama u preduzecima gde su bili direktori), i imali su dve cerke, Margaretu i Biljanu. Danas svi oni zive u Skoplju (pitacu mamu da li su jos zivi). Trece Slobodanovo dete i Stavrin unuk, sin Miodrag Milosevic, je zavrsio za zubara i ziveo u Brestovcu, odakle mu je zena Cica (Simka Djordjevic valjda). Oni su imali dvoje dece, sina Nenada i cerku Ivanu. Ti moji rodjaci sa svojim porodicama zive u Nisu. I dodjosmo do moje babe Zivke, Stavrine cerke, sto se udala u Tosice (za koje se kaze da su Savici nepoznatog porekla, a mozda i nisu ti Tosici. Pominju se neki Tosici Kockinci koji su starosedeoci u Cekminu. Da li su te dve porodice Tosica povezane, tj. rod? Ti Kockinci Cekmincani i ti Savici Pecenjevcani nepoznatog porekla? Zivkin muz, moj deda po ocu, Dragoljub-Ljuba Tosic Shopkin je bio najmladji i jedini preziveli sin pradede Mikaila Tosica, sto je poginuo 1912. a mozda i 1913. u Bugarskoj, sa dva straija sina. Ljubina majka, moja prababa Nasta Shopka (Nastasija Tosic, ne znam rodjeno prezime iz Crne Trave – selo Curkovica) je bila Mikailova druga zena, koju je doveo i Brijanja kao udovicu sa tri cerke. Te Nastine cerke su se udale u Pecenjevce i okolna sela, Dupljane i mozda u Cekmin, to nema koga da pitam, mozda vi znate. Treci Tosici sa vaseg sajta su Савићови су из Криве Реке са презименима:

    –Петровићи, Трајковићи, Тошићи и Здравковићи. Hm, da li su to isti Tosici, oni Savici nepoznatog porekla, ili stvarno neki treci? I od kojih je moj pradeda Mikail sto je doveo Nastu Shopku?

    Mikailov jedini naslednik, moj deda-Ljuba Tosic i baba-Zivka Milosevic (Stavrina), su izrodili sedmoro dece, od kojih je petoro docekalo starost: Bosiljka (udata za Radivoja Kitanovica iz Lipovice, ziveli u Beogradu, gde im danas zive potomci, cerka Svetlana-Cica, njen muz Aca Crnotravac i njihova deca i unuci), Vladimir Tosic (ozenio Branku iz stare Gornje Male i prizetio se kod njenih roditelja, deda-Trajka i uzeo njihovu slavu sv. Nikolu), Desanka-Cana (udata u Brestovac za Slavka Janjica-Macu i sa njim imala sina Ljubisava Janjica i cerku Zoru), Milos Tosic (ozenio Javorku iz Dupljana i ostao na Ljubinom, tj. Mikailovom imanju u Gornjoj Mali, dece nisu imali), i moj otac Zoran Tosic (ozenio Desanku Cakic, od oca Branislava i onog pradede Milana Cakica sto je poginuo cim je otisao u rat 2015). Ziveli su u Grdelici, moj otac je bio tekstilni inzenjer, tamo su ga svi znali. Umro je relativno mlad sa 70 godina, majka je jos ziva. Brat Goran Tosic je pedijatar, radi u Grdelici. Ozenio je Renatu Rajkovic iz Leskovca sa Hisara, i ona je doktorka u Grdelici, i imaju dve cerke, Emiliju i Milanu. Idu u gimnaziju. Ja imaam cerku Saru Mladenovic, od drugog muza, Zorana Mladenovica koji zivi u Beogradu. Mi zivimo u Wellingtonu, na Novom Zelandu. Sara studira antropologiju. Ako se nesto vise sazna o poreklu nasih porodica i prezimena za koje se nije znalo, volele bismo da to cujemo. I tako, ja se raspisala. Izvinjavam se. Ne zam otkud mi doslo da ih sve sada pominjem, te stare sto odavno nema ko da ih pomene. Evo gledam u kalendar, danas je zadusni cetvrtak, zadusnice ce u subotu. Mozda zato. Pozdrav svima.

    • Dragan

      Dobro vece citam vas tekst i nije mi sve jasno?Ja sam Dragan praunuk Slobodana i Vojislavke Milosevic tj.unuk Stanislave i Ugljese .Ako hocete nesto blize informacije da vam kazem mozemo se dopisivati ja sam inace qouy godiste zivim u Leskovcu a do w godine sam ziveo u Pecenjevcu.Moja majka Vesna udala se za mog oca Dobrijvoja on je iz Kastavara sad zive u Pecenjevcu a ujak Zeljko je nazalost preminuo pre 12 godina u Beogradu.Drugi ujak Dragam zivinu Pecenjevcu u oorodicnoj kuci Ugljese i Stanislavke.Pozdrav