Порекло презимена Пашалић

3 коментара

1. 22. децембар 2016. у 14:18

   Милорад Богдановић

   Презиме Пашалић спомиње се у Шематизму митрополије дабробосанске за 1882. годину као слављеници Ђурђевдана, Ђурђица и Никољдана.
   -Ђурђевдан славе у парохијама Гашица и Бијаковац код Градишке, Тешњу и Томини код Санаског Моста
   -Ђурђице у парохији Возућа
   -Никољдан у Тешњу и парохији Кола код Бања Луке
   Интересантно је да се ово презиме као ни презиме Пашагић не спомиње у Шематизму епархије пакрачке за 1898. годину, гдје су махом селиле породице са простора између Уне и Босне.

   Одговори

2. 2. март 2017. у 12:11

   vojislav ananić

   ПАШАЛИЋ
   Лоза од Харачића

   У Думанцима код Какња данас нема Пашалића, али је као успомена на њих остао топоним изнад села под називом Пашалића башча. Послије Првог свјетског рата било је 18 кућа са око 30 породица Харачића, који су заједничког поријекла са Пашалићима.
   Шефик Пашалић из Зенице, рођен у селу Долипољу код Лашве наводи у писму којим нам се обратио да је син Смаје, жељезничког радника и најстаријег од шесторице синова Омера Пашалића који је умро 1927. године. Дјед му се звао Ариф, а дједов отац Омер. Идући даље у прошлост претпоставља да је његов отац Осман, а брат му “Паша”. Поменути Осман и Паша би требали бити синови Алије Пашалића, који је опет син Мустафе Харачића из села Думанци код Какња. По предању Алија је похађао неку високу школу у Цариграду, коју није завршио због избијања револуције у Турској, па га је по томе околина назвала “пашом”. По истом предању, по повратку из Цариграда отац је Алији дао имање у Долипољу и од тада се они презивају Пашалићи. Шефик даље наводи да су данас у Долипољу само Пашалићи и да су се у прошлости бавили углавном земљорадњом и сточарством.
   Пашалићи су се око 1840. године доселили из села Думанаца код Какња у Долипоље. Данас их нема у Думанцима, али је као сјећање на њих остао топоним изнад села под називом Пашалића башча. У Думанцима је непосредно послије Првог свјетског рата било 18 кућа са око 30 породица Харачића, који су заједничког поријекла са Пашалићима.
   Харачићи су вјероватно и основали ово село. Од Нурије Харачића, који је тада имао 80 година, забиљежено је да је његов дјед преболио “мубарећију”, кугу која је владала крајем XVIII вијека. За Харачиће се може рећи да су им се преци доселили вјероватно у току XVI вијека из Коње, града у Турској. По предању, била су три брата, од којих се један или његов потомак одселио у оближње село Бићер и од њега су тамошњи Харачићи или Беглеровићи. Други је отишао у Порјечје код Бугојна, у којем их такође има са истим презименом. Пошто су се доселили из Коње звали су их и Коњалијама. Презиме Харачић су добили по томе што су скупљали харач. Превозили су у прошлости и скелу за Какањ.

   ИЗВОР: ПОРОДИЧНИ КОРИЈЕНИ, МИРОСЛАВ НИШКАНОВИЋ
   БАЊА ЛУКА – БЕОГРАД – САРАЈЕВО, 2001.

   Одговори

3. 1. новембар 2018. у 04:29

   Војислав Ананић

   ПАШАЛИЋ (м), стара породица која је живјела у Стоцу. Било их је и у другим насељима око Стоца. На подручју Некука налази се “некропола са око 50-так нишана” међу којима су и нишани тројице Пашалића који су ту сахрањени почетком 19. вијека (165:393).

   Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

   Одговори