Порекло презимена, село Житорађе (Владичин Хан)

26. новембра 2016.

коментара: 0

Порекло становништва села Житорађе (по књизи Житорађа), општина Владичин Хан – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Житорађе је пољско село; лежи око реке Врле на дну Масуричке Котлинице. Покрај Житорађе води пут Владичин Хан – Сурдулица.

Воде.

Мештани користе воду за пиће из бунара,

Земље и шуме.

Називи потеса су: Креновац, Дубрава, Дурићева Долина, Ширине, Сивош, Црквиште, Калуђерка, Чивлак, Влашки Дол и Кракавица.

Тип села.

Житорађе је село разбијеног типа. Сиџимска Махала лежи лево од Врло, док су остале три махале – Чинговска, Шејтановска и Дурићевска – на десној страни Врло.

Житорађе је 1952. године у свом саставу имала 119 домаћинстава.

Постанак и име села, старине и прошлост.

Место Црквиште налази се између Шејтановске и Дурићевске Махале. Ова је црква „пропала“ за време Турака. Раније су се познавали путеви који су водили према тој цркви. Прича се да је била посвећена Св. Луки.

Потес Калуђерка налази се у источном крају села, изнад Сиџимске Махале. Верује се да је ту постојао стари манастир, а око њега налазило се „калуђерско гробље“.Од ранијег манастира ископавани су темљеи, гробови и један бунар.

Јуриште је место у источном делу села, близу Манастиришта. Прича се да се једном на Јуришту окупљао народ и договарао за устанак против Турака. Тада су на окупљени народ „извршили јуриш Дебрани“. Том приликом невесте су побацале накит у бунаре.

Када су основана Житорађе не зна се. Име насеља без сумње постало је због родности његове околине. Приликом ослобађања од Турака 1878. године насеље је имало већи број муслиманских Арбанаса и четири српске куће. Домови Арбанаса налазили сз се и свим данашњим махалама. Поједине породице звале су се: Османови, Авметови, Пајазитови, Раманови, Ракипови и др. Те године Арбанаси су се иселили а земљу продали Србима. Житорађе је имало два муслиманска гробља. Једно се налазило у Дурићевој Долини. Тамо се познају поједини гробови. Прича се да је Житорађе под Турцима имала и џамију „на дрвени диреци“.

Од Срба 1878. године у Житорађи по једну кући имали су ови родови: Ћосини, Лушини, Павловићи и Петковићи. Срби су радили код Арбанаса као момци и чифчије. Поменуте године у селу су затечене 3-4 циганске куће. Главни део становништва Житорађе јо досељено после ослобођења од Турака. Ти становници су досељени претежно из појединих села у Грделичкој Клисури.

Сеоска слава је првог дана Духова. Ова слава „узета је због сточних болести и градобије“ после ослобођења од Турака.

Гробље се налази код Ченговске Махале.

Порекло становништва.

Српско становништво.

За време Турака живели су у Житорађи:

-Ћосини или Алексићи, Никољдан;

-Лушини или Ивановићи, Митровдан;

-Павловићи, Св. Василије и Митровдан и:

-Петковићи, Аранђеловдан. Сви се сматрају да су старинци.

По ослобођењу од Турака досељени су из села у Грделичкој Клисури:

-Цветковићи или Прићевци, Св. Врачи, досељени су из Мртвице.

-Симоновићи или Ватковци, Никољдан и:

-Костићи или Камењарци, Никољдан, су досељени из Џепа.

-Ђорђевићи или Мачкатовци, Аранђеловдан, су дошли из Мачкатице.

-Ивковићи или Крајча, Јовањдан и:

-Димићи, Аранђеловдан, су досељени из Дикаве.

-Ничићи, Никољдан и:

-Мијићи, Младенци, су дошли из Манајла.

-Петровићи или Манаилци и Стојковићи –славе Младенце – 40 Мученика – су досељени из Манајла.

-Милосављевићи, Аранђеловдан, су досељени из Летовишта

-Дупљанци или Станковићи, Никољдан, су досељени из Дупљана.

-Теговиштани, Аранђеловдан су из Теговишта.

-Рауловићи, Аранђеловдан, су досељени из Троскача.

Досељеници из Врањске Котлине:

-Пепеларци или Митићи, Јовањдан и:

-Цветковићи, Никољдан, су досељени из Бигле. Даље порекло Цветкоића је из околине Параћина.

-Требешињци или Митићи, Јовањдан, су из Доњег Требешиња

-Кадивкини или Ђорђевићи, Св. Петка, су досељени из Репинца. Они су старинци у овој области.

-Мишићи, Митровдан, посрбљени Цинцари („Грци“) су досељени из Преображења а тамо су дошли из Македоније. За њих се прича да воле трговину и лакши живот.

-Стајковићи, Аранђеловдан, су досељени из Јовца.

-Здравковићи, Митровдан, су досељени из неког врањског села поред Јужне Мораве.

-Колонци или Динићи, Аранђеловдан, су досељени из Кунова. Изгледа да су тамо били старинци.

Досељени из других области:

-Казакови, Никољдан, су досељени из Пољанице.

-Поп Стошини, Аранђеловдан, су досељени из Крушеве Главе, негде код Радовнице у Горњој Пчињи.

-Витковићи, Аранђеловдан, су досељени из Горње Пчиње.

-Ивковићи или Велешанци, Митровдан, су досељени из Велеса.

Муслимански Цигани:

-Рамчићи или Цоцићи и:

-Шерини или Асановићи овде живе од турског доба.

-Кајтаза се доселио из Приштине.

Православни Цигани:

-Бранковићи, Никољдан, су досељени после 1878. године „из неког села у Македонији“. Одатле су побегли од Турака.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.